Scena
01.04.2025. 23:20
Scena
14.04.2025. 23:45
Nebojša Jevrić
Kolumna Nebojše Jevrića
Urbane legende: Od Tita nije bilo jačeg u selu
Žare je bio malečak, za dve glave manji od sve braće. A bilo ih je devet.
Mrzeo je braću. Bio je prznica i ukoljica.
Braća, dobrodušni i radni ljudi, strpljivo su podnosili sve njegove pasjaluke.
"Ko te napravi tako sitnog i nećemurnog?“
"Pa, Tito! On nam je svima jebo mater!“
A braća su ga se stidela jer malo-malo pa bi nekade zametio kavgu, a oni su morali "dževap činit kavge“.
U seoskoj kafani mitingovao je stojeći dok su ostali sedeli, ne bi li se visinom izjednačio sa drugima. Uvek antiprotivan.
Vozom bez voznog reda stigao je u Bačku.
Žena, silovanih udovica, osramoćenih devojaka u selu je bilo više no muških glava.
Oženio se nepismenom seljankom sa Kozare.
Ona jaka, širokih bokova, plodna kao bačka zemlja, zavolela ga je i slušala kao robinja. A Žare tiran.
Rodila mu je tri ćerke zaredom.
"Ćeraću dok ne dobijem sina!“, govorio je.
A devojčice su se rađale.
Radila je Kozarčanka na njivi do pred sam porođaj, a onda bi se zavukla u senik i izašla otud sa opet ženskim detetom u rukama.
A devojčice su se rađale, sve lepša od lepše, jedna drugu podizale.
"Kako trpiš na sebi onoga kepeca?“, zadirkivale su je komšinice.
"Jes, al’ u mog Žareta je ona rabota veća no kod trojice vaših zajedno!“, smejući se odgovarala je Kozarčanka izazivajući još više zavist komšinica.
Pročulo se to po selu. Pozivale su ga i udovice dok mu je žena bila noseća. A bila je vazda samdruga.
Rodilo mu se deset ćerki. Jedanaesti je bio sin.
Žare je zaklao junca, otvorio bure sa rakijom koje je godinama čuvo da proslavi rođenje sina i častio čitavo selo. Vrteo se junac na ražnju, služila kuvana rakija jer se potrefilo da mu se sin rodi na Božić. I to je smatrano čudom i predznakom.
Uzeo je Žare divit i hartiju i napisao pismo u Maršalat.
Molio je da mu Tito bude kum.
Bio je tad običaj da maršal Tito kumuje jedanaestom detetu.
I sutradan stiže u crnoj limuzini punoj darova izaslanik druga predsednika da kumuje.
Dobio je ime Slobodan, ali i "špic namet“ ime po kojem ga je i učiteljica zvala: Tito.
Rastao je pažen i mažen od tolikih žena, pod brižnim očevim nadzorom, kao iz vode. Umetnuo se na stričeve.
Poslaše mu na dar stričevi sa Kupresa gusle.
U selu je živeo inokosan starac, Durmitorac. Od njega je naučio da gusla.
Već u dvanaestoj je bio za glavu viši od oca.
Od svih poslova najviše je voleo da seče šumu.
Sa sekirom na ramenu odlazio je put Dunava i otud donosio korpe pune ribe i balvane koji ni trojica drugih nisu mogli podići. Sekao je i državnu šumu, ali maršal Tito mu je bio kum i nema šumara koji sme da prijavu napiše.
Žare je i sina, sad već višeg i od njegove braće, počeo da mrzi.
Od Tita nije bilo jačeg u selu. I to su svi prihvatili. Niko nije želeo da se sa njim oproba.
Scena
10.04.2025. 22:40
Urbane legende: Oni su se vratili, ako se IZ RATA može vratiti...
Scena
20.03.2025. 22:15
Urbane legende: Moja soba se svakog dana smanjuje
Iz vojske je stigao sa značkom "primeran vojnik“ mesec dana ranije. Dobio je skraćenje jer je kao inženjerac, pričalo se po selu, sam podigao nekakvi ponton i spasao život jednom vojniku.
Sestre su se udavale redom, odlazile na školovanje.
Tito je sedeo u kafani i igrao raub kad mu se navrzao pijan Džombe, voljan da se sa njim gleda.
"Dobro“, rekao je Tito, "onda sutra u podne na trgu. Da ne lomimo čoveku nameštaj“, dobrodušno je rekao Tito.
Na trgu se okupilo pedesetak ljudi. Džombe je kad se otreznio shvatio šta je uradio, ali nije imao kuda. Zalud steroidi, teretana, tetovaže i strah koji je širio među šibicarima i secikesama.
Nisu to više bile njegove uz piće naduvane priče o podvizima po velikim gradovima, o poslovima sa one strane zakona. Na trgu ga je čekao opušten i tužan Tito.
Udario ga je samo jednom. U bradu. I Džombe je poleteo. Bukvalno poleteo u vazduh i srušio se među okupljene.
Tito je seo na bicikl i odvezao se kući.
"Jebo vam svima Tito mater!“, rekao je da čuju svi okupljeni. I nikad ga više niko nije zvao Tito. Čulo je to i dežurno uvo.
Sutradan se pojavila patrola. Po selu se pričalo da su ga jedva uhapsili. Da je raskinuo lisice.
Ostao je u zatvoru šest meseci. Vratio se sa istetoviranim Obilićem na grudima i Dražom na ramenu. Postao je monarhista.
Uskoro je, još dalje od sela, blizu mrcišta gde su seljaci bacali krepalu stoku, počeo da pravi brvnaru. Onakvu kakve je viđao po planinama dok je služio vojsku.
Na dva sprata.
Ogradio zidom.
Napravio kapiju na kojoj je napisao "Kraljev dvor“.
Jedino se sa decom družio. Dolazila su da slušaju kako gusla. Nisu baš volela gusle, ali od njega su dobijala jaja.
Jaja su menjala za sladoled kod Goranca, poslastičara. Jedno jaje – jedan sladoled.
Subotom u rajthocnim čojanim pantalonama išao je u kafanu.
Život mu je prolazio, a on nijedno junačko delo nije učinio. Kad popije, pričao je da bi, ako dobije dozvolu od maršala, otišao na Kosovo.
Da onog njihovog Murata Kurtija raspori od učkura do bijela grla. Da pogine kao Miloš Obilić.
Živeo sa junacima o kojima su gusle pevale.
Samo kad bi dobio dozvolu od maršala.
Pisao je pisma za Beograd sa svojim predlogom, ali odgovora nije bilo.
Poštu na kojoj nije bila napisana adresa "Kraljev dvor“ je vraćao.
A odgovor je možda i došao.
Scena
04.04.2025. 13:46
Nagrada za kolumnistu "Ekspresa"
Komentari
