Preporuka za čitanje

Gorka inicijacija

Ani Erno, francuska spisateljica, nama dobro znana, zahvaljujući svom izdavaču “Štriku“, 2022. godine dobija Nobelovu nagradu za književnost.

Najpoznatija dela su joj “Godine“, “Mesto“, “Jednostavna strast“, “Događaj“, “Jedna žena“, “Zaposednutost“, “Sećanje na devojku“ koje ovde predstavljamo. Proglašena je rodonačelnicom autobiografske fikcije, zato što se oslanja isključivo na sopstveno iskustvo i rekonstrukciju svojih sećanja, udahnjujući u svoju literaturu puls života. U romanu “Godine“, koji se smatra njenim magna opusom, uporedno je prikazala francusko društvo od završetka Drugog svetskog rata do kraja 20. veka i svoj život u tih šest decenija. Delo je dobilo nagrade “Margaret Diras“, “Fransoa Morijak“ i “Strega“.

Tema romana “Sećanje na devojku“ čekala je difuzna, maglovita, zakopana, nalik Aladinu iz “Čarobne lampe“, da bude pozvana u ovaj svet više od pola veka. Pedeset godina Ani Erno je potiskivala zarobljeno, gotovo okamenjeno sećanje na svoje prvo seksualno iskustvo, koje je odbijalo da oživi. Pokušavala je više puta, ali rekonstrukcija bi bila zaustavljena i ponovo gurnuta u tamu. A onda je na pragu druge decenije dvadeset i prvog veka poput gejzira pokuljalo uvis. Više nije bilo dileme da su sećanja postala vidljiva, osvetljena danima nekog novog vremena.

Bez obzira na to da li je prvo seksualno iskustvo bilo prijatno ili neprijatno, uprkos simpatiji i antipatiji, ono je za nju značajno jer joj se menja fiziologija, hormonalni status, psihološki profil i emotivni spektar. Posledice tog čina, te inicijacije koja je u primitivnim društvima raskošnija i simboličnija, odvijaju se većim delom nezavisno od naše volje, i iako su fundamentalne, nisu dugotrajne. U slučaju da nema traume, život doskoro nevine, sada deflorisane devojke, lako se vraća u normalu.

U romanu “Sećanje na devojku“ trauma je evidentna. Prvo iskustvo postalo je toliko gorko da se nije moglo popiti ni sa medom smešano, zahvaljujući nedostojnom, narcisoidnom, mizoginom inicijantu, koji ne samo što je bez imalo nežnosti deflorisao pokornu devojku, već ju je odmah osramotio pred celim društvom i s prezirom neopozivo ostavio.

Roditeljsko cveće zla

Preporuka za čitanje

Scena 18.04.2024. 23:00

Roditeljsko cveće zla

Rat zauvek

Preporuka za čitanje

Scena 11.04.2024. 20:05

Rat zauvek

Erno, tada devojačko Dišen, dobila je samo jedanput svog prvog ljubavnika, koji ju je napravio ženom. A bilo je pozno leto, koje je ona, gimnazijalka, provela kao vaspitačica u koloniji, uz mnogo svojih vršnjaka koji su ne samo prisustvovali, nego i učestvovali u njenom sramoćenju.

Reakcija ovog nevinašca bila je blaga jer je prirodan refleks devojke koja je upravo doživela svoje prvo seksualno iskustvo ushićenje i radost što je postala žena, kao i zahvalnost prema osobi koja ju je primetila.

Njen odgovor na hladan tuš odbacivanja nije se mogao meriti sa divljaštvom i bezosećajnošću čopora pubertetlija na pragu zrelosti. Pošto je njena osveta izostala, već se videlo da će umesto nje odgovoriti telo, fiziologija, simpatički i parasimpatički nervni sistem, pomislili bismo, čak i navijali, da bude surova, destruktivna prema tim kukavicama i poltronima iz polumraka.

Ali, avaj, strašno je pročitati, Erno je bila godinama posle svoje traume ne samo blokirana, utrnula i sputana, već fiziološki autodestruktivna. Rekla bih, šokantno.

Jedva se suzdržavam da ne prepričam posledice gorkog čina. Ali, ne brinite, neću. Samo ću reći da je njen samouništavajući odgovor u stvari maestralan. Ona je uništila traumatizovanu osobu. I ne samo što ju je ubila, ostavila ju je bez rodnih obeležja kao zmijin svlak.

Proizvodnja optimizma