Scena
18.03.2025. 20:10
Scena
26.03.2025. 22:35
Silvana Hadži-Đokić
"Krvavi meridijan"
Preporuka za čitanje: Roman o jednom od najvećih zločina u istoriji
Kormak Makarti bio je američki književnik, do svoje smrti u devedesetoj godini često pominjan kao jedan od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, koja mu je nažalost zauvek izmakla 2023.
Njegov roman "Put“ osvojio je Pulicerovu nagradu za fikciju 2007. godine. Roman "Nema zemlje za starce“ ubrzo po objavljivanju dobio je filmsku adaptaciju u režiji braće Koen, koja je osvojila četiri nagrade Oskar, uključujući i Oskara za najbolji film. Njegovi romani "Put“, "Svi ti lepi konji“ i "Child of God“ takođe su adaptirani u filmove.
"Krvavi meridijan“ iz 1985. smatran je remek-delom, proslavio ga je i učinio planetarno poznatim. Nezvanično, postoji jedna konkretna knjiga iz koje je proistekao. To su memoari Semjuela Čemberlena, dezertera i odmetnika koji je kasnije rehabilitovan činom generala u Građanskom ratu i drugim počastima. Međutim, u Čemberlenovom spisu izostavljena je istina i prihvatanje odgovornosti. Plitak i samoljubiv, autor je svoja nedela zaodenuo u vestern romantiku ili ih je zabašurio pozivanjem na moral iz 19. veka. Kod Makartija to nije slučaj, ogoljenost istine, primeri nečoveštva, surovosti i bezdušnosti najveća su njegova vrednost.
"Krvavi meridijan“ razotkriva neviđeni zločin, najbesprimerniji u istoriji čovečanstva, gori od zločina nad Aboridžinima ili egzekucijama belgijskog kralja Leopolda nad narodom Konga, njegove nesrećne afričke kolonije, ili nacističkog Holokausta – a to je istrebljenje američkih Indijanaca, uništenje cele rase. Doslednost ljudske surovosti omogućila je stvaranje američke nacije kao arijevske kategorije, supremacije i dominacije, a ne multikulturalne i otvorene. Umesto imperije stvorena je nacija, ogrezla u krvi.
Kormak Makarti je krivac zato što je ubio romantičarske predstave borbe između kauboja i Indijanaca. Divlji zapad, konkretno stoti meridijan koji se proteže od američkog Zapada do Meksika, stvoren je od strane američke vlade koja je banditima i krvolocima zlatom plaćala za skalpove Indijanaca, miroljubivih i ratobornih plemena, bez razlike.
Scena
19.03.2025. 16:43
Jedna od NAJPOPULARNIJIH KNJIGA ZA DECU u Srbiji napokon i NA VELIKOM PLATNU
Scena
19.03.2025. 20:55
Vladimir Vujinović o svom novom romanu i o tome zašto koristi AI kad piše
Glentonova banda, putujuća dinamo mašina i klanica gladna krvi, kojoj pristupa neimenovani glavni junak, nazvan Mali, četrnaestogodišnjak iz Tenesija koji od samog početka gleda sudiju Holdena kako opravdava i apostrofira zlo i laž kao filozofiju budućnosti.
Nasilje Glentona, vođe bande, prouzrokovano je njegovom mržnjom prema Indijancima i Meksikancima podjednako, prema svemu što ne pripada beloj rasi, dominantnoj, fizički superiornoj, iako mu superiornost daje upotreba vatrenog oružja i prekomerne sile, kao i bogatstvo koje je stekao, kombinovano sa bezdušnošću. Takav, doživljava onu biblijsku "Ko se mača lati, od mača će i poginuti“ te nakon bezbroj skalpova nevinih crvenokožaca, prima apački tomahavk koji mu je raspolutio lobanju.
Mali intuitivno bira ono što je ostalo od utvrđenog morala. Često izostaje u ključnim scenama; u paklenim masakrima nije naveden među počiniocima. On se bori ili ubija kad je u opasnosti ili je isprovociran. Odbija da ubije iz samilosti povređenog druga što neće doprineti spasenju ni jednog ni drugog, ali će sudiju Holdena, ličnost iz Mordora, ideologa zla, ohrabriti da Malog optuži da je u njemu posejano seme čovečnosti.
Sveska u posedu sudije Holdena puna je skica koštanog oruđa i artefakata, beleški o ubistvima i ljudima, jer je on čovek američkog prosvetiteljstva. I dokaz da je znanje kao moć ili iz raja ili češće iz dubine pakla.
Komentari
