ZORAN AMAR o novom filmu, o Lauševiću i Radmiloviću na setu "Šmekera"...

Ljubiteljima filmske umetnosti Zoran Amar je najpoznatiji po kultnom filmu "Šmeker“ iz 1986. godine u kojem su briljirale glumačke legende Žarko Laušević i Zoran Radmilović.

Posle višegodišnjeg profesorskog rada u Školi vizuelnih umetnosti u Njujorku, Zoran Amar je ponovo u Beogradu i u intervjuu za "Ekspres“ govori o svojoj filmskoj i televizijskoj karijeri, ulozi u muzičkom "novom talasu“, životu u Americi i Srbiji i naravno o novom filmu "Videti čudovište“.

Kako gledati na Vaš novi film "Videti čudovište“ – kao na povratak u blisku prošlost ili kao opomenu na budućnost?

"’Videti čudovište’ je dokumentarni film koji je povratak u našu blisku i dramatičnu prošlost, a sa idejom da nam pomogne i da nas opomene kako i šta želimo da nam bude budućnost. Ili, kako u filmu reče Filip David, pisac i osnivač Beogradskog kruga: ’Samo se budala dva puta saplete o isti kamen’.“

Devedesete ste proveli u Americi. Kako je sa te distance Vama delovala Srbija i sve ono što se dešavalo u njoj?

"Ja sam otišao dok je Jugoslavija još postojala, mada je bilo jasno da je niko neće, da je lakše rasturiti nešto što postoji da bi se otišlo korak-dva unazad gde je važno biti ’svoj na svome’. Gde nas je to razaranje dovelo svako vidi kako hoće, ali mnogi sve manje shvataju šta nisu poneli u nove državice, a trebalo je. U Americi samoća razradi neku vrstu duple otuđenosti (govorim naravno isključivo u svoje ime) – i prema starom jer više ne postoji i prema novom jer je nepoznato i drugačije. Svi mi prođemo nekoliko faza emotivnih odnosa sa svojom istorijom i u zavisnosti koliko smo uspeli da se prilagodimo novoj zemlji i njenim pravilima. To bitno određuje i koliko i kako pratimo sudbinu zemlje iz koje smo došli. Meni je Srbija delovala kao zemlja koja ima prokleti talenat da uvek izabere najgoreg lidera, a ako je dobar, kao što je Zoran Đinđić bio dobar, ukloni ga jer štrči. Ali, bez obzira na neslaganje sa tridesetogodišnjom političkom praksom, nisam ugasio u sebi ni ljubav ni verovanje da će biti bolje.“

Mogu li današnje generacije mladih ljudi shvatiti sve ono što su devedesete predstavljale u životima njihovih roditelja?

"I ne mogu i mogu. Dodao bih, i ne treba i treba. Nažalost, ništa nije jednostavno, ali nije ni sve komplikovano. Mnogo je važno prepoznati probleme i načine kako da im se priđe da bi mogli da budu rešeni. Mislim da danas mladi, sem borbe za istinu i pravdu, uče kako da dovrše svoj nacionalni identitet i krenu u nekakvu budućnost. A to nije ni lako ni brzo.“

Da li studentski protesti i sve ono što se dešava u Srbiji u poslednjih godinu dana liči na dešavanja iz vremena protesta devedesetih?

"Hm. Opet dualitet u odgovoru: i da i ne. Ovo je, naravno, moje lično mišljenje. Ja sam iskreno i do suza iznenađen kako su mladi danas ozbiljni, odmereni i strpljivi. I to je, po mom mišljenju, pravi dokaz hrabrosti. Uskoro dolazi vreme spajanja ideja i stavova, i ponovo je na proveri ispit četiri ocila.“

Radili ste veliki broj spotova za bendove iz čuvenog "novog talasa“ osamdesetih. Može li se ikada više ponoviti takav jedan umetničko-društveni pokret i koji Vam je novotalasni bend tada bio omiljen?

"Pitanja u vezi sa muzikom su meni direktno povezana sa nostalgijom. Muzika koju sam poneo iz Juge imala je koren u ’Paket aranžmanu’ (pre dve noći je ploča bila na gramofonu, još je u ušima ludilo zvano ’A ja kažem a, gde je Amerika’). Shodno tome ’Šarlo’, EKV, ’Partibrejkersi’… Ali najviše sam slušao Štulića i ’Azru’, naš dijalog je vremenom samo dobijao na dubini.“

Rokenrol scena je devedesetih bila, čini se, življa i kvalitetnija nego nakon dvehiljaditih, pa i danas. Da li je to stvarno tako?

"Ja sam već devedesetih bio van tih beogradskih muzičkih tokova. Ali, duboko verujem da muzika, literatura, slikarstvo, imaju svoj kontinuitet, Beograd nije nestao, iako je preplavljen šundom i vulgarnostima. Da budem jasan: za mene je Beograd i dalje mesto iz koga sam krenuo i iz koga merim sve svoje životno iskustvo.“

Jedan ste od pokretača NTV Studija B. Kako Vam danas izgleda ta televizija?

"Ne gledam je, ljudi mi kažu da je postala provincijska stanica, bliska režimu, nevažna. Tužno! A sećam se da sam daleke 1991. godine čitao referat u Vašingtonu, u čuvenom National Press club-u, sa naslovom Prva nezavisna TV stanica u Istočnoj Evropi.“

Javnost Vas najviše pamti kao režisera kultnog filma "Šmeker“ sa Žarkom Lauševićem u glavnoj ulozi. Kako pamtite saradnju sa velikim Laušem sa kojim ste se viđali i devedesetih u Americi?

"O našem druženju u Americi već je dosta rečeno, a i ja sam nešto opisao u predgovoru za prvu Žarkovu knjigu. Bili smo komšije, mnogo sam naučio od Žarka – pisca, a mnogo sam voleo Žarka kao čoveka. Proveli smo mnogo, baš mnogo, lepih i emotivnih časova zajedno.“

Film "Šmeker“ obeležila je i epizodna uloga legendarnog Zorana Radmilovića i mnogi smatraju da je njegov čika Dača faktički "ukrao“ ceo film? 

"Sledeća priča je malo poznata: ja sam od malih nogu provodio dosta vremena u Beogradskom dramskom pozorištu, moj otac je bio tamo upravnik. Prva predstava koju pamtim bila je ’Hamlet’, u kome je glavnu ulogu igrao Zoran Radmilović. Za divno čudo, pamtim da sam bio fasciniran njegovim načinom govora na sceni, bilo je nekog čudnog humora u inače vrlo tužnom karakteru danskog princa. Kada sam ga kasnije gledao, uvek mi se vraćalo sećanje na Hamleta na Krstu. Došao je da snimi ulogu čika Dače u ’Šmekeru’ vidno bolestan, ali miran. Nismo progovorili više od nekoliko rečenica. Nije trebalo. Ni tokom snimanja nisam ga mnogo usmeravao. Nikada nismo snimili više od dva dubla, a celu ulogu je Zoran odigrao u dva dana snimanja. Mislim da je bio izvanredan, ali isto tako mislim da je i druge, Žarka posebno, podigao i učinio odličnim. To čini veliki majstor glumačke umetnosti, učini da sve živi, da ima jasnu emociju i da deluje prirodno i iskreno.“

U Njujorku ste redovni profesor u Školi vizuelnih umetnosti. Recite nam nešto više o tom segmentu Vaše profesionalne karijere?

"Već sam neko vreme u penziji, sada imam vremena da radim male projekte. Dok sam predavao, nisam znao kako da sebe podelim na profesora i filmadžiju, neki mogu, ja ne. Tek pred kraj, kada su nove generacije krenule u pravcu koji se meni manje sviđao, kada mi se uzbuđenje što mladima pomažem da postanu filmadžije počelo da hladi, počelo je maštanje da se nešto novo snimi. I eto me sad – starac koji bi da snimi još jedan film.“

Kakav stav imate prema veštačkoj inteligenciji i njenom uplivu u umetnost?

"Za mene su umetnost i veštačka inteligencija nespojivi. Ima mnogo razloga za to, navešću ovde jedan: umetnost mora da ima pravo na grešku.“

BORIS LAJNER, EKSKLUZIVNO: "Sa Džonijem se čujem samo u noćnim morama!"

INTERVJU

INTERVJU

Scena 02.09.2025. 16:10

BORIS LAJNER, EKSKLUZIVNO: "Sa Džonijem se čujem samo u noćnim morama!"

OLGA KEPČIJA: "Novi talas je možda nastao i iz kosmosa"

INTERVJU

INTERVJU

Scena 24.07.2025. 20:10

OLGA KEPČIJA: "Novi talas je možda nastao i iz kosmosa"