Tigrovi i delfini na trpezi

Ilegalna trgovina i šverc divljih životinja ne privlače značajnu pažnju javnosti, ali ni zvaničnih institucija koje bi trebalo da je spreče. Pozivanje na razum i ukazivanje na opasnosti zbog ove vrste organizovanog kriminala ne uspevaju da nađu plodno tlo, ali to ne postižu ni informacije Interpola i zdravstvenih eksperata.

Prema tvrdnjama međunarodnog udruženja policije, šverc divljih životinja na godišnjem nivou je dostigao vrednost od oko 20 milijardi dolara, što ga svrstava u grupu od pet najunosnijih vrsta međunarodnog kriminala u koji spadaju trgovina narkoticima, oružjem, belim robljem i pravima na intelektualnu svojinu.

Istovremeno, nelegalni trgovinski tokovi divljih životinja direktno povezuju ljude sa životinjskim staništima, doprinoseći širenju bolesti, odnosno mogućnosti da se, kao što je osnovana pretpostavka u trenutno aktuelnoj pandemiji virusa Covid-19, nekontrolisano uveća opasnost od zaraznih bolesti koje sa životinja mogu da pređu na čoveka. Trgovina divljim vrstama ne obuhvata samo prodaju živih primeraka, već i njihovih delova i proizvoda. Nažalost, razmere te vrste ilegalne trgovine se u svetu ne shvataju dovoljno ozbiljno.

Sve je dostupno 

Više od 5.500 vrsta ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca predmet su trgovine na ilegalnom tržištu divljim životinjama, što je oko 50 odsto više nego što se donedavno pretpostavljalo. Istraživanje naučnika sa univerziteta na Floridi i s britanskog univerziteta u Šefildu pokazala su da su ugrožene vrste u tome nesrazmerno zastupljene. U svetu se trenutno trguje svakom četvrtom vrstom sisara, a te životinje se, između ostalog, koriste i za proizvodnju mesa. Trguje se i svakom četvrtom vrstom ptica, podjednako kao kućnim ljubimcima, u ishrani i za upotrebu u tradicionalnoj medicini. Na tom tržištu se nalazi i svaka osma vrsta gmizavaca i svaka deseta vodozemaca, uglavnom kao egzotičnih kućnih ljubimaca.

Autori pomenutih izveštaja predviđaju da će buduća nezakonita trgovina uključiti još 3.000 vrsta, uglavnom ugroženih, poput afričkih ljuskara kojima je počelo da se trguje nakon što je one azijske teže pronaći.

"Često očuvanjem neke vrste počnemo da se bavimo tek pošto se zabeleži drastičan pad njihovog broja“, zaključuju autori. Cene pojedinih životinjskih primeraka su astronomske. Par najveće vrste leptira na svetu u SAD košta oko 10.000 dolara, kineski aligator 15.000, makao papagaj 20.000, a komodo varan 30.000 dolara. Nešto veću sumu novca je potrebno izdvojiti za retke vrste kornjača i pitona, dok cene za mladunčad šimpanzi i gorila dostižu 50.000 dolara.

U jednoj od akcija britanske i irske policije uhapšen je vlasnik pet šopa koji je uz legalan posao prodavao i zabranjene vrste: par lemura za nešto više od 6.000 evra, azijsku vidru za 1.360, albino tigra za 15.000 britanskih funti, par evropskih risova za 6.500 funti… Preko poruka se hvalio da može da nabavi bilo koju životinju, bez obzira na to koliko retka bila.

Početkom februara ove godine carinici u Belorusiji su u kamionu otkrili devet izgladnelih tigrova koje su šverceri iz Italije pokušali da prevezu do dalekog Dagestana. Životinje su, navodno, kao poklon bile namenjene zoološkom vrtu koji zvanično više ne postoji. Četiri izmučena tigra prebačena su na oporavak u poljski Poznan, a pet u centar za dobrobit životinja blizu Alikantea u južnoj Španiji. Deseti švercovani tigar nije preživeo više od 2.000 kilometara vožnje i dva dana puta u neuslovnim malim kavezima.

"Cena tigra na crnoj berzi ume da bude veoma visoka, a delovi životinja još su skuplji od živog primerka“, rekla je Eva Zgrabčinska iz zoološkog vrta u Poznanu. Od delova tela tigrova se prave takozvani lekovi, ili se pripremaju kao specijaliteti za odabranu klijentelu.

"Tigrovi zubi, jetra ili drugi delovi mogu da se prodaju za ogromne sume novca”, kaže Zgrabčinska. Ona je uverena da je opis „poklon” u zvaničnoj dokumentaciji smišljen kao obmana kako bi se zaobišla Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama, a tigrovi se nalaze među mnogim životinjskim vrstama koje ova konvencija štiti. U slučaju pomenutih tigrova zasad niko nije optužen. Ni dvojca Italijana koji su vozili kamion u kojem su se tigrovi nalazili, niti oni koji su ih kao „poklon” poslali u Dagestan, iako je nezamislivo da bi ijedan zoološki vrt primio odjednom deset tigrova, kao ni oni na čiju je adresu trebalo da stignu.

Skoro nevini 

Na godišnjem nivou u Evropi se evidentira oko sedam hiljada pokušaja šverca zaštićenih vrsta životinja. Kupci na ovom crnom tržištu predstavljaju veći problem od samih švercera, jer im oni saopštavaju narudžbine, motivišu ih i plaćaju. Manji deo problema je nabavka ovih vrsta kao kućnih ljubimaca. Mnogo veći predstavlja drugi deo tržišta – prehrambeni i zdravstveni. Veliki broj retkih životinja završava na trpezama bogatih pojedinaca i u restoranima čije je nabavke teško kontrolisati. Od retkih kornjača se prave supe, medveđe šape se širom sveta smatraju za afrodizijak, što je slučaj i sa kljovama slona ili nosorozima, medveđi žučni mehur lekom za rak i „po dozi” košta nekoliko hiljada dolara. Peraja morskih pasa se koriste za pripremu posebne supe u Kini, a meso od delfina se, iako dokazano sadrži velike količine štetnih materija, prodaje širom Japana.

Možda i najveći problem predstavlja činjenica da se šverceri divljih životinja vrlo retko hapse. Državne uprave zadužene za nadgledanje ovog ilegalnog tržišta imaju nesrazmerno mali broj ljudi u odnosu na realne potrebe. Primera radi, u SAD se ovim problemom bavi ukupno nešto više od 400 inspektora, dok uprave za nadgledanje ilegalnog tržišta narkotika broje više od 12.000 ljudi. Ujedno, zaprećene kazne se drastično razlikuju. Švercer narkotika vrednog 100.000 dolara može da dobije više od 10 godina zatvora, dok ilegalan trgovac životinja približne vrednosti na crnom tržištu može da prođe i bez odlaska u zatvor, odnosno samo sa plaćanjem novčane kazne.

Upravo u ovom naopakom segmentu naša zemlja nimalo ne zaostaje za svetom. U Srbiji se godišnje zabeleži samo nekoliko pokušaja krijumčarenja, ali je to, kako i sami zvaničnici kažu, „promil onoga što prođe neotkriveno” na više od 80 graničnih prelaza. Najčešći način šverca divljih životinja jeste mešanje dozvoljenog sa ilegalnim tovarom. Poput slučaja prevoza velike količine kafe među koje su bile ubačene i tri velike vreće sa 1.300 kornjača.

U našu zemlju je zabranjeno uvoženje otrovnih zmija, aligatora, krokodila, kajmana, krupnih zveri i svih primata, ali to nije omelo ambiciozne kriminalce da pokušaju da unesu šest majmuna ili otrovne zmije iz Afrike za koje ne postoji protivotrov. Iako takve otrovnice same po sebi predstavljaju veliku pretnju, znatno veću opasnost predstavljaju bolesti koje divlje životinje mogu da ponesu sa sobom iz svojih prirodnih staništa i prenesu na čoveka. Među njima su ebola, herpes B, besnilo…

Slobodan odstrel 

Odavno je znano da organizovani kriminalci decenijama ubijaju zaštićene divlje ptice u celoj regiji jugoistočne Evrope, naravno i u Srbiji, ali se stanje nije nimalo promenilo nabolje. Kriminalci i šverceri love desetine vrsta ptica koristeći zabranjene metode poput mreža u koje se ptice upletu. O obimu ove vrste kriminala svedoči podatak da su italijanski sudovi svojevremeno ustanovili da su u periodu od šest godina, početkom ove decenije, dve tamošnje agencije za navodni lovni turizam omogućile šverc više od dva miliona ptica ubijenih u Srbiji, a da je jedan od švercera uhvaćen sa 12 tona zamrznutih ptica. Od 83 vrste ptica koje su se nalazile u hladnjači, čak 68 je zabranjeno za lov. Ovaj kontingent ubijenih ptica trebalo je da, bez obzira na cenu i način nabavke, posluži kao specijalitet koji bi italijanski domaćini poslužili svojim gostima „prefinjenog” ukusa.

Pre sedam meseci carinici su na Horgošu otkrili šverc 36 pevajućih papagaja spakovanih u tri putničke torbe. „Ne znam koliki su obimi krijumčarenja papagaja, ali veliki broj njih ugrožen je upravo zbog hvatanja u prirodi i šverca, zbog čega ih dosta ugine tokom transporta“, kaže Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju.

U istom periodu na Paliću je otkriveno 40 zatočenih jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica: češljugara, zelentarke, konopljarki, zimovki, zeba, drozda pevača, sojki, čvoraka...

"Što se tiče naših ptica - to je problem koji ne posustaje”, tvrdi Simić. On kaže da je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije tokom prethodnih godina hvatalo brojne krivolovce i stotine slučajeva prijavilo policiji, ali da efekta nije bilo: „Mislim da se broj slučajeva koji su imali nekakav sudski epilog može nabrojati na prste jedne ruke”.