Scena
12.12.2021. 21:05
Scena
15.12.2021. 13:00
R.E./RTS
Da li znate
Šta imaju zajedničko "Nečista krv", "Južni vetar" i "Senke nad Balkanom"?
Odgovor na pitanje iz naslova nije - glumci, ako ste to prvo pomislili. Odgovor je...
Muzika!
Kao što je Bori Stankoviću, piscu romana "Nečista krv", muzika bila važan deo njegovog književnog stvaralaštva, a i sam je bio dobar pevač, tako je i autorima istoimene serije bilo veoma važno da muzika doprinese atmosferi svih epizoda.
Taj zadatak imao je Aleksandar Ranđelović, kompozitor i autor muzike brojnih poznatih filmova i serija, kao što su "Južni vetar", "Senke nad Balkanom", "Sveti Georgije ubiva aždahu"...
O svom prvom susretu sa serijom "Nečista krv" Ranđelović kaže: "Sve je počelo kada sam dobio scenario koji me je stvarno oduševio. Razmišljao sam o tome koji bi to bio instrumentarij koji bih koristio u projektu. Iz palete instrumenata odlučio sam kako ću slikati muziku za film i seriju. Bio je važan i stil koji treba koristiti, koji je dosta bio uslovljen samim pisanjem i stavio nas je u etno folklorne gabarite".
Kompozitor objašnjava da su napravili dosta pesama i da su neke uzete sa juga Srbije prearanžirane.
"Neke smo pisali na uzeti tekst", kaže kompozitor i ističe da je muzika "Nečiste krvi" muzika atmosfere, da pretežno oslikava radnju i temu priče, ali predstavlja kombinaciju dva pristupa muzici jer postoje i teme koje se vezuju za likove.
"Muziku iz 'Nečiste krvi' svi mi imamo negde u sebi. To je sasvim prirodno, odavde smo i ona je u našem DNK", kaže Ranđelović.
U kafanama širom Srbije redovno se naručuju, sviraju i pevaju "Šano dušo" i "Stojanke bela Vranjanke". Niko više ne razmišlja o tome kada i gde su ove divne pesme nastale, znamo ih kao narodne vranjanske, a tu i tamo se neko seti da ih je pevala i Borina Koštana...
Ipak, istina je drugačija - njihovi autori su jedan Beograđanin i jedan Vojvođanin.
"Pojedine pesme, iako imaju svog autora, prihvataju se kao narodno stvaralaštvo", objašnjava dr Sanja Zlatanović, viša naučna saradnica Etnografskog Instituta SANU.
"Malo je poznata činjenica da je ove dve pesme za dramu 'Koštana', na molbu Bore Stankovića, napisao pesnik i pravnik Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, Beograđanin koji je u Vranju službovao svega godinu dana. Pesmu poznatu kao 'Stojanke bela Vranjanke', Dragutin Ilić je objavio 1882. godine, naslovivši je 'Pod pendžerite', a pesmu koju danas znamo kao 'Šano dušo', publikovao je 1884, pod nazivom 'Oj lele, lele'."
Obe pesme komponovao je Josif Marinković, slavni srpski kompozitor rođen nadomak Novog Bečeja, školovan u Pragu i Beču, koji je svoj radni vek vezao za Beograd.
Scena
12.12.2021. 08:05
Miloš Biković pokazao šta se sve radi na setu serije "Južni vetar"
Kroz različita izvođenja, tekst i melodija obe pesme su menjane, pa danas gotovo da svako od nas ume da otpeva neku "svoju" verziju 'Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata...'
"Pesme su pretprele značajne promene i to ne važi samo za ove dve pesme. U periodu socijalizma doživele su veliku popularnost, bile su i umetnički obrađene, ali i u izvesnom smislu cenzurisane. Iz njih su se izbacivali nepoželjni elementi - manje poznati turcizmi, dijalekatizmi, arhaizmi... tako da budu razumljive široj publici - jer se radi o jugoslovenskom kontekstu, a opet da ostanu prepoznatljivo vranjanske", objasnila je dr Sanja Zlatanović.
Komentari
