Hronika
10.05.2021. 16:02
Tamara Marković Subota

Pokušaj tajnog praćenja

Dijanina klopka za Koraća

Dijana Hrkalović
Izvor: ATAIMAGES/Miloš Tešić

Filip Korać, operativni vođa klana Luke Bojovića, u decembru 2017. pozvan je na informativni razgovor, na kome je saslušavan sat vremena. Za to vreme, državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović pokušavala je da organizuje svoju ekipu, koja je trebalo da započne Koraćevo praćenje. Oni su, međutim, kasnili, pa je Korać pozvan da dopuni iskaz, što je on glatko odbio.

Od kako je 17. oktobra na Dan BIA-e predsednik Aleksandar Vučić najavio borbu protiv organizovanog kriminala, sva pažnja policije, a i medija, bila je usmerena na razotkrivanje zlodela Veljka Belivuka i njegove kriminalne ekipe. Istovremeno, i novo rukovodstvo crnogorske policije krenulo je u obračun sa Belivukovim šefovima iz kavačkog klana. Istrage u obe zemlje dovele su i do finalnih akcija.

U Beogradu su 4. februara uhapšeni Belivuk, njegov glavni saradnik Marko Miljković i 20 pripadnika njihove grupe. U Crnoj Gori je slična akcija izvedena je 20. aprila. Uhapšeni su Slobodan Kašćelan i njegovi najbliži saradnici, dok je drugi vođa kavača Radoje Zvicer uspeo da pobegne iz zemlje i izbegne hapšenje. Za sve to vreme, njihovi suparnici – škaljarski klan, kao i njihovi glavni saveznici u Beogradu, klan Luke Bojovića kojim operativno rukovodi Filip Korać, ispod su radara i policije i medija. Interesantno je i da, zbog međunarodnog šverca kokaina, na kome oba klana i zasnivaju svoju moć, ni u Srbiji ni u Crnoj Gori do sada nije pokrenuta nijedna istraga, ni protiv kavačkog ni protiv škaljarskog klana, kao ni protiv njihovih saradnika u beogradskom podzemlju.

Luka Bojović
Izvor: EPA/J. L. PINO/POOLLuka Bojović

Incident u policiji

Jovan Vukotić, koga je policija označila kao vođu škaljarske ekipe, jeste u Kotoru, u svojoj porodičnoj kući od 28. jula prošle godine, kada je iz zatvora u Spužu izašao nakon što je protiv njega obustavljena istraga zbog pokušaja ubistva dvojice članova kavačkog kriminalnog klana – Miloša Radonjića i Vojina Stupara.

Od dana kada je pušten na slobodu, Vukotić je samo dva puta izašao iz kuće. Najpre, tri dana po izlasku iz pritvora, 31. jula, kada je otišao u Bar na sahranu svog prijatelja Alana Kožara, koji je osam dana ranije zajedno sa Užičaninom Damirom Hadžićem izrešetan na Krfu. Vukotić je tada u Bar putovao sa policijskom pratnjom koja mu je data upravo zbog rizika da bi mogao da bude ubijen.

Da je rizik opravdan pokazalo se 21. oktobra, kada je po drugi put Vukotić izašao iz kuće. On se tog dana vozilom, kojim je upravljao njegov telohranitelj Dragoljub Ćetković, uputio ka Jadranskoj magistrali, ali ih je ispred tunela Vrmac zaustavila policijska patrola, koja je od Vukotića zatražila da pođe u policiju radi „prikupljanja obaveštenja“. Vukotić je od policajaca zatražio pisani nalog, koji mu je donet sat vremena kasnije, nakon čega se uputio u policijsku stanicu u Kotor.

A onda je, dok je sedeo u kancelariji policijskih inspektora, došlo do incidenta. Njegov vozač, koji je ostao napolju primetio je na policijskom parkingu vozilo u kome je sedeo muškarac naoružan pištoljem. Prišao mu je, izvukao ga iz vozila, a onda je reagovala i policija, koja je razoružala i uhapsila sumnjivog muškarca. Kako se ispostavilo identifikacijom, radilo se o Nikšićaninu Petru Mujoviću (21), čiji je rođeni brat Radovan Mujović označen kao blizak saradnik kavača. Mujović je na saslušanju u policiji priznao da je planirao ubistvo Vukotića, odnosno da je bio angažovan za tu likvidaciju, ali je tu tvrdnju porekao na saslušanju kod tužioca.

„Vukotić od tada ne izlazi iz porodične kuće, ne kreće se nigde, a viđa se jedino sa svojom devojkom Mašom, koja mu često iz Beograda dolazi u goste. Kako tvrdi, ne strahuje od hapšenja, ali strahuje za život, i svoj i svojih najbližih“, kaže za „Ekspres“ izvor upućen u praćenje aktivnosti škaljarskog klana.

Vukotić je i tokom prethodnog pritvora u Beogradu, u kome je izdržao kaznu od 15 meseci zatvora zbog korišćenja falsifikovanih isprava, bio na meti napadača, koji su upravo njegovu devojku Mašu pokušali da iskoriste za trovanje hrane koju je nosila Vukotiću, i to cijanidom. Srpska policija je posle Mašine prijave uhapsila osumnjičene, za koje se ispostavilo da su deo vračarske kriminalne ekipe – ekipe koja je pored klana Veljka Belivuka označena kao najvažniji beogradski saradnik vođa kavačke kriminalne organizacije.

Bio u Beogradu

Osim Vukotića, u potpunoj ilegali je i Filip Korać, najvažniji saradnik škaljara u Beogradu. Njegovo ime poslednji put javno je pomenuo predsednik Srbije još u januaru prošle godine, nakon što je Viši sud saopštio da je protiv Koraća tužilaštvo obustavilo istragu koja je vođena zbog sumnje da je optužene Nemanju Ivanova i Darka Veskovića podstrekao na ubistvo Blaža Đurovića u martu 2018. godine. Sa obustavom istrage, povučena je i Interpolova poternica koja je prethodno bila raspisana za Koraćem.

Dijana Hrkalović
Izvor: ATAIMAGES/M.M.Dijana Hrkalović

Predsednik Vučić tada je obelodanio da je u ovom slučaju tužilaštvo imalo priliku da obezbedi svedoka saradnika, ali da to nije uradilo.

„Brine me to da sam tek juče saznao da za Filipa Koraća ne postoji ni valjana optužnica, ni valjana presuda pred Višim sudom u Beogradu. I onda će opet da se pojave u nekim medijima i da kažu – aha, Kosmajac je jedan divan čovek, a Filip Korać u stvari ne diluje drogu, to je Aleksandar Vučić. Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, na svakom mestu... I to svaki čovek u Beogradu zna, samo ga se svi plaše kao najopasnijeg čoveka, jednog od dvojice, trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji. Čovek koji maltretira ceo grad gde god da se pojavi... A neću da vam pričam da je glavni snabdevač drogom... I on ni za šta nije kriv... Super! I kad ga imate za umešanost u ubistvo, onda će neko iz tužilaštva da vam kaže, iako znam da ću zbog ovoga da budem kritikovan, neko će u tužilaštvu da se pojavi da vam kaže da nisu procesne pretpostavke u potpunosti ispunjene i ne možemo da damo status zaštićenog svedoka čoveku koji kaže da mu je Filip Korać platio ubistvo i da je on bio taj koji je to uradio. Čovek nam tražio da mu zaštitimo nekog člana familije u nekoj stranoj zemlji i onda mu sutradan rane tog člana familije jer mi nismo u stanju da mu damo status svedoka saradnika“, rekao je u januaru 2020. predsednik Vučić.

Istraga protiv Koraća inače je obustavljena dva meseca ranije, i tu situaciju je Korać odmah iskoristio za polutajni dolazak u Beograd, iz koga je pobegao u januaru 2019, dva meseca pre ubistva Đurovića.

Blažo Đurović ubijen je sredinom marta 2018. na Dušanovcu dok je sedeo u BMW-u ispred svoje kuće. U njega je ispaljeno 29 hitaca iz automatskog oružja, a policija je nedaleko odatle pronašla zapaljen automobil koji su koristili napadači. U gepeku zapaljenog automobila policija je pronašla pušku iz koje je pucano na Đurovića, a na kojoj su veštačenjem pronađeni DNK tragovi dvojice napadača – Nemanje Ivanova i Darka Veskovića. Ivanov je uhapšen u Beogradu dve nedelje posle zločina, a zatim je mesec dana kasnije Vesković lociran u Hrvatskoj, gde je uhapšen, a zatim izručen Srbiji. Obojica su na sudu negirali krivicu, kao i bilo kakvu vezu sa Koraćem, a Đurović, koji se tereti kao direktni izvršilac zločina, na sudu je izjavio i da su njegovoj porodici upućene pretnje od Đurovićeve kriminalne grupe i da zbog toga ne želi da iznosi odbranu. Bezbednosni rizik pokazao se kao opravdan već u maju naredne 2019. godine kada je u nemačkom gradu Forst došlo do pucnjave koja je, kako se ispostavilo, imala veze sa zaraćenim balkanskim klanovima. U pucnjavi u iznajmljenom stanu tada su ubijeni Darko Mijović sa Cetinja i Nikola Jovanović iz Bara, dok je Miloš Vesković, njihov prijatelj i rođak optuženog Veskovića, u pucnjavi teško ranjen. Sa njima u stanu bio je i Miloš Pavićević, koji je ostao nepovređen, dok je tamošnja policija raspisala potragu za još jednim Crnogorcem i jednim Hrvatom koji su navodno bili u stanu.

„Torcida“ i incident na derbiju

Da li je pucnjava u Forstu deo kavačko-škaljarskog rata, osvete Đurovićevog klana ili je na Veskovića i njegove prijatelje potegnuto oružje upravo da bi se u beogradskom zatvoru zapušila usta Darku Veskoviću, kao eventualnom svedoku saradniku protiv Koraća, do danas nije utvrđeno.

Filip Korać se i pre istrage za ubistvo Blaže Đurovića našao na meti srpske policije, i to u vezi sa incidentom na 156. fudbalskom derbiju u decembru 2017, kada je na stadion Partizana, po njegovom nalogu, došla grupa hrvatskih državljana, navijača splitske „Torcide“. Oni su, obučeni u crne dukserice s belim prugama, započeli napad u 15. minutu utakmice, i to koristeći pirotehnička sredstva koja su na stadion uneli, kako je kasnije utvrđeno, navijači „Vandala“ i „Jang bojsa“. Njihov cilj bilo je preuzimanje „juga“, a od linča ostalih navijača Partizana spasli su ih pripadnici Žandarmerije. Hrvatski navijači Ivan Mišković, Stjepan Mihovilović, Hrvoje Baković, Jakov Podrug, Ante Firić i Damir Tovarović uhapšeni su na stadionu, a kasnije su s tužilaštvom potpisali sporazum o priznanju krivice. Na saslušanju su izjavili da ih je za napad angažovao Filip Korać, koji im je u Zagrebu platio po 1.500 evra i obećao im još po 5.000 evra po obavljenom zadatku.

Protiv njega, međutim, u ovom slučaju nije pokrenuta istraga, ali se on 29. decembra 2017. odazvao na informativni razgovor, na koji ga je policija pozvala u svojstvu građanina, navodno u istrazi ubistva Aleksandra Stankovića.

Korać je u policiji davao iskaz oko sat vremena, za koje vreme se u vrhu MUP-a odvijala prava drama. Naime, kako „Ekspres“ saznaje, Dijana Hrkalović u to vreme svemoćna državna sekretarka MUP-a, pokušala je da Koraćev dolazak iskoristi kako bi ga stavila pod tajnu pratnju policije.

„Dok je Korać ispitivan, Hrkalovićeva je pokušavala da organizuje ljude koje je držala pod svojom kontrolom, da odmah po Koraćevom izlasku iz policije započnu njegovu pratnju. Međutim, Korać je odgovarao brzo, a ekipa koja je trebalo da započne praćenje je kasnila, zbog terena na kome su prethodno bili angažovani. Korać je izašao iz MUP-a pre nego što su oni stigli, zbog čega je Hrkalovićeva naredila policajcima koji u ga saslušavali da ga ponovo, telefonom, pozovu na razgovor. Korać se javio na poziv, ali je odbio da se vrati u MUP, tražeći da mu poziv pošalju pisanim putem“, kaže izvor „Ekspresa“ iz MUP-a Srbije.

Od tada se Koraću gubi svaki trag, a policija je tek u istrazi ubistva Đurovića, 11. januara 2019. pokušala njegovo hapšenje na dve lokacije, za koje se pretpostavljalo da ih koristi. Ni na jednoj nije pronađen.

Bez istraga za šverc kokaina

Filip Korać je operativno rukovođenje klanom, kojim je do tada upravljao Luka Bojović, preuzeo 2012. godine, nakon što je Bojović uhapšen u Valensiji, a zatim osuđen na 18 godina zatvora. Glavnu ulogu u srpskom podzemlju Bojović je počeo da preuzima posle pada zemunskog klana i hapšenja Milorada Ulemeka Legije, svog velikog prijatelja i zaštitnika a, nakon čega je odbegle zemunce pod svoje okrilje preuzeo upravo Bojović. Sa njima je zatim počeo da uspostavlja kontrolu nad svim kriminalnim grupama u Srbiji. Za preuzimanje podzemlja, međutim, nije bila dovoljna samo strahovlada Bojovića i njegovih najbližih saradnika, već i konkretan narko-biznis, koji donosi novac, a u kome je Bojović bio odranije zahvaljujući vezama sa holandskim podzemljem.

Za ovaj posao, ali i uspostavljanje primata nad celim srpskim podzemljem, za Bojovićev klan je ključna bila 2014. godina, kada su domaćim kriminalnim grupama ponudili kokain po nikad nižoj ceni, od samo 35.000 evra za kilogram, i to na odloženo plaćanje i u mesečnim ratama. Bila je to ponuda koja se ne odbija i koja je na ulično tržište dovela i neke nove grupe koje su tek tada ušle u narko-biznis. Ali ta godina nije donela samo milionsku zaradu Bojovićevom klanu. U aprilu te godine ubijen je njegov rođeni brat Nikola. U Valensiji je došlo do krađe kokaina koja je dovela do cepanja do tada jedinstvenog škaljarskog klana, a dve godine kasnije počelo je cepanje i u beogradskom podzemlju. Naime, u to vreme u podzemlju sve značajniju ulogu imao je čuveni navijački vođa Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi.

Sukob između njega i Koraća, od koga je Stanković uzimao kokain za dalju prodaju, tako je postao neminovan. Prva svađa između njih dvojice izbila je zbog dva kilograma kokaina koja Stanković nije isplatio. Razrešenje sukoba pokušano je posredstvom Dragoslava Kosmajca, ali se situacija pretvorila u lični rat kada je na tom sastanku Stanković opalio šamar Koraću. Posle toga Stanković je navodno uspeo da od Koraća preotme još deset kilograma kokaina, a onda je uspostavio direktnu vezu sa kavačkim klanom.

Od kavačkog klana usledila je ponuda koja se ne odbija. Stankoviću je ponuđeno 400 kilograma kokaina i to po četiri puta nižoj ceni, ali pod uslovom da ubije četvoricu najistaknutijih pripadnika škaljarskog klana: braću Jovana i Igora Vukotića, Igora Dedovića i Stevana Stamatovića. I Stanković je pristao. Ta pogodba ga je, međutim, koštala života. U Beograd je iz Crne Gore stigla smrtonosna ekipa, na čijoj meti se Stanković našao 13. oktobra 2016. godine u Bačvanskoj ulici…

Klan su posle njegove smrti preuzeli Veljko Belivuk i Marko Miljković, ali je Korać i posle ubistva Stankovića držao primat u kokainskim poslovima srpskog podzemlja. Sve to vreme bilo je očigledno da se sprema konačan obračun sa Stankovićevim naslednicima, koji su u saradnji sa kavačkom ekipom pripremali kontraudar i preuzimanje srpskog narko-podzemlja. I na to se, zbog Belivukovog hapšenja za ubistvo Vlastimira Miloševića, čekalo do njegovog izlaska iz pritvora 2019. godine, a onda je usledila ofanziva u kojoj su sve ostale grupe u Srbiji okrenule leđa Bojoviću i Koraću, i priklonile se Belivuku i Miljkoviću.

Korać je zbog poternice pobegao iz zemlje, a njegov klan se povukao u potpunu ilegalu. Belivuk i kavači su preuzeli celokupno narko-tržište, ali je interesantno da do sada ni u Srbiji ni u Crnoj Gori ni protiv njega ni protiv vođa kavačkog klana nije pokrenuta nijedna istraga koja bi ih dovela u vezu sa švercom i prodajom narkotika.  
 

Nemam veze sa ubistvom, tako niko nije ni mogao da me podstrekava
 
„Ponoviću da nemam veze sa ovim ubistvom niti o njemu imam bilo kakva saznanja. U novinama se pojavljuju tekstovi u kojima se navodi da je Filip Korać podstrekač i da je dao vozilo za izvršenje dela. Tražim da to demantujete i kažete da Korać nije optužen u ovom postupku i da nema s tim nikakve veze. To je još jedna u nizu laži koja šteti ne samo meni nego i njemu“, rekao je na suđenju za ubistvo Blaža Đurovića optuženi Nemanja Ivanov, a na njegove reči se zatim nadovezao i optuženi Darko Vesković: „Nemam veze sa ubistvom. Stoga niko nije mogao da me podstrekava, pa tako ni Korać.“
 
Smrt huligana na auto-putu
 
Ante Firić, hrvatski huligan koji je predvodio navijače „Torcide“ tokom incidenta na 152. derbiju, poginuo je u oktobru naredne godine dok je pokušavao da pretrči auto-put A3 pored Ivanić Grada. Na njega su tada naletela tri automobila, a uz pozdrav „Počivaj u miru, veliki brate“ od njega su se čituljom u srpskim medijima oprostili prijatelji potpisani kao: Kimi, Rade, Goksi i Korać. Kako se pretpostavlja, radilo se o navijačima Milošu Radisavljeviću Kimiju, Radetu Petroviću, Goranu Veličkoviću, kao i Filipu Koraću. Goran Veličković jedna je od žrtava klana Veljka Belivuka.
 
Atentati na Draškovića i Nedovića
 
Filip Korać je još ranije, dok je klanom direktno upravljao Luka Bojović, prema operativnim podacima policije dovođen u vezu sa atentatima na Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine. Za ta dela Korać, međutim, nikada zvanično nije bio osumnjičen. Luka Bojović bio je optužen i protiv njega se zbog pokušaja tih likvidacija vodio sudski postupak, koji je okončan oslobađajućom presudom.
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
9°C
23.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve