Scena
19.09.2025. 04:05
Scena
29.10.2025. 19:25
Srećko Milovanović
INTERVJU Bojana Roljić
"Pisanje knjige je terapeutski proces, pomaže vam da bolje razumete sebe"
Bojana Roljić je nova pojava na srpskoj književnoj sceni koja je svojim debitantskim romanom "Rakovi i školjke“ skrenula pažnju čitalačke publike, ali i kritike.
Stavljajući sudbinu žene u svoj roman, Bojana Roljić još jednom pokazuje da tzv. slabiji pol zapravo gotovo uvek bude onaj jači u teškim životnim okolnostima. O romanu prvencu, ženskom peru, ali i planovima za naredni period u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnica Bojana Roljić.
Kako biste nam predstavili svoj debi roman "Rakovi i školjke“?
"Roman ’Rakovi i školjke’ donosi priču o svima nama, ljudima koji su preživeli gubitke, slomljena srca, duboke rane na duši, koji i pored svih padova nisu izgubili veru u život i ljubav. Ovo je i priča o ženama koje ne odustaju, prijateljstvima koja spasavaju i o tome kako se i posle najdubljih rana može ponovo voleti.“
Da li je ovo samo priča o ljubavi ili i o životu uopšte čiji je ljubav možda i najvažniji deo?
"Roman prati život glavne junakinje Aleksandre, uspešne mlade žene, koja i pored velikih gubitaka u životu, smrti roditelja i razvoda, nije izgubila veru u ljubav i bolji život. Aleksandra je smogla hrabrosti da nakon teških životnih padova ponovo ustane i zakorači u novi život. Na tom putu upoznaće i Dekija, čoveka sa sopstvenim ranama. Njihovi životi se prepliću i kreiraju odnos pun strasti i jake privlačnosti, međutim život ih stavlja na test i razdvaja. Započinju nov životni put na različitim kontinentima. Svakodnevica čini svoje i oni se neminovno udaljavaju. Sreću neke nove ljude, ulaze u nove odnose i prolaze kroz razna iskušenja. U romanu je, baš kao i u životu, prisutan širok dijapazon emocija i osećanja, smenjuju se tuga i smeh, ljubav i izdaja, gubici, ali i nova rađanja.“
Danas kada su žene rastrzane između posla, egzistencije i brige oko porodice, kao da su se ljubav i romantika negde izgubile?
"Iskreno verujem u ljubav i nadam se da ona, kao najjača i najvažnija emocija nikad neće napustiti ne samo žene, nego i čitav ljudski rod. Tačno je da nam se život veoma ubrzao i da više vremena provodimo na poslu nego u sopstvenom domu sa porodicom. Živimo u vremenu velikih tehnoloških dostignuća, veštačka inteligencija postaje nam svakodnevica i gotovo najbolji prijatelj s kim se možemo ispričati apsolutno o svemu. Koliko god veštačka inteligencija napredovala, ona nam nikad ne može pružiti najtananije emocije kao što je ljubav. Čovek je tu nezamenljiv. Kada shvatimo koliko su važne pozitivne emocije i da ljubavlju možemo zaceliti mnoge rane, počećemo je i više ceniti.“
Mnogima je kada pročitaju naslov Vašeg novog romana prva asocijacija pesma "Riblje čorbe“ "Kad hodaš“ i početni stihovi "Veče ne miriše na rakove i školjke“... Da li je i Vama to bila inspiracija?
"U pravu ste, za mene lično ’Čorbina’ pesma ’Kad hodaš’ je jedna od najlepših ljubavnih pesama i u meni budi pregršt emocija. Kao takva bila je jedan od motiva za naslov knjige. Takođe, ova pesma spaja i povezuje glavne likove u romanu.“
Jednom prilikom ste pisanje knjige uporedili sa zidanjem kuće. U čemu je sličnost?
"Dugi niz godina bavila sam se nekretninama, iz tog razloga je i ovo poređenje pisanja knjige sa zidanjem kuće. Želela sam da budem duhovita, ali ako malo bolje razmislite, ima neke sličnosti. U oba slučaja morate imati dobar plan i jasnu viziju za tako veliki projekat, morate isplanirati budžet i pravi tim ljudi sa kojima ćete sarađivati na projektu. Kao što arhitekta prvo uradi detaljne nacrte objekta, tako i pisac detaljno razrađuje i sklapa slike u svojoj glavi pre nego što ih prenese na papir.“
Može li se književnost podeliti na mušku i žensku?
"Mislim da ne može, niti bi trebalo takva podela da postoji. Osim ako se književno delo bavi istorijom fudbala ili Formule 1. Šalim se, naravno. Književnost bi trebalo da se deli na dobru i lošu, mada o ukusima ne treba raspravljati. Pored stručne književne kritike, čitaoci su ti koji daju konačni sud da li je neko delo dobro ili ne.“
U čemu najviše pronalazite umetničku inspiraciju?
"U svemu, svakodnevnom životu, snovima, muzici, ljudima... Postoje određene teme koje me lično ’diraju’ i koje želim detaljnije da obradim, kao što su međuljudski odnosi, iskreno prijateljstvo, ljubav, ljubomora, prevara i slično. O tome sam pisala u svom prvom romanu ’Rakovi i školjke’ i na taj način sam ih bolje razumela. Pisanje knjige je pravi terapeutski proces, pomaže vam da bolje razumete sebe.“
Kako vidite sve ubrzaniji razvoj veštačke inteligencije, može li ona da ugrozi prave, žive autore?
"Veštačka inteligencija treba da bude isključivo pomoćni alat čoveku u radu. Mislim da zavisi od samog čoveka koliku će ulogu da prepusti AI-ju. Neće biti dobro ako joj dopustimo preveliku ulogu i ako se otme kontroli. AI bi trebalo da bude dobar sluga, nikako zao gospodar. Ipak, biram da budem optimista, AI nikad neće moći da razvije iskrene i prave emocije, kao što je na primer ljubav. U suprotnom, ljudska civilizacija biće poražena.“
Planirate li možda već sledeći roman, da li se neke ideje već rađaju?
"Da, imam ideju za novi roman, koji će biti potpuno drugačijeg žanra, biće to napeti triler sa krimi zapletom i dosta težom temom u odnosu na ’Rakove i školjke’. Već sam krenula sa sklapanjem slika u svojoj glavi i ispisivanjem prvih stranica papira.“
Scena
10.10.2025. 22:20
Višnja Kosović: "Ćutanje je presabrana, unutrašnja snaga riječi"
Komentari
