Hronika
24.12.2021. 16:38
Hronika
31.12.2021. 07:05
Ekipa Hronike
Vraćena u pritvor
Dijana Hrkalović: Mačka u ulozi miša
Bivša državna sekretarka u MUP-u Srbije Dijana Hrkalović ponovo je u petak uveče uhapšena i vraćena u pritvor koji joj je određen zbog opasnosti od bekstva i da bi se sprečio njen uticaj na saučesnike.
Hrkalovićeva je posle prvog hapšenja 15. oktobra u pritvoru provela nešto manje od dva meseca. Puštena je na slobodu 10. decembra, kada je protiv nje Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo optužni predlog zbog trgovine uticajem, ali je na slobodi provela samo dve nedelje. Lisice na ruke ponovo su joj stavili inspektori Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Hronika
25.12.2021. 11:09
Dijana Hrkalović ponovo uhapšena
Akcija hapšenja izvedena je u blizini zgrade na Voždovcu, u kojoj Hrkalovićeva živi. Inspektori su je pronašli dok je izlazila iz obližnje palačinkarnice, gde su je stavili u maricu. Najpre je odvezena u Odeljenje za potrage beogradske policije, a potom u Centralni zatvor, gde je ponovo morala da prođe redovnu proceduru, pa je tako zbog epidemiološke situacije stavljena u karantin.
Hapšenju Hrkalovićeve prethodila je odluka Apelacionog suda u Beogradu koji je ukinuo prethodno rešenje Specijalnog suda, a kojim je 10. decembra bivšoj državnoj sekretarki MUP-a ukinut pritvor.
Apelacioni sud naložio je da se ponovo razmotri predlog tužioca za određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva.
"Osnovano se izjavljenom žalbom Tužilaštva za organizovani kriminal ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da okolnosti koje je naveo tužilac u predlogu nemaju značaj za produženje pritvora, po zakonskom osnovu koji se odnosi na opasnost od bekstva“, izjavila je portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić.
Hronika
23.12.2021. 16:16
Tužilaštvo traži pet godina zatvora za Dijanu Hrkalović
Hronika
22.11.2021. 16:10
Proširena istraga protiv Dijane Hrkalović
Prema stavu apelacije, veće prvostepenog suda, kako ukazuju, nije cenilo okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva Hrkalovićeve u trenutku kada je prema njoj podnet optužni predlog sudu, nego je samo pojedine okolnosti za pritvor cenilo isključivo u vremenu kada protiv nje nije bilo krivičnog postupka.
"Kao što se osnovano žalbom tužioca dalje ukazuje, prvostepeni sud samo taksativno navodi okolnosti, ali ih ne ceni izolovano i bez dovođenja u vezu sa svim ostalim okolnostima“, navela je portparolka Piljić.
U odluci Apelacionog suda ukazuje se i da su zbog toga odlučne činjenice u prvostepenom rešenju pogrešno i nepotpuno utvrđene, te da se ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da nema razloga za produženje pritvora zbog opasnosti od bekstva. Posle usvojene žalbe tužilaštva, Viši sud je u petak Hrkalovićevoj odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva i uticaja na saučesnike, nakon čega je i usledila akcija hapšenja.
Raniju odluku o ukidanju pritvora donelo je, inače, krivično vanpretresno veće Specijalnog suda i to 10. decembra, nekoliko sati nakon što je tužilaštvo podnelo optužni predlog protiv Hrkalovićeve zbog krivičnog dela trgovina uticajem u produženom trajanju i predložilo da joj sud izrekne kaznu zatvora od pet godina.
Tužilaštvo je tog dana tražilo od suda da joj produži pritvor po dva nova osnova – zbog postojanja opasnosti od bekstva i uticaja na saučesnike, ali sud to nije usvojio.
Hronika
10.05.2021. 16:02
Dijanina klopka za Koraća
Hrkalovićeva se inače optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal tereti za dva krivična dela trgovina uticajem, a na istoj optužnici nalaze se i Dejan Milenković, bivši šef Službe za specijalne istražne metode u MUP-u, kao i Milorad Šušnjić, bivši načelnik PU Novi Sad.
Optužni predlog protiv Hrkalovićeve usledio je posle kraće istrage koju je ovo tužilaštvo protiv nje vodilo zbog sumnje da je uticala na dvojicu kolega da opstruiraju istrage i krše zakon. Maksimalna propisana kazna za ovo krivično delo je osam godina zatvora.
Tužilaštvo nije iznelo više detalja o tome za šta je tačno optužena bivša državna sekretarka, ali se u krivičnoj prijavi protiv nje navodi da je uticala na Dejana Milenkovića u dva slučaja – da izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka u okviru istrage za ubistvo Vlastimira Miloševića ne dostavi odmah tužilaštvu, kao i da se uništi prisluškivani razgovor advokata Dragoslava Ognjanovića koji je ubijen 2018. godine.
Hrkalovićeva je takođe osumnjičena i da je nezakonito prisluškivala kriminalca Darka Eleza, a u tome joj je, prema krivičnoj prijavi, pomogao načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić, takođe optužen.
Hronika
23.07.2021. 10:17
Zašto Belivuk nije pomenuo Dijanu Hrkalović?
Ovaj optužni predlog, međutim, ne dotiče ni deo onoga o čemu se u javnosti govorilo mesecima – da je Hrkalovićeva bila u bliskim odnosima sa kavačkim kriminalnim klanom i njihovim glavnim saradnicima u Beogradu – grupom Veljka Belivuka.
Da li će dalja istraga ići i u pravcu otkrivanja ovih veza, ostaje da se vidi.
Veljko Belivuk i njegova grupa se, inače, do sada optužnicom terete za pet brutalnih ubistava, a nova istraga koja je pokrenuta u međuvremenu dovodi ih u vezu sa još dva zločina. Sva su počinjena u Srbiji. Crnogorsko tužilaštvo ovu grupu dovodi u vezu sa tri ubistva počinjena na njihovoj teritoriji, a poslednje informacije ukazuju da je Tužilaštvo za organizovani kriminal došlo i do saznanja o zločinima klana Veljka Belivuka koje su počinili van Balkana.
Do tih informacija došlo se u razgovorima sa kolegama iz inostranstva, a prva na redu mogla bi da bude Grčka, gde su izvršene likvidacije Igora Dedovića i Stevana Stamatovića, čelnih ljudi škaljarskog klana. Zbog istrage na ovom slučaju, tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić sastao se u septembru sa predstavnicima grčke policije koji rade na rasvetljavanju dvostrukog ubistava počinjenog u Atini.
Kako se veruje, Dedović i Stamatović ubijeni su po nalogu vođe kavačkog klana Radoja Zvicera, a u istrazi je nađena komunikacija na kriptovanoj aplikaciji "Skaj“ iz koje se vidi da je Miljković besan jer smatra da "sve rade“ on i Belivuk, a da veći deo kolača uzima Zvicer. Miljković je u nekoliko navrata govorio Belivuku da ih Zvicer "malo plaća“.
Belivuk i Miljković su nakon dva ubistva u Atini navodno dobili nalog da organizuju novu likvidaciju nekoliko meseci kasnije, i to na Krfu. Tada su ubijeni Baranin Alan Kožar i Damir Hadžić iz Užica. Oni su isto važili za bezbednosno interesantne osobe, bliske "škaljarcima“ i Filipu Koraću.
I posle ovog zločina, preko aplikacije "Skaj“ Miljković je ponovo u nekoliko navrata govorio Belivuku protiv Zvicera. Žalio se da im dodeljuje najprljavije poslove, a da im daje mnogo manje para nego što zaslužuju. S druge strane, Belivuk i Miljković govorili su svojima da Zvicera ne bi ni bilo da nije njih, da su im oni "najverniji i najbolji vojnici“ i da za sve zločine uvek moraju da organizuju "svoje ljude“ jer su "Crnogorci nesposobni“.
U jednoj poruci, koju šalje Veljko Belivuk iz Crne Gore saradnicima u Ritopeku, kaže: "Evo, deremo ove glupe Crnogorce.“
Dedović i Stamatović, da podsetimo, ubijeni su u nedelju, 19. januara 2020. godine oko 18.30 sati po podne u restoranu "Voskopula“. Četvorica muškaraca, maskirani kapuljačama i šalovima, ušli su u lokal i prišli stolu za kojim su sedela dvojica Crnogoraca sa ženama i decom. Naočigled gostiju i porodice, otvorili su vatru i izrešetali Dedovića i Stamatovića pred decom ubijenih, devetogodišnjim dečakom i šestogodišnjom devojčicom. I Dedović i Stamatović podlegli su povredama, jedan na licu mesta, a drugi u bolnici. Uz to, metak je pogodio ženu Stamatovića u butinu, nakon čega je ona hospitalizovana. Ubice su ispalile više od 20 hitaca u glave i grudi "škaljaraca“, a ceo napad izvršen je precizno i munjevito jer je za manje od 30 sekundi sve bilo gotovo. Ubice su, koristeći metež i paniku, neometano izašle iz restorana i ušle u džip, koji ih je čekao u blizini, nakon čega su pobegle.
Dedović i Stamatović su u vreme ubistva bili u bekstvu, a iz straha od ubica iz suprotstavljenog kavačkog klana promenili su lični izgled. Pustili su bradu, drastično su smršali i često menjali mesto prebivališta. Međutim, ubice su ih locirale u Atini tako što su im mesecima pratile žene i decu. Naime, Igorova i Stevanova supruga su za novogodišnje praznike krenule u Grčku i ubicama je bilo jasno da će se tamo naći sa muževima.
Alan Kožar i njegov saradnik Damir Hadžić ubijeni su 23. jula kada su se vraćali u vilu na Krfu, koju su 21. juna, po ceni od hiljadu evra za dan, iznajmili na dva meseca. Na njih je otvorena vatra u momentu kada su otvarali vrata garaže, a u njih je pucano iz dva oružja, "škorpiona“ i "kalašnjikova“. Ukupno je ispaljeno 29 hitaca, a tela ubijenih otkrivena su dva-tri sata kasnije, što je egzekutorima dalo dovoljno vremena da pobegnu. U vozilu Kožara i Hadžića nađeno je oružje, a u vili mobilni telefoni, laptopi, 11.500 evra, kao i lažni slovenački pasoši koje su koristili.
VEZA SA ELEZOM
Bivša državna sekretarka je u martu privođena i u predistrazi navodno nezakonitog prisluškivanja predsednika Aleksandra Vučića, ali ne u svojstvu osumnjičene, već građanke.
Njoj su tada u policiji postavljena pitanja o vezama sa grupom Darka Eleza, ali ne i Belivuka. Elez je inače opasni kriminalac koji je predvodio grupu profesionalnih ubica, a nedavno je u Bosni i Hercegovini osuđen na 15 godina zatvora tako što je sklopio sporazum sa tužilaštvom – njime je pristao da sarađuje sa tužilaštvom Srbije i pomogne u rasvetljavanju krivičnih dela.
DVE NEDELJE ODMORA
Za dve nedelje slobode Hrkalovićeva je živela opušteno, išla je u nabavku i viđala se s ljudima po kafićima. Izgledala je kao da nije očekivala da će ponovo biti vraćena iza rešetaka. Po sprovođenju u Centralni zatvor smeštena je najpre u karantin, kao i svi novi pritvorenici, u kome će provesti dve nedelje. Posle toga biće prebačena u regularnu ćeliju. Istu proceduru prošla je i u oktobru, kada je prvi put bila uhapšena.
Komentari
