Popularno na Netflixu

GLEDALI SMO novu seriju o Hitleru, za generaciju Z i milenijalce

Daljinski, televizor, TV — Izvor: Shutterstock

U svetu kinematografske hiperprodukcije sve je teže krajnjem korisniku, gledaocu, da pronađe adekvatan sadržaj.

Iako je teško zamisliti temu koja do sada nije nekim ostvarenjem kvalitetno obrađena, filmova i serija je sve više. Možda je problem upravo u tome što je gledalac postao korisnik, kupac, poput onog iz supermarketa.

Bioskopske sale zamenile su striming platforme, čije beskrajne stranice moraju da se popune nekakvim sadržajem, kakav god on bio. U suprotnom, gledalac bi bio razočarani kupac koji stoji ispred praznog rafa skupog hipermarketa.

Da bi se zadovoljila enormna potražnja tržišta, umetnici su prinuđeni da ubrzaju svoje kreativne procese, nema vremena za promišljanje i razrađivanje teme, a sam proces snimanja je sve kraći.

Pravila igre u svetu kinematografije su se toliko promenila da je pitanje trenutka kada će se ovakav sadržaj kreirati u realnom vremenu. Iako smo u početku ere strimovanja oduševljeno prihvatili nova pravila igre jer nam je kvalitetan sadržaj bio dostupniji, vremenom je taj kvalitet potisnuo kvantitet pa je sve mučnije pronaći iole zadovoljavajući naslov. Međutim, pored bioskopa, zaboravili smo jednu bitnu žrtvu striminga – televiziju.

Naravno, kada govorimo o nedostatku televizije, nikako ne mislimo na nostalgiju prema besomučnom repriziranju starih proverenih naslova ili prema stotinama kanala bez sadržaja, već na potpuno zaboravljeni dokumentarni program.

Bilo bi zanimljivo videti koliki procenat učenika u Srbiji danas zna na kojem broju u njihovim domovima se nalaze kanali poput “History Channel“, “Discovery“ ili “National Geographic“.

Da li uopšte znaju za postojanje ovih kanala? Nekada bitni saveznici u obrazovanju, danas su zaboravljeni kanali čije brojeve na kablovskim mrežama znaju verovatno retki, stariji korisnici.

Samo relativno prisutan, kvalitetan dokumentarni program gotovo je nemoguće “probrati“ u šumi sadržaja striming platformi, zato je čudno videti na čuvenoj “Netfliksovoj“ TOP10 listi jedan dokumentarac o Hitleru. Iako na prvu loptu deluje odbijajuće, jer šta to možemo novo da saznamo o Drugom svetskom ratu i nacistima što već nismo videli, zapravo je vrlo ohrabrujuće.

Ovo je upravo namenjeno mlađoj populaciji koja je zaboravila ili ne zna za postojanje čuvenih dokumentarnih TV kanala.

Nova “Netfliksova“ dokumentarna serija “Hitler and the Nazis: Evil on Trial“ upravo cilja na edukaciju mladih o strahotama Holokausta. Uprkos obilju dokumentaraca, filmova, TV emisija i knjiga o Drugom svetskom ratu, prema navodima “Tajma“, istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da 63 odsto američkih milenijalaca i pripadnika generacije Z ne zna da je šest miliona Jevreja ubijeno u Holokaustu.

Shvatajući ozbiljnost ovih podataka, izgleda da “Netfliks“ želi da bude deo promene te statistike sa svojom novom dokumentarnom serijom koja je izašla ove nedelje i prema rečima autorskog tima namenjena je isključivo mlađoj publici.

Tokom šest epizoda, serija prati uspon Adolfa Hitlera na vlast i ključne trenutke Drugog svetskog rata. Pored uobičajenih intervjua sa akademicima i arhivskih snimaka, serija koristi glumce koji rekonstruišu ključne momente iz rata, dajući joj osećaj nemog filma.

Igrani delovi dokumentarca urađeni su na specifičan način. U njima nema dijaloga, već su pokriveni autentičnim audio-zapisima, posebno sa suđenja preostalim čelnicima nacističke partije, nakon završetka rata.

Stvarni zvučni zapisi i obojeni snimci iz tog perioda imaju za cilj da dodatno zadrže mladu publiku i približe joj sve grozote ovog mračnog perioda istorije.

Jedan od najvažnijih delova serije jeste istraživanje Hitlerovog ličnog života.

Pored toga, autorski tim istražuje na koji način je jedna tako zla ideja uspela da vrhunskom manipulacijom ubedi toliki broj ljudi.

Posebno bitan momenat je osvetljavanje trenutka kada su nacistički lideri počeli sa izgradnjom logora za istrebljenje, tražeći efikasniji način za masovna ubistva Jevreja i ostalih “nečistih“ nacija kako bi zaštitili mentalno zdravlje svojih oficira. Serija takođe prikazuje kako su zločini ostali nepoznati široj javnosti sve dok nisu prikazani tokom Nirnberškog procesa.

Reditelj Džo Berlinger nada se da će dokumentarac upozoriti mlađu publiku širom sveta na krhkost demokratije i pomoći joj da prepozna autoritarne tendencije u svetu danas. Kroz istoriju Holokausta i njegove užase serija pokazuje kako “normalni ljudi mogu učiniti užasne stvari“ i da svako od nas, u nedostatku adekvatne edukacije, može da bude žrtva zle propagande.

Iako smo naivno mislili da smo već sve ispričali o Drugom svetskom ratu, činjenica je da živimo u svetu u kome raste neonacizam, pa čak i u zemljama koje su bile žrtve ove zločinačke ideologije. U korist tome, posebno zanimljivo u dokumentarcu je pominjanje Hitlerove opsesivne mržnje prema slovenskim narodima. Jedino pravo oružje protiv ove vrste zla jeste edukacija i obrazovanje.

S obzirom na to da je serija na TOP10 listi, izgleda da popularno crveno N ima potencijal da zameni legendarno žuto H.

Holokaust, 80 godina kasnije: Minut ćutanja za žrtve