Moderni Edip, kralj reke

Kratke priče za koje je nagrađivana objavljivala je u časopisima “Vorik rivju“, “Boston rivju“ i “Harpers bazar“. Zbirka priča “Fen“ osvojila je nagradu “Edž Hil“.

Prvi njen roman preveden kod nas, “Sestre“, već je predstavljen u ovoj rubrici. A njen debitantski roman “Ispod površine” našao se u užem izboru za nagradu “Men Buker” 2018. i Džonsonova je, pored Elenor Kejton, najmlađa nominovana u istoriji te nagrade. Njega predstavljamo sada jer je nedavno preveden na srpski jezik.

Glavni junak romana je reka, njena matica i kolonija ljudi koja živi na reci ili pored nje. Stanovnici ovih predela ne podležu građanskim institucijama, oni su kao apatridi u sopstvenoj zemlji, lica bez adrese, vodenjaci i nimfe u ljudskom obličju koji podležu sopstvenim zakonima, sudovima, mrtvozornicima. Oni su država u državi.

Mnogo veće spone vezuju ih za stare mitove i antičke drame, nego za tekovine moderne civilizacije. Kod njih nema Handkea, Brehta, Joneskua, bliži su im Homer, Odisej, Eshil, Sofokle, Euripid, eventualno Šekspir.

Kod Dejzi Džonson Edip nije nužno muškarac, ali takav kakav jeste inače čini isto što i antički kralj Edip, slučajno zabunom ubija svoga oca i tragičnom zabunom vodi ljubav sa svojom majkom. Plin incesta šiklja kao gejzir, kao sila iz utrobe zemlje, kao vulkan, vetar, elementarno, njegova snaga privlačnosti je magnetska. Nije u ljudskoj moći da joj se odupre.

Orfej

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 08.03.2024. 22:10

Orfej

Crna kutija

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 29.02.2024. 23:25

Crna kutija

I iako se iz ove incestuozne ljubavi ne može roditi Antigona, koja je stvorena kao plod ljubavi Edipa i njegove majke Jokaste, kao oličenje ljudske nevinosti, dobrote i pravde, Antigona postoji kao druga napuštena kćer kasnije ubijenog kralja Laja i Jokaste. Rečni kralj Laj kod Džonsonove se zove Čarli i slep je poput Homera.

Ćerka koja šesnaest godina traži svoju majku po bolnicama, mrtvačnicama i grobljima na kraju je pronalazi živu, ukotvljenu u trulom brodiću na reci, u kome je provela svoje detinjstvo do tinejdžerskih godina.

Ona ne bi uspela da pronađe majku da nije srela Tiresijevog dvojnika, isto rodno transformisanog, ali proroka koji zna šta će se svim akterima velike drame desiti, ali to ne može da spreči i promeni. U tome je Tiresijeva tragičnost. On je zloguk, vesnik nesreće, za koju zna da će se desiti, ali je ne može inicirati, poništiti i blokirati.

Najveća tragična ličnost ovog romana je pandan Edipovoj majci Jokasti. U pitanju je Sara koja ne može da prihvati svoju ulogu majke i supruge jer je inercijom vodi tragičnom ishodu. Kao lavina koja naraste kao brdo od jednog malog kamena ili grudve. Od tog predosećanja ona pokušava da pobegne, ali ne može, i podleže mu kao mesečar, hipnotisana.

Tiresija je muškarac koji se pretvara da je žena. Ne ume da se stara o sebi, živi na ivici gladi. Edip je žena koja želi da bude muškarac. Rodila ju je misteriozna majka, koja će sama sebi presuditi. Rastrojena deca našeg konfuznog veka naizgled se razlikuju od svojih antičnih i arhajskih prototipova. Ne i “Ispod površine“.

Jedan muškarac, željan žene, dva deteta željna majke, majka željna ljubavi, krajnji ishod – pola od junaka su mrtvi, neki transformisani u rečna čudovišta, čiji je otac Tifon, od koga strepe i ljudi i bogovi. Takvi, idemo u budućnost koja je zapravo prošlost.

Eros i tanatos

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 14.02.2024. 23:00

Eros i tanatos