SANU – šalter za opšta pitanja ili hram nauke

Neznanje je docnije ustupilo mesto logici da smo svi u "znanju“ jednaki, čak kad su u pitanju pozicije, imena i status članova SANU. Tako da je danas 30 odsto akademske elite u Srbiji ubeđeno da njima pripada mesto u SANU, a pet odsto od pomenute trećine veruje da joj pripada funkcija predsednika najprestižnije naučne ustanove u zemlji.

Uprkos pomenutom, u Srbiji i dalje činodejstvuje nemali broj ozbiljnih naučnih poslenika, od srednjoškolaca koji iz sveta donose najviša priznanja, do dokazanih naučnika po fakultetima, institutima i drugim naučnim ustanovama.

Srpska akademija nauka i umetnosti poslednjih godina bila je u žiži javnosti raznim povodima. Najnoviji je godišnja Skupština SANU gde je njen predsednik profesor Vladimir Kostić najavio da se neće kandidovati za treći mandat. Tim povodom "Ekspres“ se bavi pitanjem – šta je danas SANU i šta bi trebalo da bude?

Najmlađi član SANU: Stigao sam na svoj Mont Everest

Prof. dr Igor Dolinka

Prof. dr Igor Dolinka

Oni su ponos Srbije 04.12.2021. 08:05

Najmlađi član SANU: Stigao sam na svoj Mont Everest

Kostić o svom mandatu na čelu SANU

Sumiranje

Sumiranje

Vesti 24.11.2022. 10:39

Kostić o svom mandatu na čelu SANU

Milorad Vučelić, glavni urednik "Večernjih novosti“ i vlasnik nedeljnika „Pečat“, vatreni polemičar u vremenima rastajanja s komunizmom, za "Ekspres“ kaže: "Već godinama udaljio sam se od Akademije, nisam video razloge da se time bavim. Razlog je jednostavan. SANU je doživela zvezdane trenutke 1986. godine kad je radila na srpskom nacionalnom programu, poznatom pod logom ’Memorandum’. Posle toga njen rad se pretvorio u učmalu ravnu liniju koja je daleko od naše stvarnosti. Voleo bih da nam neko objasni kako SANU može da ćuti u ovim odsudnim trenucima za Srbiju, ne samo o kosovskim problemima? Čime se SANU bavi?“

Miša Đurković iz Instituta za evropske studije još od oktobra 2015. žestoko napada SANU. Glavnog vinovnika što se "SANU udaljila od naroda“ Đurković vidi u liku i delu profesora Vladimira Kostića, predsednika SANU. Tada je povod bio izjava akademika Kostića: „Jedina politička mudrost u ovom trenutku je kako Srbija ’sa elementima dostojanstva’ da napusti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije.“ Tome je, u intervjuu za Radio Beograd, dodao da stav SANU na tu temu nije artikulisan, ali da je to samo njegov stav…

U polemičkom tekstu u "Politici“ od 6. decembra Đurković je ponovo pisao o Kosovu i Kostiću, reagujući na tekst trojice akademika, Ljubomira Maksimovića, Zorana Popovića i Zorana Kneževića, navodeći da Kostić „opet nije smeo sam da se oglasi nego potura čak trojicu svojih najbližih saradnika, i shvatiću ovo kao nekakav, i u tom smislu hvale vredan pokušaj sadašnjeg vrha SANU da u jedno dosta značajno vreme izađe u susret zahtevima javnosti da se o njenoj ulozi i budućnosti otvori dijalog“.

Predlagali smo Đurkoviću da za "Ekspres“ odgovori na pitanje – šta je SANU danas, a šta bi trebalo da bude? On reče da je prezauzet i uputio nas je da sve što je pisao i govorio o SANU i gospodinu Kostiću možemo da koristimo. A u pomenutom tekstu u "Politici“ Đurković "nabacuje“ i da se Kostić neće povući sa čela SANU: "Dozvolite za kraj da verifikujem bar malo te zlobe na koju ukazujete. Da li ovo pismo zapravo znači da gospodin Kostić ipak razmišlja o trećem mandatu? Ja se uzdam da on kao častan čovek neće pogaziti svoju reč.“

Verujem najugledniji živi srpski istoričar i akademik Ljubodrag Dimić u razgovoru za "Ekspres“ podseća na dug istorijat sličnih institucija u svetu, što samim tim ukazuje na njihov značaj.

"Institucije takvog tipa imaju svoje korene u antici i od tada, do naših dana, nastoje da okupljaju ljude od znanja, one koji svojim znanjem utiču na razvoj društva. Okupljanje pod ’jednim krovom’ naučnika i predstavnika kulturne elite neminovno daje rezultat.

Koreni SANU moraju se tražiti u 19. veku – počev od Društva srpske slovesnosti (osnovano 1841), preko Srpskog učenog društva (1864) do Srpske kraljevske akademije (1886) koja je imala četiri odeljenja (Akademija prirodnih nauka, Akademija filozofskih nauka, Akademija društvenih nauka i Akademija umetnosti). Unutar njih bilo je, na početku, okupljeno 16 akademika. Nauka je uvek nastojala da se distancira od politike, ali je politika prečesto pokušavala, a ponekad i uspevala, da utiče na funkcionisanje te institucije, na izbor članova i ljudi koji je vode.

Podsetimo se samo da je nastojanje da u Društvo srpske slovesnosti bude uveden (izabran) Garibaldi i sin filozofa Hercona rezultiralo ukidanjem te institucije od strane nadležnog ministarstva. Sukob sa ministrom – čovekom politike – odredio je sudbinu Srpskog učenog društva. Istorija Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti takođe je ispunjena nastojanjima politike da utiče na njihov rad i otporima koji su pružani pokušajima političke vulgarizacije institucije takvog tipa.

Akademija nauka predstavlja skup zaslužnih naučnika, mislećih ljudi, ljudi sa naučnim delom. Različitosti u mišljenju njenih članova uvek su postojale, ali i shvatanje da kreativni dijalog neistomišljenika neminovno donosi rezultat koji društvo vodi napred.

Nauka može biti i politički angažovana, ali pre toga mora biti nauka. Politika, to pokazuje iskustvo, obesmišljava nauku jer u tim okvirima nauka gubi svoj osnovni smisao. Mišljenja sam da su svi članovi SANU svesni toga.

SANU nije ’uspavana institucija’. Ja sam u SANU od 2012. godine, to vreme mi dozvoljava da svedočim o radu SANU. Njen rad je izuzetno dinamičan, posebno poslednjih godina od kada je vodi akademik Vlada Kostić. Akademija je pod njegovim vođstvom procvetala. On je Akademiju kroz njeno dnevno delovanje približio običnom čoveku, ali je uvek vodio računa da Akademija ostane prvenstveno naučna ustanova. Akademija je, međutim, ophrvana raznim okolnostima. Ovom prilikom istakao bih obnavljanje i nemenjanje starosne strukture članova SANU, koje je limitirano važećim uzusima u izboru novih članova. Naravno, Vladimir Kostić ne nosi krivicu. Ali, problem je što je samo četvrtina članova SANU mlađa od 65 godina. To saznanje je upozoravajuće, taj problem nasleđuje rukovodstvo SANU koje će biti birano u sledećem izbornom ciklusu“, kaže profesor Dimić.

Povodom izjava Vladimira Kostića o Kosovu i Metohiji oktobra 2015. godine, stavove su ukrstili Miša Đurković i akademik Vasilije Krestić.

Đurković u intervjuu "Pečatu“ januara 2021. pitao je: "Da li će birajući put Vladimira Kostića, umesto puta Stojana Novakovića, ova generacija akademika ostati ubeležena u istoriji kao prva kojoj je srpski narod došao pod prozor da protestuje?

...Osećam obavezu da kao građanin, Srbin, konačno naučnik, podignem glas kada lekar Vladimir Kostić, predsednik SANU, iznosi stavove suprotne Ustavu, suprotne statutu Akademije i suprotne osnovnim merilima javne reči koja zahtevaju kompetentnost i znanje o onome o čemu se govori. Zato smo pitali na kojim forumima i na osnovu kog rada Akademije je on došao do stavova o Kosmetu koje iznosi i ko ga je ovlastio da tako govori.

…Već duže vremena traje plansko glajhšaltovanje Akademije od nosioca srpskog nacionalnog programa put drugosrbijanske institucije. Odeljenje društvenih nauka, koje bi moralo da bude jedno od najvažnijih, temeljno je odrađeno u tom pravcu i tamo sada suvereno vlada profesor Soroševog Centralnoevropskog univerziteta Tibor Varadi. U to odeljenje više nijedan srpski patriota neće moći da uđe… Pomenimo i primer izložbe ’Totalni genocid’, koju je pripremio pokojni akademik Dinko Davidov i koju su faktički zabranili 2017, nakon što su Akademiju posetili ambasadori jedne velike sile i jedne regionalne države zainteresovane da javnost ne vidi slike Jasenovca u Knez Mihailovoj.“

"Na provokativno prozvan istup ’velikog srpskog patriote’, gospodina Miše Đurkovića“, posebno se osvrnuo istoričar, akademik Vasilije Krestić.

"Ne delim mišljenje predsednika SANU gospodina Kostića da su Kosovo i Metohija i de fakto i de jure izgubljeni i da Srbija zbog toga treba od njih da digne ruke, da ih prepusti Šiptarima. Međutim, nisam spreman da osporim pravo gospodinu Kostiću da o statusu Kosova i Metohije misli drugačije od mene, da ga zbog toga optužujem da je izdajica. Kome će istorija dati za pravo, gospodinu Kostiću ili meni, to u ovom trenutku niko živ ne može znati.

Brutalne napade pa i teške uvrede upućene Kostiću zato što misli tako kako misli ne odobravam. Nisam saglasan ni s onima koji traže ostavku predsednika Kostića zato što se ne slažu s njegovim mišljenjem o KiM. Kao član SANU budno pratim šta se u Akademiji događa i šta se u njoj radi. Nisam primetio da predsednik Kostić čini bilo šta što je suprotno interesima Srbije i srpskog naroda, da je izdajica i nečiji plaćenik. Da sam to uočio, digao bih glas protiv njega, kao što sam činio u vreme kad je predsednik bio Hajdin...

...Kostić je kao predsednik preduzimljiv i svojim aktivnostima višestruko je oživeo Akademiju, koja je pod Hajdinom istinski bila uspavana...

Nedovoljno obavešten a ostrašćen, gospodin Đurković je optužio Akademiju što nije održana izložba koju je nameravao da priredi pokojni akademik Dinko Davidov pod nazivom ’Totalni genocid’. S tim u vezi on je prozvao mene i predsednika Kostića, kao glavne krivce što izložba nije održana, da damo objašnjenje ’zašto je izložba zabranjena’. Ne znam da li Đurković zna da sam ja napisao poveći afirmativni prikaz knjige Dinka Davidova koju je objavio pod naslovom ’Totalni genocid’. Ta knjiga i moj pohvalni prikaz poslužili su Davidovu kao povod da pod istim naslovom priredi izložbu. U toj nameri ja sam ga podržao i Akademija se saglasila da izložbu treba održati. Međutim, brzo se ispostavilo da Davidov, u dubokim godinama u kojima je bio, nije bio u stanju da sakupi dovoljno izložbenog materijala i da samostalno, kako je u podnesku Akademiji naveo, priredi izložbu“, navodi akademik Vasilije Krestić.