In memoriam
Jagoš Marković: Poslednji aplauz
"Kada odu tako veliki kakav je on bio, uvek prvo osetim stid što smo ih podrazumevali. Za mene je svaki trenutak sa Jagošem bio neprocenjiv. Jagule, moj dobri, raduj se tamo u zagrljaju Gospodnjem“
“Jagoš u pozorištu nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je i glumac, on je i ceo ansambl, on je i publika, on je i scena, i loža, i prva, druga i treća galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je četka i boja, i čekić i ekser, i konopci i reflektori, i svila i vatra, i kulisa i zavesa. On je sve to možda samo zato da bi nam pokazao da je svet bez ljubavi jedno isušeno, slano i jalovo morsko dno…“, rekao je 2004. o Markoviću pesnik Ljubomir Simović, kada mu je uručivao nagradu “Mića Popović“.
Sa Jagošem Markovićem, koji nas je napustio u 57. godini, otišao je i deo teatra. Onaj najčistiji, najmaštovitiji, najistinitiji…
Parče papira ne može da posvedoči koliko je Jagoš Marković bio veliki i značajan umetnik. O tome decenijama unazad govore njegove predstave poput “Hasanaginice“, “Gospođe ministarke“, “Antigone“, “Magbeta“, “Ožalošćene porodice“… Ali tek će govoriti praznina koja je nastala njegovim odlaskom. Nagrada je imao više nego godina, ali je od njih mnogo značajniji uticaj koji je ostavio na svoju branšu, kolege, pozorište i umetnost…
O tome kakav je bio čovek mogu da govore samo oni koji su ga poznavali i radili sa njim. U danima koji su iza nas od slavnog reditelja oprostio se veliki broj kolega, a emotivne poruke poslate su i iz sale Narodnog pozorišta u Beogradu gde je održana komemoracija povodom njegove smrti.
“Ako kažem da me je svaki razgovor produbljivao i širio, verujem da se mnogi tako osećaju. Ako kažem da sam zbog njega postao reditelj, vidim da su mnogi išli na prijemne zbog njega, a kasnije sam shvatio da on svako ljudsko biće diže u nebesa i onda uveliča pod mikroskopom i raduje se. Davao mi je savete kako da vaspitavam decu. ’Biće sve divno’, poslao mi je poruku pred gostovanje u Rusiji. I sada je divno, koliko te svi volimo i kako si nas sve sabrao“, rekao je reditelj Boris Liješević.
Glumac Nebojša Dugalić podsetio je na Čehovljevu pripovetku u kojoj za jednog od likova piše: “Ceo život nije hteo ništa, osim da da sve od sebe“.
“Takav je bio Jagoš. Kada odu tako veliki kakav je on bio, uvek prvo osetim stid što smo ih podrazumevali. Za mene je svaki trenutak sa Jagošem bio neprocenjiv. Jagule, moj dobri, raduj se tamo u zagrljaju Gospodnjem.“
Jagoš Marković ispraćen je sa Velike scene Narodnog pozorišta, čiji je stalni član postao 2008 godine.
Ostaće upamćen kao jedan od najistaknutijih pozorišnih reditelja u Srbiji, ali i na čitavom Balkanu.
Ostaće dugovečan i hvaljen baš kao i njegove predstave.