Život
22.02.2022. 06:00
Scena
15.04.2022. 08:10
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Boginje filozofije koje su nam otkrile mnoge istine
Predstavljamo vam roman Volframa Ajlenbergera: "Vatra slobode“
Volfram Ajlenberger je u Nemačkoj poznat kao autor desetak knjiga, kolumnista nedeljnika "Cajt“, autor emisije "Zvezdani sati filozofije“, a stručnjacima kao urednik časopisa "Filozofski magazin“.
Knjiga o četvorici titana, braće po filozofiji, koji su se među sobom dobacivali kamenom mudrosti kao helijumskim balonom ili krpenjačom, sada je dobila i svoj nastavak u vidu četiri muze vatre koje su njihove sestre po filozofiji.
Nakon izdavačkog poduhvata "Doba čarobnjaka“ u izdanju "Agore“, filozofskog romana o četvorici bogova filozofije, koji su živeli između dva svetska rata, Ludvigu Vitgenštajnu, Martinu Hajdegeru, Ernstu Kasireru i Valteru Benjaminu, koji su započeli svoja fundamentalna filozofska dela između 1919. i 1929. godine, pojavio se novi roman o njihovim sestrama po zanatu.
Život
04.03.2022. 17:15
Reči stare 2500 godina, koje su važne i danas
Tako smo iz pozicije čitalaca upoznali Hajdegerovo "Biće i jezik“, Vitgenštajnov "Logičko-filozofski traktat“, Kasirerovu "Filozofiju simboličkih oblika“ i Benjaminovu "Jednosmernu ulicu“, koju je Herman Hese nedvosmisleno hvalio, ili kasnije publikovanu "Umetnost u doba tehničke reprodukcije“. Trojica od četvorice bili su nemački Jevreji, Vitgenštajn, pokršteni, Benjamin i Kasirer stajali su nasuprot antisemite Martina Hajdegera.
U srodničkim odnosima sa knjigom "Vreme čarobnjaka“ koju sam svojevremeno predstavila je Ajlenbergerov novi roman "Vatra slobode“ o četiri ženska filozofa – Simon Vejl, Simon de Bovoar, Hani Arent i Ajn Rand, koje su svoje filozofske stavove kalile na vatri masovnih pokreta – staljinizma, komunizma, Oktobarske revolucije, socijalizma, cionizma, nacizma, Ruzveltovog Nju dila.
Jedna čistokrvna Francuskinja, ostale tri Jevrejke, kao i njihovi muški pandani iz "Doba čarobnjaka“, doduše Simon Vejl pripadala je ateističkoj jevrejskoj porodici, Hana Arent uticajnim Aškenazima, potom strastveno predata cionističkom pokretu u koji se zbog arijevske ideje nacionalizma Izraela po evropskom modelu razočarala, a Ajn Rand, rođena u Sankt Peterburgu kao Alisa Zinovjevna Rozenbaum, u jevrejsko-ruskoj buržoaskoj porodici kojoj je u vreme Oktobarske revolucije sve oduzeto, bila je ne samo filozof, već i literata čija se prozna dela, naročito potonje – "Pobunjeni Atlas“ – prodaju u Americi u tiražima koji pariraju Bibliji.
Život
05.03.2023. 16:10
Priča o ženi koja je dala život za slobodu
Kapitalno delo Sartrove saputnice, sahranjene sa njim u istom grobu, pored uređivanja časopisa "Moderna vremena“ jeste "Drugi pol“. Knjige Hane Arent su "Izvori totalitarizma“, "Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla“, "Vita activa – O delatnom životu“ i trotomno filozofsko delo "O životu duha“, koje je ostalo nezavršeno jer je tokom pisanja poslednjeg toma Arentova preminula. Najpoznatija knjiga Simon Vejl, čija su dela objavljena nakon njene smrti 1943. godine, jeste "Ukorenjenost“, a zahvaljujući Alberu Kamiju njeni celokupni spisi objavljeni su kod izdavačke kuće "Galimar“.
Nasuprot civilizacije kiča, površnosti, rijalitija, starleta i spoljašnjeg sjaja, stoje četiri boginje filozofije koje su nam otkrile istine novog sveta i pre no što je on nastao.
Hana Arent prorekla je da Izrael ne može dati većinskom arapskom narodu u Palestini manjinska prava, u jeku Holokausta. Simon Vejl, sindikalac, španski borac, jatak Trockom u Parizu, rekla je dve istine koje treba da naučimo kao pesmicu, prva da je totalitarizam zamena za hrišćanstvo, druga da nije religija opijum za narod, već revolucija.
Na vama je da izaberete filozofiju ili sunovrat.
Komentari
