Scena
30.05.2021. 20:15
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Od toponima do roda

Knjige
Izvor: Shutterstock

Predstavljamo vam roman Saše Stanišića: „Porijeklo“, prevodilac: Anda Bukvić Pažin; izdavač: Booka

Zagrebačka izdavačka kuća Fraktura i beogradska Booka napravile su kuriozitet angažujući istog prevodioca za prevod romana „Porijeklo“ sa nemačkog. Bio je to racionalan i inteligentan potez jer svi mi sa prostora bivše Jugoslavije govorimo i razumemo isti jezik, iako ga različito nazivamo. Zbog razlika u jeziku kojima su se bavile uglavnom nepismene paravojne formacije, čast izuzecima, započeli su ratovi i razvejani su domovi. Trnje i iver, legioni stenica pojavili su se poput uljeza u dojučerašnjem standardnom jeziku.

Saša Stanišić rođen je 1978. godine u Bosni i Hercegovini. Kao četrnaestogodišnjak je s porodicom napustio rodni Višegrad, bežeći od ratnih razaranja, i preselio se u Hajdelberg, u Nemačkoj. Studirao je na Fakultetu za književno stvaralaštvo u Lajpcigu. Njegov prvenac „Kako vojnik popravlja gramofon“ objavljen je na nemačkom, koji Saši nije maternji, i ubrzo preveden na više od 30 jezika. Svojim drugim romanom „Pred svetkovinu“ Stanišić postaje traženo ime nemačke književne scene, a s nagradom Sajma u Lajpcigu veoma brzo postaje poznat i van granica Savezne Republike Nemačke. Za svoj treći roman „Porijeklo“ dobitnik je Nemačke nacionalne nagrade.

Roman „Porijeklo“ pripoveda nam o toponimima, rodu i o poskocima i zmajevima koji imaju zajedničkog pretka. Bilo da je oskoruša retko otporno drvo, dugovečno i čudotvorno, ili je toponim mesta, sela iznad Višegrada, ponad Drine, odakle su Stanišići rodom, ili je u pitanju rakija koja se ispija za pokoj duše, oskoruša je simbol trajanja, opstanka. Njeno drvo traje od dvesta godina do pola milenijuma.

Kelti su ga zvali drvetom koje šapuće, davali mu magijsku moć, da štiti od zlih sila, jer plod oskoruše presečen napola izgleda kao pentagram, dok Irci tvrde da je prva žena stvorena od ovog drveta.

Izlet sa bakom u selo Oskoruša, pre nastupanja njene demencije, desio se posle avanture izbeglištva. U tom selu živelo je svega trinaest ljudi. Pisac u njemu je rešio da se pozabavi svojim poreklom. Prva scena romana – baka je starica, na kraju života, i devojčica od jedanaest godina, obe egzistiraju istovremeno. Kao u magičnoj kutiji. Kratki spojevi neurona, mamutsko sećanje i brisanje jučerašnjeg.

Kada se raspala zemlja u kojoj je rođen, u izbeglištvo nije mogla krenuti njegova celovita porodica. Majka i četrnaestogodišnji Saša stigli su prvi u Nemačku. U početku, oni su građani drugog reda. Njihov nameštaj je sa otpada. Stanovi bez privatnosti, duše.

Majka, sa diplomom političkih nauka, završava u perionici. Otac, diplomirani ekonomista, koji im se pridružio nakon pola godine, pronalazi posao u građevini.

Ali, njihov razvoj kreće. Izbeglički cement nije ih pasivizirao. Oni su rasli u tim uslovima. Granali se, vinuli naviše, kao da su prolazili kroz blato, baš poput drveta oskoruše, simbola njihovog trajanja.

Epilog je razbijanje nukleusa. Roditelji moraju u Ameriku. Sin ostaje u Nemačkoj na studijama slavistike. Zahvaljujući državnom činovniku koji se ne pridržava slepe regulative, već mape ljudskosti.

Svaki čitalac interaktivno bira svoj kraj romana, kao u video-igrici. Krajeva ima mnogo i svi su maestralni.

Višegrad, pre rata multietičan, posle njega etnički čist. Hajdelberg ksenofobičan, pruža im uslovno gostoprimstvo. Rešen je da ih vrati odakle su došli, nakon primirja, zadržavši samo nebrušene dijamante, tvrde i žilave izuzetke poput stabla oskoruše. Poput Saše Stanišića.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Fantazije o gnevu i osveti
Peter Handke

Preporuka za čitanje

27.05.2021. 12:58

Fantazije o gnevu i osveti

Predstavljamo vam roman Petera Handkea: „Drugi mač“, prevodilac: Žarko Radaković; izdavač: Laguna
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
15°C
20.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve