Zašto je Palić poseban

Kristijan Pecold, nemački reditelj dobitnik je ovogodišnje nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskoj kinematografiji u kategoriji inostranih stvaralaca kaže da se seća svog prvog festivala s kraja devedesetih, kada je imao osećaj da domaćini nisu dobri i da su ga svi zaboravili, uz konstataciju da na Paliću takve samoće nema.

Njegovo poslednje ostvarenje "Undine" prikazano je 2020. na Berlinalu, kada je glavna glumica Paula Ber dobila Srebrnog medveda za najbolju žensku ulogu, a iste godine prikazan je u glavnoj takmičarskoj selekciji Festivala evropskog filma Palić.

"Zaista sam počastvovan i uvek imam veliku tremu. Vidim ovde scenu iz šume u Istočnoj Nemačkoj, iz mog filma "Barbara", ali ova šuma ovde je mnogo bolja."

Nagrada "Aleksandar Lifka", kojom Festival evropskog filma na Paliću nagrađuje filmske stvaraoce za izuzetan doprinos kinematografiji Evrope, dodeljuje se od 2000. godine.

Prvi dobitnici ovog priznjanja bili su mađarski reditelj i scenarista Mikloš Jančo i srpska glumica Milena Dravić,ove godine publici su na palićkoj Letnjoj pozornici poklonili Aleksandar Berček, Milena Zupančič, Kristijan Pecoldu i Ada Solomon, a 28. festivalska smotra otvorena je projekcijom filma "Dnevnik iz Gvantanama" Kevina Mekdonalda.

Trećeg festivalskog dana, publika je imala priliku da vidi "Najgora osoba na svetu" norveškog reditelja Joakima Trira, koji je na upravo završenom Kanskom festivalu ovojio Zlatnu palmu za najbolju žensku ulogu.

I niko nije bio posebno iznenađen. Kada proradi najveći bioskop na Paliću na repertoru su najnoviji filmovi, dela koja su tek viđena na neki svetskim festivalima.

Palić je festival evropske vrednosti

Scena 31.07.2017. 06:49

Palić je festival evropske vrednosti

Filmski festival na Paliću: Šta ne treba propustiti

Više od 100 ostvarenja

Više od 100 ostvarenja

Scena 16.07.2021. 15:14

Filmski festival na Paliću: Šta ne treba propustiti

U ovim festivalskim danima publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.

Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.

"Među hrvatskim režiserima je nedvosmisleno mišljenje da, kad ste pozvani na Palić, onda vaš film nešto vredi", rekao je reditelj Zrinko Ogresta, predstavljajući svoj film "Plavi cvet".

"Festival je, od svog nastanka, prošao kroz razne faze. Prekretnica u njegovom razvoju bila je kada smo odlučili da se okrene evropskom filmu", podseća Radoslav Zelenović, direktor FEF.

"Mi se ne trudimo da pravimo preveliku zabavu, već da prikažemo realnu sliku onoga gde se u ovom trenutku nalazi evropska kinematografija, a kroz nju i Evropa. Baš kao što je želeo i vizionar Aleksandar Lifke. Bio je jedan od pionira kinematografije u srednjoj Evropi. Od 1900. godine, osim prikazivanja filmova u svom putujućem bioskopu, bavio se i snimanjem filmova, kao i komponovanjem filmske muzike.

"Koliko se sećam 1897. godine, novine u Beču su dugačkim člancima opisivale premijeru novog pronalaska. Za kartu sam platio jednu forintu. Video sam u zamračenoj prostoriji predstavu koja se sastojala od 3-4 kratka filma, koji su meni stvorili utisak živog pokreta. Tada još niko nije mislio pred kakvom se velikom perspektivnom nalazi film. Prikazni filmovi su bili dugački ukupno 400 metara. Godine 1911. otvorio je prvi stalni bioskop u Subotici.

Ovogodišnja dobitnica nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos regionalnoj kinematografiji Milena Zupančič priznala je da ju je nagrada iznenadila, jer godinama unazad ne radi na filmu.

"U mojim godinama obično kažemo-Eh, šta bih dala da dobijem nagradu za mladu, perspektivnu glumicu! Ali, divno mi je bilo što sam se sinoć videla sa Aleksandrom Berčekom sa kojim sam igrala u "Dečku koji obećava".

Samo sam mu rekla - O, dečko moj! Uvek je prijatan susret sa kolegama koje dugo ne vidiš", istakla je Zupančičeva, ističući da i danas pamti samo jednu rečenicu koju je "pokupila" tokom davnih studija glume, a ona glasi: Glumac nikad ne sme da kaže da nešto ne zna, da nešto ne može i da nešto neće!

Kada se sagledaju sve minule festivalske godine, sve što je viđeno u najvažnijem bioskopu na Paliću bilo je više od očekivanog i mogućeg. I filmovi koji su odmah sa svetskig premijera stizali pred ovdašnju publiku I filmske priče koje su bile neverovatne kreacije nadanuća i glumačkog entuzijazma i želja organizatora da to sve uvek bude što bolje.

Niko u ovoj priči o festivalu nije želeo da ima izgovore, ali još važnije, nije bilo zaborava.

Divno je bilo sresti Miru Banjac, videti velikane filma koji se smeše sa platna kao da nisu otputovali u sećanja, upoznati neke nove ljude za koje će se tek čuti. Divno je videti one bele klupe sa imenima ljudi koje ne smemo zaboraviti.Filmski festivali su uvek bajkovite smotre, Palić možda ponajviše.