Sport
05.11.2022. 12:05
Zoran Šećerov

FSS

Još jedna fudbalska sramota Srbije

Fudbal u srbiji
Izvor: Shutterstock

Fudbal je velika igra i još veća radost. Inspiracija za one koji ga igraju, istinska magija za one koji ga gledaju. Zato ukoliko se dogodi da 18. novembra planeta Zemlja stane, ne brinite – zakotrljaće se lopta.

Na kraju 2022 (od 20. novembra do 18. decembra) domaćin 22. Svetskog prvenstva u fudbalu je Katar. Među 32 zemlje učesnice je i Srbija.

Međutim, samo tri nedelje pre početka Mundijala Srbija je još jednom priuštila sebi fudbalsku sramotu i po ko zna koji put se našla u žiži svetske fudbalske javnosti uz pretnju UEFA i FIFA suspenzijom njenoj reprezentaciji sa najveće fudbalske smotre. Ako ne danas, ono sutra.

Razlog – izbori u FSS-u zakazani za poslednji dan oktobra 2020. nisu održani. Nedostajao je skupštinski kvorum. Da li su delegati slučajno ili namerno izostali, možda će se jednog dana i saznati. Kamen spoticanja bio je Nenad Bjeković, jedini kandidat za mesto predsednika FSS-a.

"Za nas je ovo razočaranje, s obzirom na to da je sva pravna dokumentacija odrađena i revidirana u skladu sa pravilima UEFA i FIFA. Razočaravajuće je što nije bilo kvoruma, a do početka SP-a je ostalo još tri nedelje. Ostajemo ovde do sutra i nadamo se da će se Skupština održati. Ako se ne održi, FIFA i UEFA će diskutovati o tome zbog potencijalnih posledica", izjavio je novinarima u ponedeljak Elham Mamadov, predstavnik FIFA koji je kao posmatrač i gost prisustvovao skandalu u Pazovi.
 

Samo dan kasnije, u minut do 12, fudbalska Srbija je, uprkos svemu, pronašla rešenje. Nije dobila novog predsednika FSS-a, ali jeste novi saziv Skupštine. Predsednik će biti izabran neki drugi put. Na ponovljenoj izbornoj Skupštini, održanoj u utorak, bilo je dovoljno delegata, ali se o predsedniku nije pričalo. Nenad Bjeković je povukao kandidaturu.

Srbija, ona časna i fudbalski omađijana, sada iskreno pita da li je ova bruka i sramota i zaista trebalo da se dogodi na samom pragu SP-a, najvećeg i decenijama unazad najgledanijeg planetarnog događaja?

Novo seme razdora unutar fudbalske Srbije traži takođe i odgovor na pitanje – da li se posle još jedne seanse licemerja i laži vidi svetlo iz tamnog tunela u koji je fudbal na prostoru od Subotice do Preševa odavno zalutao s dijagnozom opake i čini se neizlečive bolesti?

Ono što je najstrašnije jeste zapravo hronologija tužne i neverovatne priče koja u sebi ima podosta neozbiljnosti upakovane u foliju bahatosti neprimerene sportskoj etici. Pogotovo što je garnirung svega očigledno i politika koja je deklarativno svuda u svetu izbačena iz sporta.

FSS nema predsednika još od maja 2021. Gotovo godinu i po na čelu „privremene vlade“ bio je Nenad Bjeković, ali u funkciji vršioca dužnosti. Na izborima zakazanim u nevreme, za poslednji dan oktobra 2022, trebalo je i zvanično da zasedne u fotelju predsednika FSS-a. Ali nije, iako je bio jedini kandidat. Zašto?

Protiv je bila Crvena zvezda i njeni navijači. Stav kluba objasnio je Zvezdan Terzić, direktor "crveno-belih":

"Čovek koji nikada nije krio animozitet prema Zvezdi ne može da bude predsednik FSS-a. Bjeković je jedan od tri čoveka koje Crvena zvezda nikada ne može da prihvati. Pored njega, to su Tole Karadžić i Žarko Zečević. Oni su dobri za Partizan, nisu za srpski fudbal i Zvezdu."

Terzić se na ovome nije zaustavio. U medijima je vrlo precizno objasnio i zašto je izbor predsednika FSS-a i novog Izvršnog odbora nakaradan.

"Od 13 ljudi predloženih za novi Izvršni odbor, njih osam nikada nisu bili na stadionu. Smeje se Srbija, sve je cirkus. Bahatost koju pokazuju čelni ljudi FSS-a ne može imati priču sa srećnim krajem. Crvena zvezda je previše veliki klub, nikada se nije birao predsednik FSS-a da se ne obavi konsultacija sa njom."

 

Još jedna Terzićeva izjava zaslužuje da se citira iz prostog razloga što nudi sliku jada i bede krovne fudbalske organizacije.

"Ne znam za šta će delegati na izbornoj Skupštini glasati. Za plan i program Nenada Bjekovića i njegov Izvršni odbor ili za reprezentaciju koju za 15 dana čeka učešće na SP-u. To su pobrkani lončići i zloupotrebljena je reprezentacija. To Crvenoj zvezdi smeta. Ne zna se šta obećavaju i nude. Kako misle da rešavaju nagomilane probleme srpskog fudbala? FSS ne postoji, svi su se sakrili iza uspeha reprezentacije."
 

Svesni svoje snage oglasili su se i navijači najvećeg srpskog kluba. Prvo su saopštili da "ukoliko Nenad Bjeković bude izabran za predsednika FSS-a kreću u proteste". A ako to ne bude dovoljno... Treba im verovati. Pokazali su mnogo puta koliko su moćni, složni i istrajni.

"Nastavićemo borbu do kraja sve dok na vidimo leđa zlotvoru srpskog fudbala Nenadu Bjekoviću. Nećemo novog Toleta (Tomislav Karadžić)", poruka je sa severne tribine Stadiona."Rajko Mitić".

Šta se iza brda valja moglo se naslutiti posle izjave Žarka Zečevića koji se drugog dana izbora pojavio za govornicom u Staroj Pazovi.

"Antagonizam između Zvezde i Partizana doveo je do ovoga. To šteti našem sportu i fudbalu, odnosima u društvu, ponašanju navijača i svemu ostalom", rekao je Zečević.
 

Krucijalni problem je, dakle, lociran. Uzroci raskola se znaju, ali ne i kada će biti uklonjeni. Makar privremeno. Iskusni sportski radnik replicirao je Zvezdanu Terziću i na još jednu njegovu tvrdnju.

"Od 1985. godine predsednici FSS-a bili su Tomaš Tomašević, Crvena zvezda, Nemanja Stanković iz Crvene zvezde, Miljan Miljanić iz Crvene zvezde, Zvezdan Terzić iz Crvene zvezde, Dragan Piksi Stojković iz Crvene zvezde i Slaviša Kokeza iz Crvene zvezde. Samo je Tomislav Karadžić bio iz Partizana. Isto je tako i sa generalnim sekretarima. O čemu se radi ovde? Zarad privatnih interesa urušavamo sve, pravimo ujdurmu kada reprezentaciji ide kako treba, kada nas čeka Mundijal i imamo veliku šansu da se plasiramo i na EVRO."

Sve ovo sigurno se ne bi događalo da Srbija ima ozbiljnu fudbalsku organizaciju. I ljude od autoriteta koji rukovode srpskim fudbalom. A pošto nema, i sve to ne od juče, onda ne treba sumnjati u sud onih koji tvrde da je „stanje u srpskom fudbalu tragikomično i katastrofalno“. Takođe, i da je srpski fudbal leglo korupcije i nemorala, nameštenih utakmica i mešetarenja, brojnih neregularnosti s infrastrukturom iz prošlog veka.

Šta povezuje Zvezdana Terzića (2006–2008), Tomislava Karadžića (2008–2016) i Slavišu Kokezu (2016–2021)?

Odgovor je – od osamostaljenja Srbije bili su na čelu nacionalnog fudbalskog saveza. Takođe i to da su svi predsedničku fotelju napustili pre isteka mandata.

Terzić je u januaru 2005. izabran jednoglasno na funkciju predsednika FSS-a. Osavremenio je rad Saveza, u njegovom mandatu mlada reprezentacija osvojila je drugo mesto na EŠ 2007. u Holandiji, doveo je na mesto selektora prvog stranca (Havijer Klemente) u istoriji Srbije koji je kvalifikacije za EŠ 2008. završio neuspešno.

Neopozivu ostavku Terzić je podneo 2008. posle raspisane policijske poternice zbog navodnih malverzacija u vreme dok je bio prvi čovek OFK Beograda. Njegova navodna krivica nikad nije dokazana. Sudski proces i dalje traje.

Tomislav Karadžić bio je predsednik FSS-a od 2008. do 2016. Pamtiće se i po tome što je u njegovom mandatu A selekcija izborila mesto na SP-u u Južnoj Africi, odnosno što je nacionalni tim do 20 godina postao prvak sveta na šampionatu održanom na Novom Zelandu. Takođe i što je sagradio „Kuću fudbala“ u Novoj Pazovi. Postao je i vlasnik prestižnog priznanja, „Zlatne plakete“ UEFA. Priznanje je dobio kad je svojevoljno („Napustiću FSS ako moj naslednik bude Slaviša Kokeza, u suprotnom ostajem predsednik“) otišao iz kancelarije na adresi Terazije 35.

Koliko je učinio za fudbal u Srbiji može se meriti i aršinom priznanja počasnog predsednika FSS-a koje osim njega u srpskom fudbalu još ima samo legendarni Miljan Miljanić. Da li se mogu uopšte porediti?

Njegovi mandati, međutim, imaju i drugu stranu medalje. Mediji su pisali da nije bio imun od optužbi za zloupotrebu novca prilikom prodaje fudbalera, ali je uprkos svemu bio pošteđen optužnica državnih organa. Nikada, navodno, nije razjašnjena ni njegova uloga oko sramnih događanja u Đenovi kada je grupa huligana izazvala prekid utakmice između Srbije i Italije. Srbija je posle svega samo saznala ko je izvršilac, ali ne i ko je naručilac sramnog čina.

Ivan Bogdanov, koji je zbog učešća u ovom incidentu osuđen na tri godine zatvora, zvanično je rekao da su "huligani došli u Đenovu upravo da bi prekinuli utakmicu zbog Tomislava Karadžića“. U Karadžićevom mandatu dogodio se i čuveni incident sa dronom na utakmici između Srbije i Albanije u Beogradu. Zbog svega reprezentacija Srbije je kažnjena i nije se plasirala na EŠ.

Zna se i to da Karadžić nije bio omiljen predsednik (prisetite se silnih grafita širom Srbije "Tole, lopove“), da mnogim utakmicama reprezentacije nije prisustvovao u strahu od prozivki sa tribina, da je još 2013. pod pritiskom javnosti zbog neregularnosti u srpskom fudbalu najavio ostavku, ali da reč nije održao. Tri godine kasnije napustio je fotelju rezervisanu za predsednika FSS-a. U međuvremenu postao je i počasni građanin Subotice u kojoj, po rečima Subotičana, "pali i žari“ kao privrednik uprkos tome što, opet po tvrdnji njegovih sugrađana, na svoje ime nema registrovano baš ništa.

Među bivšima je i Slaviša Kokeza. Od kako je prošle godine, na opštu radost fudbalske Srbije, dao ostavku na mesto predsednika FSS-a, o njemu se gotovo ništa ne zna. Ni gde je, ni šta radi. Istina, ko je i čime se bavi fudbalska Srbija nije znala ni kad je dolazio na mesto predsednika FSS-a.

Na teret mu se stavlja saradnja sa klanom Veljka Belivuka kao i uloga u aferi prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Protiv njega se vodi i predistraga u vezi sa određenim transakcijama novca u FSS-u, kao i o umešanost u navodna nameštanja utakmica. Kao nedelo pripisuje mu se i loša kadrovska politika u FSS-u, protežiranje sudija, veza sa mafijom i kladionicama, kao i neosnovano bogaćenje u sumnjivim poslovima.

Karadžić i Kokeza imali su još jednu zajedničku osobinu. Nikad nisu igrali fudbal, ali su mislili, tvrdila je javnost, da o fudbalu sve znaju. Uživali su u smenama i postavljenjima novih selektora, od najmlađih do najbolje selekcije, a nije im bilo strano, priča se, ni sugerisanje selektorima ko treba da bude pozvan pod nacionalnu zastavu ili ko da igra.

Počivši Radomir Antić, selektor s kojim je reprezentacija stigla na SP u Južnoj Africi, otkrio je posle odlaska iz FSS-a i jednu malu tajnu. U poodmakloj fazi međusobnog nerazumevanja i čudesnom poigravanju sa sujetama predsednika i selektora od Antića se čula i priča da se dogodilo i to da je prvi čovek Saveza radio ono što nije trebalo i to iza leđa selektora.

"Dozvolio je sebi da sa nekim igračima napravi sastanak pred meč sa Australijom na SP-u. Bez mog znanja, meni iza leđa. Nebitno sa kojim igračima, a naravno da znam o čemu su razgovarali. Svašta. Pa video sam kako su igrali“, ispričao je Antić.
 

Antić je posle svega dobio otkaz, Karadžić je ostao predsednik FSS-a. Predsednik nikada naravno nije odgovarao što je zbog njegove samovolje FSS morao da plati milionske odštete, prvo Miroslavu Đukiću kome je sujetni Karadžić takođe uručio otkaz na mestu selektora, a onda i Antiću. Mediji su izračunali i to da je "u prve četiri godine predsednik FSS-a Tomislav Karadžić protraćio više od 27 miliona evra zbog loših procena pri izboru selektora i propuštanja velikih takmičenja“. Ni ovo nikad nije demantovano.

Kokeza je bio još hrabriji. Uneo je razdor u reprezentaciju koja se plasirala na SP u Rusiji 2018. Prvo je iz samo njemu znanih razloga skinuo kapitensku traku Branislavu Ivanoviću, rekorderu po broju utakmica u nacionalnom timu, a onda je neposredno uoči takmičenja smenio i selektora Slavoljuba Muslina jer nije delio njegovo mišljenje da Tadić i Milinković Savić ne mogu igrati zajedno u istom timu. Njegovom odlukom o eliminaciji Muslina šansu je dobio Mladen Krstajić (lični izbor Kokeze) koji je sa dobrim timom takmičenje završio još u prvoj fazi. Bila je to "glupost epskih razmera“ kako su je nazvali ne samo srpski novinari.

Kao jedan od primera kako se živi i posluje u FSS-u jesu i plate zaposlenih. Nenad Bjeković je kao v. d. predsednika zarađivao 7000 evra mesečno, dok je plata generalnog sekretara Jovana Šurbatovića 6000 evra. Tu su još i platne kartice sa popriličnim iznosima, kao i niz drugih benefita.

Javnost, zato, ne krije želju da sazna koliko zarađuju i drugi u "kući fudbala“. Međutim, to je tajna. Ono što se uprkos svemu saznalo jeste da je na platnom spisku FSS-a i počasni predsednik Tomislav Karadžić. Njegova mesečna zarada iznosi 500.000 dinara. Nadoknada mu se navodno isplaćuje kao predsedniku Upravnog odbora Sportskog centra u Staroj Pazovi. Srbija se zbog svega zgražava, ali i ćuti. Osim...

"Fudbal u Srbiji nije profitabilan, ali kroz njega godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta, a nema javne kontrole trošenja tog novca. Fudbalski savez Srbije je ikebana u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu – propast je zagarantovana. Srpskim fudbalerima se konstantno uskraćuju prava, njihov san je da u svojoj zemlji imaju ista prava kao i stranci“, izjavio je ne jednom kupeći simpatije javnosti Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost“.
 

I tako, umesto da se priča o Svetskom prvenstvu, onome šta radi i kako priprema reprezentaciju selektor Stojković, u kakvoj su formi reprezentativci i ko će putovati u Katar, fudbalska Srbija se zamajava u ovom času neuporedivo manje bitnim stvarima koje su odavno morale da budu rešene. Naglasio je to prošlog utorka čak i Tomislav Karadžić u izjavi za medije.

"Događaji u Savezu oko izbora predsednika toliko su ustalasali fudbalsku Srbiju da je nemoguće da poremećena atmosfera prođe bez refleksija na reprezentaciju. Umesto da bude puštena da se u miru sprema za takmičenje u Kataru, kao superiorno kvalifikovana i veoma ambiciozna ekipa, remeti se negativnim spoljnim uticajima“, istakao je navodno vidno zabrinut počasni predsednik FSS-a.

Da li je baš tako? Možda i jeste. Ipak, mnogo je važnije što selektor Dragan Stojković Piksi nije zbog svega mnogo uzbuđen. Njegovi izabranici, daleko od kuće, takođe. Selektor svoj posao, ne osvrćući se na tuđe gluposti, radi i dalje s osmehom. Snagom ličnog autoriteta od reprezentacije je napravio državu u državi. Moćnu fudbalsku državu koja će skupo prodati kožu na SP-u.

Kvalifikacije za SP 2022, uglavnom bez podrške sa tribina, fudbalska Srbija pamtiće i po tome što srpskom selektoru niko od moćnika nije duvao za vrat. I delio mudre savete. U mnogo čemu obezglavljena, i moralno poprilično urušena nacionalna kuća fudbala, nije imala predsednika. Pokazalo se da bez njega, misli se na genijalca kome je sve dopušteno, očigledno srpski nacionalni tim može. Reprezentacija je kao prva u grupi overila vizu za Katar.

Odmah nakon kvalifikacija Milan Lane Jovanović, reprezentativac sa SP-a 2010, vrlo dobronamerno je naglasio:

"Mislim da je Srbija u Kataru skriveni favorit, favorit iz senke. I sasvim je moguće da će reprezentacija napraviti puno, naravno ako opet ne proradi nečija sujeta ili se ne dogodi glupost.“

Glupost se ipak dogodila. Možda bi rijaliti priča sa Terazija 35 u nekoj drugoj situaciji i imala odjek u smislu negativne konotacije i rušenja dobre atmosfere unutar i oko reprezentacije da Piksi sve one koje je pozvao i pozivao u nacionalni tim nije naučio i da se ponašaju kao reprezentativci. Takođe i da prihvate sve ono što jedan reprezentativac mora da prihvati, a to je da poslednju reč u reprezentaciji ima – selektor. I da u toj priči nema ljutnje, gunđanja, nezadovoljstva. Osmeh je obavezan i za one koji izlaze na teren i za one koji sede na klupi. Međusobno uvažavanje i poštovanje na liniji selektor – reprezentativci i reprezentativac – reprezentativac u A nacionalnom timu je i te kako primetno.

Piksi je kao selektor uspeo da tim stavi ispred pojedinca, da u svaki duel bez obzira na ime i kvalitet protivnika ulazi odvažno i bez kompleksa. Tako je radio u kvalifikacijama, isto će raditi i na SP-u. Piksi to sebi može da dozvoli, on poseduje ono što se zove dvostruki autoritet, i igrački i trenerski.

Kao selektor se izdvaja u odnosu na prethodnike pre svega po ideji, pozitivnoj igri, ofanzivi, cilju i jasnoj nameri da dobije utakmicu. Tako, bez suflera sa strane, pravi i sastav. To je, pokazalo se, jedini put da se dođe do cilja. Srbija takvog selektora nikad nije imala.

Kao večiti pobednik, verovao je još pre početka kvalifikacija da je direktan plasman i te kako moguć. Reprezentativci su u isto poverovali nešto kasnije. Ili tačnije u trenutku kad su počeli da pobeđuju. Zašto? Možda i zato što im je selektor Stojković, autoritativno i bez podignutog tona, saopštio šta moraju da imaju na umu kad istrče na teren. Piksijeva poruka izgovorena između četiri zida svlačionice glasila je: "Pobeda nije sve, već jedino što postoji.“

I pobede, rezultatske i svake druge, počev do one da je većina reprezentativaca uspešno nadvladala sopstveni ego, počele su da se nižu. Bili su zadovoljni i fudbaleri i sve više od brojnih praznih obećanja umorna fudbalska nacija kojoj je Piksi preuzimajući reprezentaciju poručio kako veruje da Srbija može da igra fudbal na način na koji ljudi žele da je vide.

Utakmice u kvalifikacijama pokazale su da Dragan Stojković Piksi i te kako dobro zna šta hoće. Takođe i koliko svaki njegov izabranik fudbalski vredi. Nacija se već na startu kvalifikacija uverila u još nešto što nije bila filozofija prethodnih srpskih selektora. Piksi se predstavio kao jedan od onih stručnjaka koji reprezentaciju vodi po principu "neka protivnik misli o nama, a ne mi o njemu“. Od igrača traži da protivnika nadigraju i pobede upotrebom tehnike i znanja, a ne snagom. Tako je on igrao, to je pristup iz njegove igračke filozofije. Nadmudri, nadigraj rivala tehnikom, maestralnim potezom i proigravanjem, driblingom, brzinom, talentom.

Prepoznao je i šta prija našem timu, utakmice su pokazale da je napravio atmosferu oko ekipe i dobru energiju u ekipi. Igrači sada nestrpljivo čekaju okupljanje. A kad se svemu doda i to da je tim od prvog do poslednjeg minuta utakmice fokusiran na uspeh, onda je sve jasno.

I još nešto. Prvi put u istoriji fudbalske Srbije reprezentaciju ne sastavljaju menadžeri, uticajni treneri i još uticajniji pojedinci iz klubova i Saveza, nadobudni političari. U sredstvima javnog informisanja nema čak ni naručenih (i dobro plaćenih) tekstova s preporukom selektoru kako se bez tog i tog igrača ne može u Kataru.

Piksi sve radi sam. I za sve odgovara. Piksi neće dozvoliti čak ni to da SP u Kataru, bar kada je njegova selekcija u pitanju, preraste u komision kvalitetne fudbalske robe. Udaljiće, utisak je, od reprezentacije sve nedobronamernike i smutljivce, prodavce lažnih nacionalnih osećanja, jeftine pozere, kritizere po narudžbi. Sa svojim izabranicima tih mesec dana živeće za uspeh.

Jer, i to je objasnio reprezentativcima, Svetsko prvenstvo nije ništa drugo već kruna svake karijere, "lični sekund mitologije“, trenutak kada se fudbal ne igra za novac, već za besmrtnost. Na Svetskom prvenstvu se hvata zvezda padalica iz dečjeg sna, rađaju se legenda i mitovi, dostiže večnost.

"Ve-de“ stanje u fudbalskoj Srbiji sve ovo, ako ima boga, ne bi smelo da ugrozi.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
24°C
20.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve