Scena
19.06.2025. 17:15
Scena
03.09.2025. 19:20
Srećko Milovanović
INTERVJU
Književnica NATAŠA LESTER o romanu "Kuća na Rivijeri", o ženama u ratu...
Jedna od najpoznatijih savremenih australijskih spisateljica Nataša Lester rođena je 1973. godine u Pertu, i pre prelaska u profesionalne literarne vode kao diplomirani stručnjak za marketing bavila se marketingom za čuvene kozmetičke kuće "Loreal“ i "Mejbelin“. U svet književnosti ušla je sa zbirkama pesama, a od od 2016. godine piše istorijske ljubavne romane.
Njen roman "Poljubac gospodina Ficdžeralda“ postao je bestseler "Njujork tajmsa“ i proslavio ju je širom sveta. U svojim romanima kombinuje strast prema istoriji, istraživanju, putovanjima, modi i pisanju priča o uspešnim ženama. Takođe predaje i kreativno pisanje. Živi sa porodicom u Pertu.
U izdanju "Lagune“ srpski čitaoci su imali prilike da se upoznaju sa romanom "Diorova tajna“ pre nekoliko godina, a ovog se proleća pojavio i prevod bestseler romana Nataše Lester "Kuća na rivijeri“. O svom literarnom radu, književnosti u svetu nekad i sad i o ulozi žena u svojim romanima u ekskluzivnom intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori australijska književnica Nataša Lester.
Kako biste predstavili svoj roman "Kuća Rivijera“ koji se nedavno pojavio u srpskom prevodu? Kakva je to zapravo priča?
"’Kuća Rivijera’ je zadivljujuća priča o ljubavi, umetnosti i porodičnim tajnama, inspirisana istinitim događajima iz Drugog svetskog rata. Kada izbije rat, studentkinja umetnosti Elijan je prebačena na posao u pariski muzej – Že de Pom – koji je pod nacističkom kontrolom, a čuvaju ga naoružani vojnici. Iza zaključanih vrata, Elijan pronalazi hiljade dragocenih umetničkih dela – kolekciju toliko impresivnu da bi čak i najbolji muzej na svetu imao problema da sakupi toliko blaga. Ona nema pojma odakle su umetnička dela došla i zašto su ih nacisti zatvorili u Že de Pom. Tako počinje opasna misija za Elijan – pomaganje umetničkoj špijunki i pripadnici Pokreta otpora Rouz Valand da spase ova umetnička dela od odvoženja u Nemačku i trajnog gubitka.“
Koliko je bilo teško ženama da budu ne samo majke i supruge, već, kao u Vašem romanu, i vešte špijunke u vihoru Drugog svetskog rata?
"Veoma teško. Na primer, ’Kuća Rivijera’ je inspirisana stvarnom heroinom Pokreta otpora Rouz Valand. Rouz je radila u muzeju Že de Pom u Parizu gde su nacisti čuvali desetine hiljada umetničkih dela koja su ukrali od jevrejskih porodica. Pretvarala se da ne govori nemački, ali je koristila svoje znanje jezika da špijunira naciste, beležeći imena ukradenih umetničkih dela i gde su slata, iako je znala da će je Nemci ubiti ako otkriju šta radi. Srećom, njena priča je imala srećan kraj i, nakon rata, uspela je da pronađe i vrati hiljade blaga njihovim zakonitim vlasnicima.“
Kako ste prikupili materijal za ovaj roman?
"Istraživanje me je vodilo širom Francuske, kao i kroz arhive širom sveta. Moje putovanje počelo je u Parizu u Luvru, gde sam mogla da pronađem neke od ključnih slika koje su Hitler i Gering ukrali tokom Drugog svetskog rata, uključujući Vermerovog ’Astronoma’. Zatim sam posetila muzej Že de Pom, koji je služio kao skladište za sva umetnička dela koja su nacisti opljačkali. Nacionalni arhiv u Parizu čuva brojne dokumente o evakuaciji Luvra, kao i detaljan plan da se ona sačuvaju od nacističkih ruku, što je još jedan element priče o kući Rivijera.“
Možda su Vam Robert Ladlam ili Ričard Haris bili inspiracija za "Kuću na rivijeri“?
"Uglavnom me inspirišu žene pisci, a ne muškarci, a u slučaju ove knjige, definitivno me je inspirisala hrabrost Rouz Valand.“
I u Vašem romanu "Pariska tajna“ žena je heroina u ratnim uslovima. Da li su žene u ratovima u stvari pravi heroji van bitaka?
"U svim svojim istorijskim romanima vođena sam impulsom da skrenem pažnju svojih čitalaca na mnoge neverovatne žene koje je istorija tragično zaboravila. Želim da svi znaju, da im se dive i da budu inspirisani njima. One zaslužuju barem to. Mnoge žene o kojima pišem učestvovale su zajedno sa muškarcima tokom rata u dešavanjima koja je istorija pamtila jer se rat uvek smatrao muškim poslom. Ali to je bio i posao ovih žena.“
Vaš najnoviji roman "Savez gospođica“ je takođe smešten u period Drugog svetskog rata. Šta Vas inspiriše da pišete baš o tom periodu svetske istorije?
"Bilo je to vreme velikih promena za žene. Mogle su da izađu iz kuće i preuzmu uloge i izazove koji su im ranije bili zabranjeni. I mislim da je to ono što čitaoci vole da pročitaju i dožive – osećaj da konačno, u mojim knjigama, vidimo koliko su žene doprinele prošlim pobedama koje su oblikovale potonje generacije.“
Da li se književnost može podeliti na muško i žensko pisanje?
"Mislim da su žene sklonije da aktivno traže priče o zaboravljenim ženama u istoriji i da osećaju hitnu potrebu da pišu o njima kako bismo pomogle u uravnoteženju nekih neravnoteža u istoriji.“
Šta mislite o sve većem uticaju veštačke inteligencije, da li bi ona mogla da ugrozi klasičnu književnost i umetnost?
"Ljudi su oduvek stvarali nove stvari, čak i one koje je do pre samo nekoliko godina bilo teško i zamisliti. Što se tiče uticaja veštačke inteligencije na umetnost, mislim da će biti potrebno više od mašine koja se hrani ukradenim delima umetnika zaštićenih autorskim pravima da bi ljudi zaboravili na impuls za stvaranje.“
Vaši romani su popularni i ovde u Srbiji. Da li planirate da dođete u našu zemlju i provedete vreme sa svojim čitaocima?
"Nažalost, ne u nekoj bliskoj budućnosti, ali se poseti Srbiji svakako nadam i želim to jer čujem da je vaša zemlja prelepa. I veoma sam zahvalna svim svojim srpskim čitaocima.“
Scena
20.08.2025. 19:40
"Žene su se borile prve, ali nisu mogle da pobede same"
Scena
26.08.2025. 22:35
Radovan Sremac o monografiji "Rahela", o tome zašto više volimo bajke od istine...
Komentari
