Preporuka za čitanje

Ptica koja ne ume da leti

čitanje, knjiga, priroda — Izvor: Shutterstock

Arnon Grunberg, pisac jevrejskog porekla, jedan je od najpoznatijih savremenih autora koji je debitovao romanom “Plavi ponedeljci“, a nagrađen je bio istim priznanjem – Nagradom za najbolji debitantski roman i 2000. godine za roman “Istorija moje ćelavosti“, koji je napisao pod pseudonimom Marek van der Jagt.

Dva puta dobio je književnu nagradu AKO, holandski ekvivalent Bukerovoj nagradi – za romane “Fantomski bol“ i “Azilant“ koji je objavljen pre “Tirze“ iz 2006. kojim je debitovao u srpskom prevodu. Roman “Tirza“ ovenčan je četirima književnim nagradama, adaptiran u pozorišne predstave i naposletku ekranizovan.

Ideju za roman “Azilant“, kaže Grunberg, dobio je nakon preseljenja u Njujork, uočavajući primarnu okupaciju imigranata u SAD da pronađu siguran način za dobijanje državljanstva.

Jedan od uobičajenih puteva je sklapanje braka sa državljaninom SAD. “To je bila inicijalna ideja za roman ’Azilant’, međutim, kasnije sam smislio kako bi se zapravo moglo raditi o bolesnoj osobi koja želi da pomogne jednom azilantu“, rekao je pisac.

Glavni junak “Azilanta“ je Kristijan Bek, prosečan Evropljanin, koji je rođen i odrastao u Amsterdamu, ali ga je odavno napustio, prateći partnerku koja se bavila svojim poslom – u izraelskoj luci Eilatu, u nemačkom gradu Getingenu, tražila razonodu na francuskoj farmi, pokazujući da su i oni svojevrsni migranti, ali dobrovoljni.

Demonstrirajući da ni na mikro ni na makro planu dom ne postoji. Sve je ogoljeno, otuđeno, crno-belo, pomalo distopijsko.

Kristijan Bek je antijunak, spreman da se otarasi iluzija i petparačke nade, za koga možda nećete imati nimalo empatije. Ali, njegova žena, ona je njegova suprotnost. Veruje da se može pomoći siromašnima, bolesnima, marginalcima, migrantima i iskusiti tuđi bol.

Nekadašnji pisac, Kristijan Bek je danas prevodilac uputstava za upotrebu. Zbog potrebe da kupe novu klimu, on pristaje da mu se priča koju je odavno napisao objavi, kako bi honorar iskoristio za nabavku potrebnog aparata. Iako odavno nije pisac i prestao je da objavljuje.

Topla limunada od vulkanske lave

Preporuka za čitanje

Scena 16.07.2024. 23:10

Topla limunada od vulkanske lave

Mesto u kome umiru jednorozi

Preporuka za čitanje

Scena 15.07.2024. 22:05

Mesto u kome umiru jednorozi

On i supruga imaju poseban odnos, godinama žive zajedno nemajući zajednički seks.

Ipak, iako aseksualna, njihova veza je duboka i neraskidiva. A oni, svaki za sebe imaju svoj zasebni seksualni život. On je imao intenzivan i svakodnevni kontakt sa kurvama iz lokalne javne kuće, sve dok se njegova fizička aktivnost nije prekinula iznenadnim skandalom, dok je “ptica“ imala povremeni kontakt sa marginalizovanim muškarcima – bogaljima, prosjacima, azilantima, delujući svojom putenošću više kao vojska spasa, a manje kao bolničarka iz porno filmova.

Jasno je da je glavni junak kralj cinika i apsurda, lišen iluzija, bezosećajan, otupeo i otuđen, najviše od sebe i ljudske suštine. Nespreman je da gradi sreću i živi u okviru konvencija. Ipak, za svoju suprugu, za koju se ispostavlja da umire, nesvakidašnje je vezan.

Ona je njegov horizont i njene koordinate su i njegove. Vole se kao mizantrop i čovekoljubac. Bez fanfara i pompe.

Bekova žena koju on zove “ptica“ je na samrti, a njena poslednja želja je venčanje. Ali Bek nije taj koga je “ptica“ izabrala da se uda za njega, već je u pitanju alžirski azilant. Čudni trojac nastavlja zajednički život, stvarajući hibridnu porodicu koja dobro funkcioniše.

Par kafkijanskih situacija, par brehtovskih, dovodi nas do zaključka da je usamljenost lični izbor jedinke, a ne bolest društva, bespomoćnost onih koji nose masku očajnika i ruho cinika.

Moderni ili raspolućeni čovek