Scena
20.03.2025. 22:15
Scena
27.03.2025. 21:45
Nebojša Jevrić
Kolumna Nebojše Jevrića
Urbane legende: "Da ti otvorim tarot?"
U Nišu sedim u kafani kraj mosta.
Most je srušen. Iz betona vire presečene vodovodne cevi. Voda bije iz njih i pada u reku. Izgledaju kao isečene vene.
Ovo je rat u kojem nema priča osim jedne vrste. Priča o čudesnim spasenjima. Ili o smrti koja je došla sa neba. O ognjenim kokošima što nose ognjena jaja, što je davno jurodivi pesnik, crna strela srpske poezije, Novica Tadić, opevao.
Čuvene su nišlijske mehane. Još čuveniji iz Niš meraklije.
Racu, Miću i Baju su u svim kafanama poznavali.
Poznavali su ih i muzika i konobari. I gosti, jer bejahu sevap efendije.
Baja je mašinski inženjer i direktor. Voleo ljude i ljudi voleli njega. U Boga verovao.
Potrebite pomagao.
Za stolom u praznoj kafani sede Mića i Baja. Raca je poginuo.
Šalju mi piće, vide novinarsku torbu.
Šaljem i ja njima.
Pijemo u ranu zoru rakiju od otrova poskoka pravljenu.
Baja naručuje četiri rakije. Tri za nas, četvrtu za Racu.
Raca je poginuo u vozu u Grdeličkoj klisuri. U putničkom vozu. Pilot je čekao da voz dođe na most, a onda gađao.
Kolateralna šteta – rekao je mister Bin.
Slavica, Racina sestra, lekar i najpoznatiji patolog u Nišu, pozvala je Baju i ide sa njom u Grdelicu da identifikuju bratovo telo.
Gvožđe i komadi mesa su bili pomešani. Našli su nečiju čitavu ruku. "Ko-ko-kolaterala“, kokodakala je ognjena kokoš.
Slavica zaludu traži među samlevenim mesom ljudskim nešto po čemu bi brata prepoznala.
Tu su među raskomadanim leševima proveli dan. Zaludu.
Scena
11.03.2025. 20:20
Urbane legende: "Bosna je voz koji piči prema provaliji“
Vratili su se kod nje kući.
Nije mogla da spava.
Sedeli su i ćutali.
"Da ti otvorim tarot?“, pitala je Slavica.
Baja je bio vernik. U tarot nije verovao. Ali je pristao.
Bio je sedmi maj.
Bacila je Slavica karte.
Baji je izašla karta i na njoj smrt.
Baja je morao da krene.
Zajedno sa Mićom trebalo je da komšijskog dečaka odvede ujutru za Beograd u Tiršovu na pregled. Imao je druga lekara. On je svugde imao drugove.
U pet su probudili Miću i njegovu ženu.
Ustali su iz kreveta i skuvali kafu. I nasuli rakiju za sretna puta. Iako tada nije bilo srećnih puteva.
Baja je sedeo u fotelji. Mića i dečak na kauču. Žena redovala po kuhinji.
A onda je zagrmelo.
Baja je skočio sa fotelje i bacio se preko dečaka.
Kumulativna mina probila je krov na poslednjem spratu, probila krevet i eksplodirala ispod kreveta u kojem su do pre deset minuta spavali Mića i žena mu.
Iz sobe je buknuo plamen.
Druga granata presekla je napola fotelju gde je do maločas sedeo Baja.
Skočili su kroz prozor na krov udžerice do njihove zgrade i uspeli da se spuste na zemlju.
"Da nas niste probudili...“, rekao je Mića.
"Tarot, karta smrti...“, rekao je Baja.
Žena ništa nije rekla. Samo se tresla od zime i straha.
Nije rekao ni dečak. Držao se za Bajinu nogu.
U kafani pored srušenog mosta pred nama četiri rakije.
Onu četvrtu popih ja na eks i drumovima carskim put Kosova na žurku u sačekuši kraj aerodroma Slatina. Na proslavu mog četrdesetog rođendana. Pun mi je ranac pića i cigara. Znam da me željno čekaju.
Komentari
