Vesti
30.03.2023. 15:30
Scena
01.04.2023. 18:05
Đoko Kesić
Zoran Knežević
Koji sve važni zadaci čekaju novog predsednika SANU
U četvrtak 30. marta Srpska akademija nauka i umetnosti birala je novo rukovodstvo. Za 23. predsednika SANU izabran je Zoran Knežević.
Kompozitor Svetislav Božić i fizičar Zoran Knežević bili su kandidati za novog predsednika, a za funkciju potpredsednika kandidati za odeljenja društvenih nauka bili su akademici Miodrag Marković i Slavenko Terzić, dok su iz odeljenja prirodnih nauka istakli kandidature akademika Miodraga Mateljevića i Zorana V. Popovića. Kandidati za novog generalnog sekretara bili su Nebojša Lalić i Dušica Lečić Taševski.
Akademik Zoran Knežević je astrofizičar. Član SANU od 2009. godine, završio je Prirodnomatematički fakultet u Beogradu. Spada u red najvećih svetskih poznavalaca malih tela u Sunčevom sistemu. Na predlog italijanskih astronoma jedan asteroid nazvan je po njemu – 3900 Knežević. Bio je direktor Astronomske opservatorije u Beogradu.
Vesti
17.12.2022. 09:55
Vladimir Kostić za "Ekspres": "Vek kajanja je na izmaku"
Akademik Svetislav Božić je kompozitor, komponovao je 220 kompozicija različitih žanrova, od solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih do vokalno-instrumentalnih. Jedan je od najznačajnijih kompozitora srpske duhovne muzike. Njegova muzika je izvođena u prestižnim svetskim muzičkim dvoranama. Redovni je profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti. Držao je predavanja na brojnim uglednim univerzitetima širom sveta.
Obrazlažući program koji bi sprovodio u slučaju pobede, akademik Svetislav Božić istakao je da je čelna ličnost SANU u plemenitoj obavezi da se stara o dobrom balansu individualnog i kolektivnog principa i da pozove najznačajnije sekularne institucije u državi na dominaciju mira i kreativne harmonije.
Akademik Zoran Knežević istakao je da se "kroz obavljanje funkcije generalnog sekretara SANU uverio koliko je neophodno da Akademija u delovanju u svakom pogledu ostane svoja, odmerena, dostojanstvena, ali spremna da se suoči sa najvažnijim izazovima sadašnjeg trenutka. SANU treba da bude dostojna tradicije koju baštini, ali i da odgovori na izazove bremenitih vremena i raznih iskušenja u kojima se naš narod i država nalaze.
Glavni zadatak budućeg predsednika SANU je potreba da se obezbedi racionalno i realno ostvariv kontinuitet rada Akademije kao zaloga za uspešan nastavak njene misije i garancije za unapređenje njenih brojnih aktivnosti. Jer, upravo su brojne i raznovrsne aktivnosti SANU u poslednjih osam godina doprinele da se ona uspostavi kao istaknuti centar intelektualnog, naučnog i duhovnog života u našoj sredini.“
Oni su ponos Srbije
04.12.2021. 08:05
Najmlađi član SANU: Stigao sam na svoj Mont Everest
On je istakao da je za svaki uspešan poduhvat neophodan skladan tim saradnika i da je uveren da će svi izabrani časnici SANU svojim znanjem unaprediti rad najviše naučne i umetničke ustanove u Srbiji, i dodao: "Najviši dom nauke i umetnosti u Srbiji nalazi se u ovom istorijskom trenutku u turbulentnom okruženju opterećenom problemima za koje nema brzih i lakih rešenja i dubokim podelama na linijama najvažnijih strateških, ali i onih prizemnih dnevnopolitičkih pitanja i interesa. Nije, stoga, nedoumica s kojom se Akademija suočava kako i kuda dalje, puko retoričko pitanje, već odluka koja će odrediti njen dalji put i njenu bližu, ali i dalju budućnost.“
Uz sve ovo, nimalo slučajno, u "Politici“ se pojavio tekst pod naslovom "Koja je najskuplja srpska reč za srpske akademike?“
Pitanje je odlično, upućeno je članovima SANU, ali u tekstu se SANU prekoreva zašto se srpska "najumnija kuća“ u ovim turbulentnim pitanjima nije bavila Kosovom i Metohijom?
"Stopirano je štampanje Zbornika radova sa naučnog skupa o Kosovu i Metohiji… Da li će i dalje prioritet biti jugoslovenstvo i dženderizacija i ono za šta su zainteresovane strane ambasade ili će se SANU vratiti na pozicije zdravog srpskog nacionalizma na kojima je i nastala… Kako SANU može da ćuti u ovim odsudnim trenucima za naš narod?
Već i ovaj nasumice odabran spisak izjava o onome što bi trebalo da bude kruna na glavi intelektualne elite Srbije danas jasno govori o stanju najprestižnije naučne ustanove u zemlji. Većina ’običnog sveta’ obično misli da SANU postoji kad se uskovitla prašina jer neko od viđenijih intelektualaca nije uspeo da dobije potrebnu podršku za ulazak u hram nauke, kada se pomene Kosovo ili kao ovih dana, uoči izbora za njenog predsednika, novog čoveka, 23. po redu otkako je ova institucija osnovana 1841. godine…“
Autor teksta u "Politici“ spori način izbora novih članova SANU, kaže "i nije samo izborna procedura višedecenijski problem SANU. O Kosovo i Metohiju, tom vrelom krompiru kako za političare tako i za intelektualce, opekao se i sam predsednik Kostić…“
Vesti
24.11.2022. 10:39
Kostić o svom mandatu na čelu SANU
"Jedina politička mudrost u ovom trenutku jeste kako Srbija s elementima dostojanstva da napusti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije“, rekao je Kostić 2015. za Radio Beograd. Matija Bećković je tada pokrenuo inicijativu da se SANU izjasni o spornoj Kostićevoj izjavi, što je izazvalo dodatnu buru i u Akademiji i u javnosti. POKS je čak tražio i da Kostić podnese ostavku, a da na čelo Akademije dođe Matija Bećković. Opozicija je tražila da Kostić stane na njeno čelo, što je on odbio.
"Niko ne traži da SANU reši pitanje Kosova“, rekao je tada Bećković i dodao da mišljenje bivšeg predsednika Akademije ne može biti lično, uz opasku da ispada "da je lakše povući se sa Kosova nego povući tu reč“. Kostić nije povukao reč, pravdao se da je iznosio mišljenje kao lekar, a ne kao predsednik SANU i da niko nije citirao nastavak njegove rečenice o Kosovu "koje podrazumeva ogroman broj onoga što predstavlja našu kulturnu osnovu i da u vezi sa tim treba da se borimo i zubima i noktima“, podseća "Politika“.
Tekst dalje podseća na oproštajni govor predsednika SANU koji je objavio da se neće kandidovati za treći mandat "svojom voljom i bez ikakvih pritisaka“ i dodao, pričajući o odnosu Akademije i vlasti, kako je "upadljivo smanjen udeo naše kuće u razmatranju niza državnih i društvenih problema, sem kad to radimo ’nepozvani’“.
"Politika“ podseća i na mišljenje Miše Đurkovića (čoveka kojeg baš poštujem, Đ. K.) iz Instituta za evropske studije "koji pripada akademicima sa stavom“, da je potrebno da se "SANU vrati na pozicije zdravog nacionalizma“. Po njegovom mišljenju, jedan od problema je i sama kadrovska politika jer "u poslednjoj deceniji nema mesta za istaknute nacionalne naučnike koji se protive jugoslovenstvu i evropskim integracijama“.
Vesti
18.12.2022. 04:50
SANU – šalter za opšta pitanja ili hram nauke
U pomenutom tekstu "Politika“ citira uglednog akademika Ljubodraga Dimića, koji smatra da SANU nije uspavana institucija i da je njen rad izuzetno dinamičan, posebno otkako je na njenom čelu Kostić. Po njegovom mišljenju, "Akademija je pod vođstvom Kostića procvetala, on je kroz njeno delovanje približio običnom čoveku, uvek vodeći računa da SANU ostane prvenstveno naučna ustanova“.
Slično mišljenje izrekao je i slikar Dušan Otašević koji je uz žal zbog odlaska Kostića dodao da se u SANU svaki dan nešto dešavalo i da bi voleo da se nastavi u pravcu u kojem je vodio dosadašnji predsednik…
"Politika“ s pravom podseća da je u Akademiji vidljiva neuravnoteženost akademika društvenih i prirodnih nauka, na štetu ovih prvih. Izuzetak za ovih pedesetak i kusur godina bio je Dejan Medaković, književnik i istoričar umetnosti, koji je bio predsednik SANU od 1999. do 2003. godine. U pomenutom tekstu postavlja se i pitanje zašto ugledni pisac Dušan Kovačević nije bio kandidat za predsednika SANU.
Tekst objavljen u "Politici“ je opomena – šta bi trebalo da radi budući predsednik SANU. Upravo iz te namere osporen je ukupan rad dosadašnjeg predsednika u osmogodišnjem vođenju SANU, zbog njegovog nedovoljnog patriotizma i "poslušnosti prema Sorosu i ambasadama nekih zapadnih zemalja“?
Ali s tim u vezi pitanje – šta je za Akademiju najskuplja srpska reč? I to u vreme kad je Srbija okvirno prihvatila razgovore o francusko-nemačkom planu za Kosovo?
Najpre, postavlja se pitanje – zašto je sve pomenuto upućeno samo Akademiji, zašto nije upućeno svakome od nas običnih ljudi, zašto nije upućeno političkoj eliti, kako vlasti tako i opoziciji, inoj eliti koja evidentno postoji u Srbiji, koja ćuti o svemu važnom, državnom i društvenom? Zašto se po pitanju KiM nameće narativ da "prosečnog Srbina više interesuje da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego hoće li južna srpska pokrajina postati ne samo NATO država, nego Država?“
Sticajem okolnosti, "Ekspres“ je pre nepuna dva meseca postavio pitanje gospodinu Vladimiru Kostiću – zašto Akademija ćuti o Kosovu? Gospodin Kostić je odgovorio da nije tačno da Akademija ćuti. "U skladu sa Statutom SANU, koji zabranjuje dnevnopolitičko delovanje, Akademija je organizovala veliki naučni skup o Kosovu i Metohiji, gde su se mogla čuti mišljenja uglednih ljudi, a sve to videćete u Zborniku koji će biti štampan o tom skupu, kako se inače i praktikuje.
Za činjenicu da u Akademiju teško ulaze brojni zaslužni ljudi, pisci, sociolozi, ugledni umetnici uopšte, briljantni naučnici iz sfere društvenih nauka, a opet ljudi u najboljim godinama, treba pitati akademike iz odeljenja društvenih nauka. Ti predlozi, uglavnom, ne stižu sa te adrese, svakako ne mojom voljom. A da se mešam u to – kršio bih Statut i sferu moje nadležnosti“, objasnio je Kostić.
Vesti
08.11.2021. 18:40
SANU: Žene nisu dovoljno zastupljene u Akademiji
Bilo bi smešno da dokazujem da je ugledni naučni radnik medicinskih nauka Vladimir Kostić patriota. Neću to da radim jer je priča bespredmetna. Moram, međutim, reći da je predsednik SANU Kostić za Akademiju učinio mnogo. Najpre, izveo je ugledne članove SANU među narod, skinuo je s njihovih lica oreol gipsanih figura, išli su često u Novi Sad, Niš, Kragujevac, održavali naučne skupove i pričali s tamošnjim akademcima o svim važnim pitanjima.
SANU je u njegovom mandatu organizovala niz važnih i veoma posećenih izložbi među kojima su Srpsko umetničko i kulturno blago Kosova i Metohije, Srpski manastiri, crkve i spomenici na tlu Hrvatske i BiH, izložbe o gotovo zaboravljenim slikarima i piscima poput Jovana Bijelića i drugih. Malo kad su članovi SANU tako često bili gosti elektronskih i štampanih medija. Govorio je i o tome da iz nekih razloga SANU nema adekvatnu saradnju sa državnim institucijama: "Bilo bi korisno da nas zovu za mišljenje o važnim državnim i društvenim pitanjima…“
Da skratim, Vladimir Kostić je imao ideju, na tome je nešto već rađeno, da se osnuje Institut za strateške studije, da ta ustanova ne bude pod šapom SANU, nego da bude nezavisna. Okupljala bi najuglednije naučnike i intelektualce iz zemlje i dijaspore, iz redova tri dominantne verske zajednice u Srbiji… Da razgovaraju o svemu, od Kosova i Metohije do moderne arhitekture.
Vratio bih se pitanju – zašto Dušan Kovačević nije kandidat za predsednika SANU. Veliki dramski pisac je ovih dana odgovorio da zbog ozbiljnih privatnih obaveza i činjenice da ta funkcija podrazumeva bar deset sati dnevnog rada, nije razmišljao o kandidaturi!
Pripremajući ovaj tekst, razgovarao sam sa dvojicom uglednih akademika o pitanju društveno-političkog angažmana SANU. Prvi je odgovorio da mu niko nije branio, a to je i činio, da objavi svoj lični stav o pitanjima iz svoje naučne oblasti. Dužnost svakog čoveka, pa i akademika jeste da brani državni suverenitet i integritet Srbije, misleći prvenstveno o KiM.
Vesti
12.01.2022. 10:58
Vladimir Kostić o navodnoj ponudi opozicije
Drugi kaže da nikako ne bi bilo dobro da se Akademija meša u dnevnopolitičke događaje, to joj ne dozvoljava Statut, ali je nejasno da neke ljude iz Akademije država nije zvala po pitanju Kosova, agrarne politike, politike razvoja prehrambene politike, povratka salaša bez kojih nema dalekovide politike u Panoniji, kako sačuvati selo, kako u obrazovanje vratiti nacionalne udžbenike za osnovce i srednjoškolce, da ih ne pišu i štampaju strane firme, da deca znaju za Nomokanon, kako je bila uređena prva srpska kraljevina, da znaju za Jasenovac, za Krajinu, Košare, da u porodici i u školi uče šta je patriotizam, da rastu sa svešću o tome…
Slažu se u jednom: "Nije na ustanovi poput SANU, ne zbog toga što je ona iznad svega, što i nije, da se valja u našem blatnjavom bunjištu dnevne politike, da stane iza bilo koje političke partije, ali se mora naći modus da SANU u nekom javnom obliku učestvuje u važnim društvenim i političkim pitanjima.“
Na kraju, nažalost, stoji pitanje – zbog čega i kome je važno po svaku cenu omalovažiti Vladimira Kostića? On je pre nekoliko dana izjavio za Fonet da se protiv njega ponovo pokreće talas denuncijacija, optužbi i neistina, i to zbog nečega što uopšte nije rekao u intervjuu za NewsMax Adria.
"To se može jednostavno proveriti ako se samo sasluša pomenuta emisija“, naglasio je Kostić i ocenio da je i ova njegova izjava nepotrebna, naravno pod uslovom da su oni koji pokreću ovaj talas uopšte zainteresovani za ono što je zaista rekao.
"Nisam eksplicitno pomenuo nijedno ime i zato naslovi tipa ’Vladika Grigorije da se pusti parola!’ jednostavno nisu istiniti. Štaviše, u trenutku davanja intervjua nisam imao informaciju o bilo kakvoj izjavi vladike Srpske pravoslavne crkve, niti o kome se radi, što je i sama medijska kuća potvrdila.“
Dodaje da je, posle emisije, pitao novinarku Jelenu Obućinu o kome se radi, "ali je ona, potpuno profesionalno, odbila da da takvu informaciju.“
"Uzgred, pomenuti vladika nije bio ni među mojim prvim asocijacijama. Ali, to više nikoga nije interesovalo“, ocenio je Kostić i ponovio: "Ne slušajte mene, saslušajte intervju, ni u jednom trenutku nisam izgovorio tako nešto.“ On je naglasio da je "insistirao na dijalogu i stavu da niko nema pravo na tapiju o istini“.
Bivši predsednik SANU smatra i da ga "glupavo“ optužuju da je dao intervju "opozicionom“ listu, kao što su ga napadali za izjavu datu "provladinom tabloidu“.
"Napadaju me da sam podli protivnik režima, kao što neki opskurni manekeni patriotizma tvrde da ’radim za Vučića’“, kaže Kostić.
Zavedeni lažnim naslovima, neki srpski monasi, prema njegovim rečima, tvrde da je protiv crkve, dok su ga, koliko juče, optuživali da joj se neprincipijelno udvara, rekao je između ostalog Vladimir Kostić.
Komentari
