RAT KAVAČA I ŠKALJARA: Još jedna krvava osveta u kokainskom obračunu

Ubistvo Kotoranina Slobodana Stevovića davne 2006. godine u Beogradu najbolji je dokaz da su škaljarski i kavački klan u narko-biznisu verovatno i duže od 15 godina. Ubistvo Stevovića je njihov prvi zločin, i to dok su perjanice oba klana još radile zajedno, a tragovi ovog zločina, kroz osvetu protežu se sve ove godine, i posle raskola među kotorskim klanovima, sve do poslednjeg mafijaškog obračuna u grčkoj Atini.

Slobodan Stevović (29) ubijen je 8. decembra 2006. godine oko 19 sati, u Ulici Visokog Stevana kod broja 38 na Dorćolu. Kod ubijenog mladića, likvidiranog hicima u potiljak i stomak, pronađena je lična karta na ime Ištvana Elezovića (23) iz Podgorice, pa se u prvi mah pretpostavljalo da je on žrtva.

Budući da je nađena lična karta izdata u Crnoj Gori, beogradska policija je odmah, po obavljenom uviđaju, dokument poslala na proveru kolegama u Crnoj Gori. Osim lične karte, poslati su i otisci prstiju žrtve, pa je posle obavljenih provera utvrđeno da je lična karta lažna, a da je žrtva u stvari Slobodan Stevović.

Na Stevovića je, kako su tvrdili očevici zločina, pucao naoružani mladić visine oko 175 centimetara, u crnoj trenerci i maskiran fantomkom. Planiranu i smišljenu likvidaciju potvrđuje činjenica da je napadač jurio Stevovića gotovo kroz čitavu Dubrovačku ulicu, da je ka njemu pucao nekoliko puta, pa je nekoliko hitaca završilo u izlogu obližnje mesare. Stevović je bežeći zamakao u Ulicu Visokog Stevana, gde ga je napadač i sustigao i ispalio mu metak u glavu i stomak.

Na kraju potere Stevović je pao mrtav između dva automobila.

Povezane vesti - Krvava osveta za Roganovića

Iako se u prvi mah nije znao pravi identitet ubijenog, likvidacija na Dorćolu izazvala je intenzivnu reakciju srpske policije. Na mesto uviđaja došli su najviši rukovodioci Uprave kriminalističke policije, aktivirana je akcija "Vihor", ali napadač nije uhapšen.

Po otkrivanju Stevovićevog identiteta utvrđeno je da on u Srbiji nije imao krivični dosije, ali da je i te kako poznat crnogorskoj policiji, koja je samo dva meseca ranije protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog pokušaja ubistva.
I tu se u javnosti prvi put pominju imena tada još jedinstvenog škaljarskog klana: Dragana Kneževića, zvanog Škuri mlađi, Dalibora Đurića, koji je u policiji okarakterisan kao udarna pesnica klana, kao i Slobodana Kašćelana, kasnije predvodnika kavačkog klana.

Naime, Stevović je bio osumnjičen da je 30. septembra 2006. oko 6.45 sati u Kotoru pucao na sugrađane Dragana Kneževića i Dalibora Đurića, i obojicu ih teško ranio. Knežević je zadobio povrede stomaka, a Đurić prostrelne rane obe noge. Stevović, koji je sa njima ranije bio u dobrim odnosima, u obojicu je pucao u kući Slobodana Kašćelana.

Tu kuću u kotorskom naselju Dobrota Kašćelan je iznajmio Kneževiću, a sa njim i Đurićem u momentu pucnjave bila je i Đurićeva devojka Slađana Tanasić iz Kotora. Tanasićeva je posle pucnjave Đurićevim "pežoom" podgoričke registracije odvezla obojicu ranjenih u kotorski Dom zdravlja, odakle su hitno prebačeni u bolnicu. Nedugo potom, iz neutvrđenih razloga, automobil kojim je upravljala Tanasićeva se prevrnuo i završio na krovu. Vozilo je bilo potpuno uništeno, a devojka je zbog zadobijenih povreda zadržana u bolnici.

Povezane vesti - Najveći mafijaški rat na Balkanu

Tek posle ove pucnjave u Kotoru se počelo pričati o Kašćelanu, i to kao osobi koja se bavi pozajmljivanjem novca na kamatu, poslu na kome je zaradio nekoliko kuća, među kojima i ovu u kojoj je došlo do pucnjave, blizu pomorske biblioteke u Dobroti.

Posle pucnjave Stevović je pobegao iz Crne Gore. Tamošnja policija je posle izvesnog vremena pronašla njegov automobil "mazda" sakriven u šumi u mestu Cuce. Da je iz Crne Gore pobegao za Beograd bilo je jasno kada ga je u srpskoj prestonici i sustigao metak osvete.

I ta osveta za ubistvo Stevovića provlači se i danas, uz opšte poznati sukob „kavača“ i „škaljaraca“.
Stevović, naime, nije bio solo igrač u momentu kada je pucao na Kneževića i Đurića, imao je već svoju grupu, koja je u policiji okarakterisana kao organizovana kriminalna grupa, u kojoj je Stevović imao lidersku ulogu.
Stevović nije bio bilo ko u kriminalnom podzemlju. Figurirao je kao lider u poslovima i zato je imao osećaj moći da potegne oružje na Kneževića i Đurića, ali tačan razlog tog sukoba policiji nije poznat.

U to vreme u Crnoj Gori su najopasnije bile kriminalne grupe iz Bara. Za njih su se vezivale likvidacije, obračuni... Kotorani nisu važili za jaka imena u podzemlju. Oni su bili poznati kao pomorci i znalo se da su povezani sa krijumčarenjem droge, ali taj biznis u to vreme nije bio na toliko ozbiljnom nivou kao što je sada. Likvidacija između njih nije bilo. Pucnjava u Kašćelanovoj kući bila je prva koja se vezuje za kasnije uticajna imena u škaljarskom i kavačkom klanu, Kašćelana, braću Knežević, Đurića...

Stevovićeva porodica posle njegovog ubistva policiji u Crnoj Gori dala je precizne informacije o svojim saznanjima i sumnjama.

"Prema njihovoj priči, ubistvo Stevovića u Beogradu izvršeno je po direktnom nalogu Kneževića i Đurića, a izvršio ga je izvesni Predrag Dimitrijević iz Beograda", navodi se u službenoj belešci koju je crnogorska policija tada prosledila kolegama u Beogradu.

Sa ubistvom Stevovića u vezu se tada dovodio i Igor Dedović, koji je uz braću Jovicu i Igora Vukotića preuzeo vođstvo u otcepljenom škaljarskom klanu. Dedović je samo dvadesetak dana nakon ubistva Stevovića privođen u beogradsku policiju na informativni razgovor upravo zbog ovog zločina, ali je posle saslušanja pušten. Dedović je nedavno ubijen u do sada nezabeleženoj pucnjavi u jednom atinskom restoranu. Sa njim je ubijen i Stevan Stamatović, vođa zagoričke kriminalne grupe koja je veoma bliska škaljarskoj ekipi.

Povezane vesti - Gde je novac tu je i zabava

Uprkos informacijama Stevovićeve porodice, čak i tadašnjoj adresi označenog ubice Predraga Dimitrijevića, njegova smrt do danas nije rasvetljena.

Ali osveta za Stevovićevu smrt provlačila se dalje u kasnijim incidentima i ubistvima među zavađenom kavačko-škaljarskom ekipom.

Posle Stevovićevog ubistva, primat u švercu narkotika držala je narko-grupa Darka Šarića, ali su posle razbijanja ovog klana i ubistva njegovog glavnog saradnika u Kotoru Dragana Dudića Frica 2010. godine, vođstvo u poslu preuzeli tada jedinstveni "škaljarci", koji su se 2014. posle krađe više od 200 kilograma kokaina iz stana u Valensiji, podelili na dve grupe i zavadili na krv i nož.

https://www.youtube.com/watch?v=bkHr6d-g3W4&feature=emb_logo

Kašćelan je sa Radojem Zvicerom i Igorom Božovićem postao predvodnik jedne strane - "kavača", u kojoj su na istaknutim pozicijama i Dragan Knežević Škuri i njegov stariji brat Predrag Knežević Škuri stariji.

Dalibor Đurić pridružio se rivalskoj kriminalnoj grupi - "škaljarcima", kojima rukovode braća Jovan i Igor Vukotić i donedavno i Igor Dedović, koji je 19. januara ubijen u Atini.

Osveta za ubistvo Slobodana Stevovića je mnogo pre toga pratila kotorski klan. Tako je Dalibor Đurić, koga je Stevović ranio u Kašćelanovoj kući, još pre raskola "škaljaraca" i "kavača", bio meta napada, kako se veruje, upravo u ime osvete za ubistvo Stevovića.

Povezane vesti – STIGLA EKIPA SA KARABURME: Borba za prevlast i holandske luke

Prvi napad Đurić je preživeo u decembru 2007. godine kada je na njega i Nikišićanina Jova Vračara u Dobroti ispaljeno desetak metaka.

Zatim u septembru 2011. kada je ranjen u eksploziji bombe bačena na zgradu u Ulici Otona Župančiča na Novom Beogradu. Đurićeva leva noga je tada bezmalo razneta, a u eksploziji su povređene i njegova devojka, koja je ostala bez stopala, i starija komšinica.

Crna Gora je odmah zatražila Đurićevo izručenje radi izdržavanja zatvorske kazne od devet meseci na koju je osuđen zbog nedozvoljenog držanja oružja i nanošenja teških povreda.

Operativna saznanja još tada su ukazivala da je Đurić jedan od najopasnijih članova tada još jedinstvenog škaljarskog klana - već je bio povezivan sa pojedinim likvidacijama i to sa njima suprotstavljenim Šarićevim klanom, ali i sa likvidacijom za račun Luke Bojovića.

Đurić se već tada dovodio u vezu sa likvidacijama Vidaka Vinka Vorotovića (ubijen u decembru 2012), evidentiranog kao pripadnika Šarićeve kriminalne grupe, i Darka Bugarina (ubijen u junu 2013), bivšeg policajca i pripadnika obezbeđenja Šarićevog najvažnijeg saradnika u Kotoru Dragana Dudića zvanog Fric. Đurića je policija operativno dovodila i u vezu sa dvostrukom likvidacijom u Zemunu 2011. godine - ubistvom Danila Radonjića i Dženana Ramovića, koje je izvršeno u osvetničkom ratu za račun Luke Bojovića. Prema policijskim podacima, direktni izvršilac dvostrukog zločina bio je član barske kriminalne ekipe Milan - Mićko Vujović, koga je upravo Đurić motorom dovezao do mesta pucnjave.

Povezane vesti – OZBILJAN UDARAC: Kavčani ostali i bez kokaina i bez vođe

Ni za jednu od ovih likvidacija policija nije imala dovoljno dokaza za Đurićevo hapšenje i procesuiranje, ali je on ipak u oktobru 2014. završio u zatvoru u Spužu, zbog iznude. Naime, on i istaknuti pripadnik škaljarskog klana Jovan Jovanović osuđeni su za iznudu nad Marjanom Necmeskaleom, kome su silom i uz pretnje oteli automobil "mercedes A160" i čamac "faeton", vredan više od 20.000 evra.

Đurić je za ovo delo osuđen na dve godine zatvora, ali nije sačekao da izađe na slobodu.

U septembru 2016. ubijen je na način nezabeležen u kriminalnom podzemlju. Upucan je hicem iz snajpera direktno u srce dok se kretao ka zatvorskoj teretani u poluotvorenom odeljenju zatvora. Odmah nakon likvidacije policija je krenula u potragu za ubicom, ali rezultata istrage do danas nije bilo. Operativna saznanja kažu da je ubica verovatno bivši vojnik a zatim profesionalni ubica - plaćenik.

Policija veruje da je Đurić u Spužu ubijen u ratu škaljarske ekipe i Šarićeve grupe, i to u ime osvete za paljenje diskoteke "Maksimus". Diskoteka "Maksimus" je u neformalnom vlasništvu braće Šarić, a veruje se da je u martu 2016. zapaljena po direktnom naređenju vođe "škaljaraca" Jovana Vukotića.

Istraga Đurićevog ubistva nije dovela policiju do direktnog izvršioca, ali jeste do njegovih pomagača, a tu se opet provlači ime ubijenog Slobodana Stevovića.

Naime, crnogorski MUP je kao pomagače uhapsio Kotorane Miloša Trbu i Dejana Pavićevića, Stevovićevog kuma. Oni su, kako se sumnja i za šta su kasnije i optuženi, pomogli Đurićevom ubici da uništi tragove posle zločina.

Pavićević je na suđenju ispričao da je u sukob sa kriminalnim klanom iz Škaljara došao kada je njegov kum Slobodan Stevović zbog svađe pucao na nekoliko momaka iz tog klana. On smatra da je to bio razlog i za kasniji oružani napad na njega.

"Stevović je moj venčani kum. Bio je dobar sa "škaljarcima". Međutim, bila je neka svađa i on je pucao i ranio nekoliko momaka, među kojima je bio i Đurić. Posle nekoliko meseci, Stevović je ubijen u Beogradu. Kako sam čuo, neki su pretpostavljali da sam ja bio sa Stevovićem kada je napao "škaljarce" i da je zbog toga pucano na mene"; rekao je Pavićević na suđenju.

Đurićeva udovica Aleksandra na sudu je tvrdila da je na njenog pokojnog supruga u Spužu pucano i godinu ranije.

"U septembru 2015. suprug mi je ispričao da je dok se nalazio u krugu zatvorenog dela ZIKS-a čuo pucanj i da je siguran da je metak bio namenjen njemu. Rekao je da je siguran da su pucali na njega. Zatvorski čuvari su ih odmah vratili u sobe i zaključali. Rekao mi je da su potom tražili čauru, ali da je nisu našli", rekla je Đurićeva udovica i navela da iz viđenja poznaje Pavićevića.

"Slobodan Stevović, kum Dejana Pavićevića, pucao je na mog supruga, a ovaj gospodin mu je pomogao da pobegne nakon pucnjave tako što ga je povezao autom. To znam od muža", rekla je Aleksandra Đurić, na šta je reagovao Pavićević rečima da je samo 20 minuta nakon ranjavanja pokojnog Đurića te 2006. bio uhapšen.

"Zadržan sam dva dana i potom pušten na slobodu, jer je utvrđeno da sam neosnovano držan u pritvoru. Iste godine je pucano i na mene. Zvao sam policiju, koja je pronašla čaure, ali nisam video napadača", rekao je Pavićević.

Aleksandra Đurić zatim je navela da njen pokojni suprug sigurno nije imao nikakve veze sa napadom na Pavićevića jer je posle ranjavanja 2006. godine bio više meseci na bolničkom lečenju u Risnu i Beogradu.

I Pavićević i Trba su i dalje u zatvoru u Spužu.

U međuvremenu, braća Predrag i Dragan Knežević postali su nosioci narko-posla u Latinskoj Americi, za kavački klan.
Slobodan Kašćelan je posle hapšenja u Češkoj 2018. završio u Spužu, iz koga je izašao krajem 2019. uz kauciju od pola miliona evra. Sudi mu se za organizovanje kriminalne grupe.

U Spužu je od 8. februara i vođa škaljarskog klana Jovica Vukotić, čije je izručenje Crna Gora tražila od Srbije zbog pokušaja ubistva Vojina Stupara i Miloša Radonjića iz kavačkog klana, kao i zbog pokušaja ubistva Tamare Zvicer, supruge Radoja Zvicera, drugog vođe ovog klana.

Vukotić, navodno, za obe pucnjave ima alibi, ali mu je uprkos tome određen jednomesečni pritvor.

Ono što bi policiji mogao da bude adut protiv Vukotića je drugi slučaj, u kome su povezani i Jovičin brat Igor, kao i pokojni Dalibor Đurić.

Povezane vesti – RESTORAN ZA LIKVIDACIJU: Tri motiva ubistva u Atini

Njih trojica su, kako "Ekspres" saznaje, učestvovali u pokušaju iznude nad kotorskim pomorcem Vladimirom Krivokapićem. Prema policijskim saznanjima, oni su od Krivokapića pokušali da iznude 800.000 evra na ime učešća u krijumčarenju narkotika. Krivokapić se posle ove iznude preselio u Beograd gde je osnovao agenciju za obezbeđenje. U strahu za sopstvenu bezbednost.

Košarkaš ubijen greškom

Splitski košarkaš Jovan Manović (29) bio je prva žrtva kokainskog rata koji je pre 15 godina počeo na relaciji Srbija - Crna Gora. Manović je ubijen 9. maja 2007. u kafiću "Zodijak". Ubijen je greškom, a prava meta bio je Goran Marić, koji je ubijen dve godine kasnije. U kobnom trenutku Marić je sedeo u "Zodijaku" za stolom pored nesrećnog košarkaša, a na sebi je, kao i on, imao sportsku garderobu.
Za ubistvo Manovića, kao i za pokušaja ubistva Marka Nikolića zvanog Crnogorac 2005. godine na Zlatiboru, osuđeni su na po 20 godina robije Bojan Backović iz Užica i Milanko Ivanović iz Čajetine. Do nalogodavca se nije došlo.

Željko Bojanić i grupa "Maksimus"

Ekstradicija Dalibora Đurića iz Srbije u Crnu Goru, nakon što je ranjen na Novom Beogradu, prema policijskim podacima, izazvala je veliko interesovanje među pripadnicima njemu suprotstavljenih kriminalnih klanova, a najviše kriminalne grupe "Maksimus" čiji je vođa Željko Bojanić, nekadašnji bliski poslovni saradnik Dragana Dudića Frica. Bojanić je bio ranjen u pucnjavi u kojoj je 2010. u kafiću "Moka" u kotorskom Starom gradu ubijen Dudić.

Bojanić je u bekstvu od kako je Slovenija za njim raspisala poternicu zbog sumnje da je od septembra 2014. do juna 2015. godine učestvovao u  rasturanju kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Prema policijskim podacima, ubijeni Đurić imao je jake kontakte u Beogradu: Vladana Kontića iz voždovačkog klana, Nebojšu Stojkovića, vođu rakovičkog klana, i Ivana Bogdanova, vođu navijača.