Alternativna priča o "Zidanju Skadra"

Dobitnica je više domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima su "Neven“, "Rade Obrenović“ i "Trg od knjige“, a njen najnagrađivaniji roman, "Zelenbabini darovi“ uvršćen je u školsku lektiru. Objavila je i romane "Tajna nemuštog jezika“, "Misija: Muzej“ i "Novčić sudbine“, kao i knjigu biografija "Priče o prkosnim Srpkinjama“.

Krajem februara postala je 45. dobitnik književne nagrade "Politikinog Zabavnika“ za roman "Uzidana“ u izdanju "Čarobne knjige“. O svom nagrađenom romanu, originalnoj ideji za njegov nastanak, ali i o dosadašnjem literarnom radu u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnica Ivana Nešić.

Kakav je osećaj dobiti nagradu "Politikinog Zabavnika“?

"Verovatno ne postoji niko iz moje generacije kome ’Politikin Zabavnik’ nije veoma važan deo odrastanja. To je bio internet pre interneta, prozor u svet zanimljivosti i čuda, važan i veliki. Kad se jednom i vi sami nađete na njegovim stranicama i to kao dobitnica jednog ovakvog priznanja, to znači mnogo. A jedino zbog toga što aktivno razvijam svoju maštu uspevam da zamislim koliko bi značilo maloj meni. Zajedno sa činjenicom da je dodeljena baš za ovaj roman koji ’leči’ bolno mesto koje mi je pesma o zidanju Skadra kao maloj napravila i koji je namenjen najširoj mogućoj publici – baš kao i sam ’Zabavnik’.“

Kako je nastala ideja za roman "Uzidana“?

"Često se kaže da papir trpi sve i to po pravilu ima negativan prizvuk. Ali to je istina u svakom smislu. Samo, nije cela istina. Jer ne samo da trpi, već vi kada jednom napišete – napisano počne da postoji. Likovi koje ste stvorili oživljavaju, ako ste to dobro uradili i ako imate sreće da vaše reči dospeju do pravih čitalaca onda oni postaju delovima tuđih života, nedostaju im kada sklope knjigu, sećaju ih se dugo posle toga... Poslednjih godina su sve popularnija nova čitanja starih priča i onda sam ja shvatila da kao autorka imam tu moć o kojoj sam maločas govorila. Da i ja mogu da napravim svoju, alternativnu priču o tome šta se dogodilo nakon što je mlada Gojkovica uzidana u kulu.“

Prema mnogim mišljenjima, "Zidanje Skadra“ spada u možda i najneobičniju i najtragičniju pesmu naše narodne epike. Kako je Vi doživljavate?

"Upravo tako. Epske narodne pesme koje mi danas čitamo i izučavamo nastale su u nekim prošlim, mnogo drugačijim vremenima i njihov su odraz. Neki motivi u njima su nam i pored toga bliski. Želimo da pobedi pravda, divimo se herojstvu. Neke pak ne možemo da razumemo. Neke žrtve nam deluju besmisleno, neki postupci čudno motivisani. U ’Zidanju Skadra’ je mnogo moralnog sivila. Još kao dete sam bila u stanju da shvatim i želju braće Mrnjavčevića da im Skadar stoji i mogla da razumem kukavičluk onih koji su svoje žene upozorili i čast Gojka koji svoju nije jer nije želeo da pogazi datu reč... U tom smislu to jeste dobra književnost i izaziva razna osećanja, ali kada ste mali i kada samo želite da čitate epske pesme o herojima koji cede suvu drenovinu i razbacuju Turke na sve strane, ne bude vam pravo što vas je neko naterao da osetite nešto neugodno.“

Da li ste romanom "Uzidana“ pokušali da ispravite nepravdu narodnog pevača prema mladoj Gojkovici?

"Svakako. Naravno, pesma stoji, ne bih se ni usudila niti želela da sad ja tu nešto menjam. Ovo je moja mala lična uteha, podeljena sa onima kojima je ista takva uteha bila potrebna.“

I u prethodnim romanima "Zelenbabini darovi“ i "Tajna nemuštog jezika“ jak je uticaj naše narodne književnosti i fantastike. Šta je ono što Vas najviše fascinira u srpskoj književnoj tradiciji?

"Zanimljiva je i bogata! I duhovita i raznovrsna. Ali sve je manje živa, logično, taj vid usmenog pripovedanja neumitno umire. Ne vajkam se, ne krivim ’loše’ mlade naraštaje niti ’zlu’ tehnologiju. Stvari se menjaju, njihov jezik postaje arhaičan i nerazumljiv, teme i motivi zastareli i često se i pored najbolje volje ne mogu shvatiti na pravi način. Tu realnost treba prihvatiti. Ali ono što je zapisano ostaje. Tako sam i ja zapisala nešto, možda malo produžila život starim pričama.“

Čitaju li mladi danas knjige ili je moderna tehnologija ipak odnela prevagu?

"Moderne tehnologije su tu i nigde ne odlaze. Nešto mora da se malo pomeri da bi napravilo mesto za nešto drugo čega tu ranije nije bilo. Dakle – činjenica je da vremena za čitanje ima manje i to nije slučaj samo kod mladih. I sama ponekad malo gledam Tiktok umesto da čitam kao što sam želela i planirala. Ali sad kad sam sve to rekla, kazaću da mi se čini da čitanje nije drastično opalo. Uprkos idealizovanoj slici sveta koje se pripadnici starije generacije grčevito drže, nikada većina mladih nije većinu svog vremena provodila čitajući, baš kao ni sada. A imamo i kombinaciju modernih tehnologija i čitanja: tako ja na putovanja neću nositi pet knjiga, već samo jedan e-čitač, a na njemu hiljade knjiga. Neko čita s telefona, neko s kompjutera... Dakle nisu te tehnologije samo takmac, već i pomoćnik.“

Može li brzi razvoj veštačke inteligencije da ugrozi prave pisce "od krvi i mesa“?

"Ljudi se plaše onoga što ne razumeju. Razumljivo. I u nekom smislu je taj strah i opravdan: veštačka inteligencija može oduzeti posao (u kreativnim industrijama) onima koji su do sada taj isti posao obavljali mehanički i bezidejno. Veća su opasnost klijenti i konzumenti koji ne prave razliku između posla koji je urađen s pažnjom, znanjem i ljubavlju od derivata koji je AI u stanju da isporuči. Tako da se, ponovo, sve svede na ljudski faktor. Ali ovo pitanje se postavlja od početka modernog doba. Hoće li fotografija oduzeti posao slikarima, hoće li elektronska muzika oduzeti posao muzičarima? Sve je to deo stalne evolucije. Biram jedno optimistično viđenje cele stvari: baš kao što je nastanak fotografije doveo do stvaranja moderne umetnosti, koja je likovno stvaralaštvo odvela neslućeno daleko izvan dotadašnjih granica, tako će se možda nešto izuzetno desiti i sada. Dopadalo nam se to ili ne, živimo u zanimljiva vremena, što bi rekla ona kineska kletva. Možda neće biti prijatno u svakom smislu, ali uzbudljivo je posmatrati šta će se još dogoditi!“

Kako vidite srpsku književnu scenu danas?

"Da citiram momke sa jutjub kanala Bookvalisti: ’NIN-ova nagrada: ’Ah, ponovo vas troje? SMRT RODITELJA, LUDNICA, RAT U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI.’

Mislim jeste, to su važne teme i sve, samo što nisu i ne bi smele da budu jedine. Vedrina i lakoća tema i načina pripovedanja se često omalovažavaju. Omladinska književnost takoreći i ne postoji (mada jeste to nezgodan teren jer omladinci su već odrasli i ne žele da ih se naziva omladincima), dečja je skrajnuta i u svakom smislu književnost drugog reda... Potrebno je da se nešto desi, da malo prodrma i promeni stvari, ali to na jednoj maloj sceni poput naše nije lako. Ono u šta verujem je da i ja i svako od mojih kolega čvrsto veruje da daje sve od sebe da bude bolje, i to je i najviše što se i može očekivati, valjda.“

Da li u nekom narednom periodu možemo da očekujemo još neki roman poput "Uzidane“?

"To bih i ja volela da znam. Razmišljam o nekoliko stvari, a šta će iz toga proizaći – videćemo.“

Ovako je Filip David govorio za "Eskpres": ODAVNO SAM POJEO SVOJ STRAH

Intervju

Intervju

Scena 14.04.2025. 13:50

Ovako je Filip David govorio za "Eskpres": ODAVNO SAM POJEO SVOJ STRAH

"Pisanje je BOŽANSKA VEZA između pisca i univerzuma"

Milena Sekulić Odalović

Milena Sekulić Odalović

Scena 09.04.2025. 19:20

"Pisanje je BOŽANSKA VEZA između pisca i univerzuma"

Dan kada je rođen PROKLETI PESNIK

"Albatros"

"Albatros"

Scena 09.04.2025. 07:35

Dan kada je rođen PROKLETI PESNIK