Ekspres saznaje: Novi slučajevi za koje se tereti Belivuk

Kriminalni klan Veljka Belivuka, protiv koga je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo optužnicu za pet monstruoznih ubistava, pod istragom je za još četiri zločina, koja se za sada vode kao nerasvetljena. O umešanosti Belivukovog klana u ove likvidacije informacije je dao jedan od članova ove grupe Bojan Hrvatin, koji je svedok saradnik Tužilaštva, a policija trenutno prikuplja dokaze u istrazi ovih slučajeva. Prema saznanjima „Ekspresa“, u pitanju su likvidacije Ljubomira Markovića Kiće, crnogorskih državljana Damira Hodžića i Adisa Spahića, kao i Aleksandra Šarca.

Ljubomir Marković Kića ubijen je 2. novembra 2019. godine ispred sportskog balona u Ulici Grčića Milenka u Beogradu, gde je igrao fudbal. Po izlasku na ulicu, Markoviću je prišao muškarac sa kapuljačom preko glave i počeo da puca. Marković je video pištolj, pretpostavlja se da je i prepoznao ubicu i da je zato potrčao. Nakon što je više puta pogođen, pao je na zemlju, a ubica mu je onda prišao i ispalio još dva hica u glavu.

Hici ispred balona

Sa kapuljačom preko glave, ubica je zatim utrčao u crni „BMW X5“ šabačke registracije, u kojem ga je čekao saučesnik, odakle su se Ulicom Grčića Milenka odvezli ka Ustaničkoj, gde im se izgubio dalji trag. Ubistvo Markovića snimile su okolne nadzorne kamere, video-snimak se pojavio i u javnosti, ali je lice ubice ostalo sakriveno iza kapuljače.

Belivukovo ubistvo planirao škaljarsko-barsko-zemunski klan

Tri klana u jednom

Tri klana u jednom

Hronika 12.08.2021. 08:05

Belivukovo ubistvo planirao škaljarsko-barsko-zemunski klan

Kez koji je zabezeknuo javnost

"Ekspres" saznaje

"Ekspres" saznaje

Hronika 25.07.2021. 06:00

Kez koji je zabezeknuo javnost

Marković je inače bio jedan od starih vođa Partizanovih navijača i navodno je planirao da osnuje novu navijačku grupu, o čemu se dogovarao sa Goranom Klještanom, zvanim Boske, vođom navijačke grupe „Šedouz“. Formiranje grupe je, međutim, usporila Klještanova smrt, koji je mesec dana pre ubistva Markovića preminuo u teretani od srčanog udara. Njegovu ulogu trebalo je da nasledi njegov brat Darko i da s Markovićem osnuje novu navijačku grupu, što je suparnicima sa tribine najverovatnije i bio motiv zločina.

Dvostruka likvidacija u „štek stanu“

Ubica, kao i nalogodavac, međutim, od tada nisu otkriveni, a ubistvo Markovića je zvanično i dalje u fazi predistrage pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu i vodi se protiv N. N. osobe.

Klupko zločina počelo je da se odmotava hapšenjem Belivukovog klana i saradnjom Tužilaštva i svedoka saradnika Bojana Hrvatina koji je ispričao da kriminalna grupa Belivuka i njegovog glavnog saradnika Marka Miljkovića stoji iza ubistva Markovića, kao i da je motiv bio ono što je policija do sada i pretpostavljala – preuzimanje kontrole nad tribinom i zastrašivanje protivnika.

„Da bi zauzeli mesto na tribini, on (Miljković) je bio ubeđen da mora da se pomeri, da se smakne Kića“, rekao je Hrvatin i objasnio da mu je rečeno „da je to najbolji način za to da se zaplaše sve ostale frakcije na Partizanovoj tribini, koja je bila razbijena“.

Belivukova policijska mreža

Ko je kome gazda

Ko je kome gazda

Hronika 21.06.2021. 09:00

Belivukova policijska mreža

Ko je glavni šef kavača i škaljara?

Piramidalna struktura

Piramidalna struktura

Hronika 11.05.2021. 10:05

Ko je glavni šef kavača i škaljara?

Prema onome što je Hrvatin naveo u Tužilaštvu, ubistvo Markovića navodno je izvršio Ljubomir Lainović, sin Branislava Lainovića Dugog, koji je nekoliko meseci nakon ubistva Markovića nestao.

Bojan Hrvatin Tužilaštvu je ispričao svoja saznanja i o do sada nerešenom nestanku dvojice crnogorskih državljana – Damira Hodžića, bliskog saradnika ubijenog vođe barske kriminalne grupe Alana Kožara, i njegovog rođaka Adisa Spahića. Njihov nestanak prijavljen je 14. oktobra 2020. godine, a tragi im se, po prijavi porodica, izgubio nakon što je Spahić izašao iz svog frizerskog salona da „negde odveze Hodžića“. Crnogorska policija od tada nije uspela da im uđe u trag, ali navodno postoji snimak sa jedne nadzorne kamere koji je zabeležio njih dvojicu u istom automobilu. S druge strane, srpska policija je nestanak dvojice Crnogoraca od početka dovodila u vezu sa nestankom Lazara Vukićevića, a za koga se kasnije utvrdilo da je ubijen u klanici klana Belivuk–Miljković u Ritopeku. Navodno, kobnog dana Hodžić i Spahić su nelegalno prešli granični prelaz sa Srbijom da bi se videli sa Lazarom Vukićevićem. Takođe, odranije postoji operativni podatak da se pre nestanka Lazar Vukićević telefonom čuo upravo sa Hodžićem. Sada, deset meseci kasnije, svedok saradnik protiv grupe Velje Nevolje u svom iskazu pomenuo je Hodžića, ali je, prema njegovim rečima, zločin izvršen u Crnoj Gori i to prilikom otmice „škaljarca“ Mileta R., zvanog Kapetan. Belivuk je tada dobio informacije gde se Kapetan krije i sa Miljkovićem je upao u jedan od „štek stanova“ kako bi ga zarobio. Tom prilikom, prema rečima Hrvatina, dogodila su se i ubistva.

„Upali su tamo na ʼštek’, tamo su likvidirali, prema mojim saznanjima, jednog sigurno, možda dvojicu, mislim da tog što su likvidirali, mislim da se Hodžić prezivao“, rekao je Hrvatin.

Sačekuša u „Ušću“

Belivuk i Miljković nisu ubili Kapetana jer im je „bio potreban“. Uz njegovu pomoć, odnosno slanjem poruka sa njegovog telefona, kasnije su pokazale audio-poruke koje su pripadnici klana razmenjivali u grupi posredstvom aplikacije „Skaj“, a do kojih je policija došla, oteli su, a zatim i ubili Lazara Vukićevića. Kapetanovim telefonom pokušali su da namame i otmu Aleksandra Šarca.

„Kapetana nisu ubili, on je bio na vezi sa svim „škaljarimaʼ, tim viđenijim iz Crne Gore, i bio je u neku ruku šef Aleksandru Šarcu i Lazaru Vukićeviću“, ispričao je svedok saradnik i objasnio kako je izvedena prevara na koju je Vukićević naseo, dok je Šarcu sve bilo sumnjivo pa je odbio da dođe na „sastanak“:

„Miljković je počeo da piše sa Kapetanovog aparata Šarcu i Vukićeviću (…) Slikali su Veljka Belivuka kako je otet i na taj način smo uspeli da navučemo Lazara.“

Šarac je, međutim, bio oprezan i nije verovao nikome. Ipak, nekoliko dana kasnije Belivukovi ljudi su ga presreli u garaži Tržnog centra „Ušće“ u Beogradu, rekao je Hrvatin.
 

Zašto Belivuk nije pomenuo Dijanu Hrkalović?

Ana Brnabić pita

Ana Brnabić pita

Hronika 23.07.2021. 10:17

Zašto Belivuk nije pomenuo Dijanu Hrkalović?

Krivulja mafijaških ubistava

Namerno izabrani amateri?

Namerno izabrani amateri?

Hronika 30.05.2021. 14:15

Krivulja mafijaških ubistava

Egzekutor s kačketom na glavi Šarcu je prišao s leđa i pucao u njega pred više ljudi. Ubici je u bekstvu ispao pištolj i ubrzo je identifikovan kao Lazar Ilić (23) iz Kraljeva kojem se izgubio trag sve do januara ove godine kada je lociran u Crnoj Gori u trenutku kada je, po nalogu „kavčana“, planirao atentat na saradnika „škaljaraca“ Marka Ljubišu Kana.

Svedok saradnik Bojan Hrvatin ispričao je Tužilaštvu i kako je postao deo svirepog klana, kao i da je „morao da okrvavi ruke“ da bi zadobio Belivukovo poverenje. Hrvatin je pre izvesnog vremena izašao iz zatvora u kom je bio zbog ubistva i dobro je poznavao braću Miloša i Marka Budimira, inače istaknute članove Belivukovog klana. On je Tužilaštvu rekao da mu je Miloš Budimir, Belivukov čovek od poverenja, na jednom sastanku pokazao fotografije dva korita u kojima se nalazilo raskomadano telo. Kako mu je Budimir ispričao, u pitanju je bilo telo Aleksandra Gligorijevića Pukija, inače nekada bliskog Veljinog saradnika koga je odlučio da ubije jer je sumnjao da mu radi o glavi. Svedok saradnik je tužiocu ispričao da je, nakon što je video stravične fotografije, rekao Budimiru da ga zovu kada budu ubijali sledeću žrtvu!

„Ja sam mu tad rekao: ʼAjde, vidi, znaš malo, ono, ako bude tako nekad da učestvujem i ja jer su bile neke priče da treba da se okrvavimo i dok se ne okrvavimo – nema tu poverenja. To je jednostavno tako na ulici“, rekao je svedok saradnik.

On je ispričao da mu je Marko Budimir na to rekao: „Biće, biće toga još, imamo ih još.“

Kako je rekao, nedugo posle toga Hrvatinu je poverena važna uloga u novoj likvidaciji – njegov zadatak bio je da namami navijača Gorana Veličkovića Goksija.

Goran Veličković, zvani Goksi, bio je navijač i vođa grupe „Jang bojs“, ali pored toga što je bio u sukobu sa Belivukom imao je navodno i značajnu poziciju u prizemlju. On je bio, kako su tvrdili pripadnici Belivukovog klana, jedan od glavnih ljudi Filipa Koraća, glavnog saradnika Luke Bojovića, koji je blizak crnogorskom škaljarskom klanu.

Hrvatin je ispričao da je po izlasku iz zatvora sklopio dogovor sa Veličkovićevim saradnikom oko prodaje marihuane. Kada je pokušao da se prikloni Belivukovom klanu, držali su ga „na oku“. Vrlo brzo su saznali da poznaje Goksija i da ga „ima na ʼSkajuʼ“. To je bila njegova „ulaznica u klan“.

„Kada smo se videli na stadionu, ja sam bio upitan onako drugarski: ʼŠto ne reče da imaš Žutog (Goksija) na ʼSkaju’?“, ispričao je Hrvatin i nastavio:
„I onda je meni saopšteno da je on u tim njihovim navijačkim pričama bio sa njima i oni su ga gotivili, pogotovu Velja, voleo ga je kao brata… Saznali su da je hteo da ih zavrne, da im možda podmetne bombu ili negde da ih ubije i da je on na vezi sa ʼškaljarimaʼ, odnosno sa Filipom Koraćem.“

Hrvatin je ispričao da je odlučio da „stavi po strani“ partnerstvo sa Veličkovićem i odlučio da ga „navuče“ u Ritopek da bi ga ubio klan Velje Nevolje.

Veličković je inače mesecima zadavao muke Belivuku jer ga nije bilo lako namamiti – bio je jako pažljiv i nepoverljiv. Hrvatin mu je ponudio da mu proda pištolj i Goksi je naseo. Krenuo je na sastanak u centru Beograda sa Hrvatinom, kako je verovao, svojim saradnikom, i ne sluteći seo u „smart“ kojim ga je odvezao nedaleko od Smederevskog puta. Tu ih je presrela Belivukova grupa, otela ga i odvezla pravo u Ritopek.

Hrvatin je ispričao da ni tada, iako je želeo, nije prisustvovao ubistvu, ali je dobio informacije „iz prve ruke“. Kako je rekao, Marko Miljković, „desna ruka“ Belivuka, prepričao mu je likvidaciju i rekao mu da se „Goksi držao najbolje od svih“.

„Miljković mi je rekao da je on to prihvatio, da je znao šta se sprema. Kada je video njega da dolazi sa sekirom, da je samo legao sam, znači nisu ga nameštali ništa, da je čak sam i glavu namestio. Kaže da ga je dobro udario jedanput, da nije bilo potrebe da udara drugi put“, ispričao je Hrvatin.

Da situacija bude još bizarnija, rekao je i da je Veličković u poslednjim trenucima života pitao za njega.

„Goksi je pitao Miljkovića šta je sa mnom, rekao je kao ʼnemojte njega, on nema nikakve veze, tek je izašao iz zatvoraʼ“, ispričao je Hrvatin.

Nakon ubistva Belivukova ekipa je, ispričao je svedok saradnik, Filipu Koraću poslala poruke sa Veličkovićevog telefona.
„On je nas odmah posle prve-druge poruke provalio“, rekao je Hrvatin.
Odmah zatim su mu poslali sliku Veličkovićevih leđa na kojima je bilo nožem urezano „Korać pi*ka“.

Misterija parkinga na Padini

Hrvatin je u Tužilaštvu ispričao i da mu je Miljković rekao da njega tribina ne interesuje i da je u telefonu imao veliku kolekciju izmasakriranih ljudi, ali da nisu u pitanju samo njihove žrtve.
„(Miljković) je rekao da njega u stvari (Partizanova) tribina i ne interesuje. Njega više interesuju ti ulični poslovi, napomenuo je da ga poslovi sa drogom ne interesuju, da ga interesuju samo poslovi oko planiranja ubistava. U svom telefonu čuvao je sve fotografije jezivih zločina. Voleo je da te slike drži u telefonu, ne znam iz kog razloga, ali je voleo, i imao je pun telefon tih slika – i onoga što mi nismo radili. Imao je slike koje su uradili kontra, pa su slali nama“, objasnio je i dodao: „Trup ceo sa odsečenom glavom, tu konkretnu sliku mi je pokazao i rekao da to nismo mi uradili, već ʼškaljariʼ“, rekao je Hrvatin.

Interesantno je da je pored četiri zločina o kojima je Hrvatin pričao, koji nisu obuhvaćeni optužnicom, on pričao i o još jednoj otmici, verovatno i o ubistvu osobe čiji identitet još nije utvrđen, a koju je Hrvatin upamtio samo po nadimku – Svinja.
„Iz priče koju su samo spomenuli zaključio sam da su odradili nekog čoveka kojeg su nazivali Svinja, ne znam detalje o tome, nikakve pojedinosti“, rekao je i naveo da se ubistvo, koliko pretpostavlja, dogodilo na jednom parkingu na Padini.

Za Belivukove zločine – 322 strane

 

Protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i još 29 pripadnika njihove ekipe Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu kojom ih terete za kriminalno udruživanje, pet ubistava, dilovanje narkotika i držanje oružja. Optužnica protiv klana napisana je na 322 strane.

 

Ko je ukinuo zabranu ulaska u Crnu Goru?

 

Radoje Zvicer, jedan od vođa kavačkog klana koji je, prema operativnim podacima policije, bio šef Belivuku i Miljkoviću, nije obuhvaćen optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal.

Upravo kod Zvicera u gostima u Kotoru bili su Belivuk i Miljković uoči hapšenja 4. februara u Beogradu. Kako su Belivuk i Miljković ušli u Crnu Goru iako su prethodno imali zabranu ulaska, bila je tema sednice Odbora za bezbednost i odbranu Crne Gore početkom maja kada je obavljeno kontrolno saslušanje potpredsednika vlade Dritana Abazovića.

Predsednik tog skupštinskog tela Milan Knežević tada je tražio odgovor od njega kada je Belivuku skinuta zabrana ulaska u Crnu Goru, na šta je Abazović odgovorio: „Belivuku je stavljena zabrana 2018. godine. Skinuta je u januaru 2020, pretpostavljamo ko je skinuo zabranu, mislim da vi manje-više znate ko se bavio tim, pominjali ste te ljude“, rekao je tada potpredsednik vlade i koordinator svih službi bezbednosti.

Knežević je pitao Abazovića da li ima operativna saznanja da je sin Zorana Lazovića, Petar, zaposlen u ANB-u, redovno održavao kontakte sa jednim od navodnih šefova kavačkog klana Radojem Zvicerom i da li je u korelaciji njihov odnos sa Zvicerovim napuštanjem Crne Gore prilikom hapšenja članova kriminalne grupe.

„Sin Zorana Lazovića i Radoje Zvicer… Imamo neka saznanja za komunikaciju, pa nisu daleko od vaših saznanja. Ali ne bih sada da ih delim“, rekao je Abazović.

 

Osveta zbog žene

 

Marko Miljković, zvani Mesar, nagovorio je Veljka Belivuka da ubiju Lazara Vukićevića, navijača Crvene zvezde, jer im je on, navodno, radio o glavi. Međutim, navodno je glavni motiv ubistva bio taj što Miljković nikako nije mogao da podnese to što je Vukićević ranije bio u vezi sa njegovom sadašnjom suprugom.

Zbog toga je od svojih mafijaša tražio da prema Lazaru budu „posebno surovi“ i da on „pati najviše“.