Zdravlje
13.11.2024. 11:00
Scena
18.03.2025. 23:10
Dragan Vesić
Kolumna Dragana Vesića
MEDIOPATIJA kao bolesti zavisnosti
Danas se više nego ikad govori o meteoropatiji – uticaju klimatskih promena na zdravlje, ali niko ne govori o mediopatiji – uticaju medija na psihičko zdravlje, koji je pogubniji od meteoropatije. Mediji svakako izazivaju stres.
Nemoguće je živeti bez stresa, ali je moguće prihvatiti ga i ne težiti nemogućim, nerealnim i nedostižnim idealima. Mediji upravo poručuju da se teži nemogućem baš kao što egzistencijalisti poručuju suprotno – da treba prihvatiti život kakav jeste jer ne postoji drugačiji način da ljudi nađu svoj unutrašnji mir: bežanje od problema vodi u anksioznost i depresiju i jedino suočavanje s njima vodi do isceljenja.
To nije lako, ali ako se u tome ne uspe, frustracija je neminovna.
U današnje vreme gde se živi brzo i prazno, imamo inverziju normalnosti jer se nameće robovanje materijalnom.
U svetu gde su gomilanje novca, zabava i druga prizemna prolazna zadovoljstva smisao života, a vesti u medijima uznemirujuće, unutrašnji mir izgleda kao nemoguća misija.
Nemoguća, zato što nije dovoljno obraditi osećanja racionalno da se stigne do duhovnog i duševnog sklada, nego emotivno, i to je jedini način da se stres i ono što on izaziva prevaziđe.
Psihički problemi nisu posledica racionalnog nego uzrok iracionalnog emotivnog stanja, nečega što se godinama gomila i zato se ne mogu rešiti logikom i formulama kao matematički problem koji se sastoji od nepoznatih i poznatih vrednosti pa je, ako imate znanje i veštinu, rešenje manje ili više lako, ali za iracionalno, racionalno rešenje nije nimalo jednostavno.
Životne situacije, pogotovo stresne, jesu jednačine sa mnogo nepoznatih pa se čini da je rešenje nemoguće.
To saznanje uzrokuje frustraciju jer ne vidite izlaz iz beznadežne situacije.
Pretrpani gomilom (dez)informacija o sreći, nesreći, uživanju, ratovima, politici, besmislenim reklamama, ljudi postaju neurotični, sluđeni i naravno zavisni, a ako ste dugo napeti, izloženi stresu, to mora da se odrazi na vaše psihičko zdravlje – hronični stres, upozoravaju kompetentni, izaziva ne samo psihičke, nego i telesne bolesti.
Govori se povremeno o zavisnosti od društvenih mreža, ali niko ne govori o širem kontekstu, o mediopatiji kao bolesti zavisnosti – uticaju medija na psihičko zdravlje – a ti isti mediji neprestano šalju imperativne poruke da morate biti srećni bez obzira na okolnosti, da će vam biti lepo ako brinete o sebi i da su problemi, nesreća i patnja samo u vašem umu: oni ne postoje u stvarnosti ako vi ubedite sebe da ne postoje.
Život
04.02.2022. 08:05
Deca i internet: Kako prepoznati zavisnost
Sad, kako ostati normalan, smiren i rezistentan kad vas mediji bombarduju ovakvim besmislicama, retoričko je pitanje.
Stvari se dodatno komplikuju jer živimo u vreme inverzije svega: kroz podkaste i reči na internetu, društvenim mrežama u elektronskim medijima, poručuje nam se da je lepo ono što je ružno, dobro ono što je zlo i pametno ono što je glupo.
To izvrtanje smisla jeste iracionalno i nije nikakvo čudo što su normalni i pametni pod hroničnim stresom koji je uzrok anksioznosti, depresije i drugih neuroza.
Oni su izgubljeni ljudi, lišeni nade i svake iluzije o lepšem životu, bačeni u svet koji je njima neprihvatljiv. Neprilagođeni i sami tumaraju u svetu gde je sve lažno, artificijelno i bolesno.
Vrhunac medijske šizofrenije je kad ih mediji uče kako da budu autentični, ispunjeni i srećni baš kao što su "autentični“ zavisnici od društvenih mreža i virtuelnog života, koji ne misle nego kao sunđer upijaju svaku medijsku budalaštinu – čovek-android nema stav ni empatiju, ništa ne pita, ne misli i ništa mu ne smeta, ne ide mimo glavnog toka, njime se lako manipuliše, a to je ono što nova svetska distopija traži – digitalne podanike amputiranog duha.
To je kao kad ste u paklu, a kažu vam da ste u raju ili ste na doživotnoj robiji, a ubeđuju vas da ste slobodni kao ptice na grani – možda i jeste u umu, ali realno niste.
Glupost i zloba idu u paketu i zato je Sartr bio u pravu kada je rekao da intelektualno zreli ljudi ne mogu biti zli zato što zlo zahteva glupost i ograničenu percepciju.
Baš zato saveti popularne psihologije da je dovoljno samo promeniti perspektivu, ignorisati problem pa će nestati sve brige zvuče infantilno. Ali, po lajf koučevima to je put do unutrašnjeg mira i trajne sreće.
Ovo jeste opasna poruka jer nudi instant rešenje za sve frustracije, što je nemoguće.
Analitička psihologija polazi od toga da život jeste "frustracija postojanja“ i da komplikovane stvari ne mogu da se reše preko noći: suština nije u ignorisanju i izbegavanju problema jer on postoji, nego u suočavanju s njim i prihvatanju da je frustracija deo života. Izbegavanje samo unosi još veći nemir i strepnju. Prihvatanje ne znači odustajanje nego otrežnjenje – ne juriti za onim što je nedostižno, nego što je dostižno, a to svakako donosi olakšanje.
Niko naravno ne želi da bude nesrećan nego teži unutrašnjem miru i sreći – da sebi olakša život.
To olakšanje se danas nudi na internetu uz savete za sreću preko noći.
Tako imate recepte tipa – stoicizam ili hedonizam "za svakog“ kroz uprošćeno tumačenje dva antička filozofska pravca.
Svi ti saveti još više zbunjuju ljude i unose dodatnu konfuziju umesto da je otklone.
Sigurno je da tempo savremenog života izaziva stres i da bi mediopatije bilo manje kada bi ljudi našli način da se izbore sa narušavanjem mira i privatnosti – ali kako kad je Veliki brat svuda i kad nas neprestano posmatra?
Nije paranoja, ni teorija zavere, jer GPS i 5G tehnologija nisu fikcija nego činjenica.
Nigde nismo sami.
Komentari
