Sport
07.09.2021. 09:55
Sport
10.09.2021. 17:44
Mihailo Paunović
Intervju Srđan Đoković
Kasijus Klej i Novak Đoković pa svi drugi
"Mi smo u jednom periodu života stvarno živeli na ivici egzistencije. To nije trajalo dve ili tri godine, već 17 godina. Selili smo se iz stana u stan. On je mislio da su to sve naši stanovi, nije ni pretpostavljao da ih iznajmljujemo jer nismo imali novca da kupimo svoj stan, svoj lokal. Sav novac koji smo zarađivali ulagali smo u njega i njegovu karijeru"
Kada si sa 34 godine ostvaren kao roditelj i suprug, obožavan od svog naroda, radiš ono što voliš i u tom poslu si najbolji svih vremena, trebalo bi da se podrazumeva da nemaš na šta da se žališ. Jer živiš svoju bajku. Međutim, samo ti i tvoja porodica znate da ta bajka u svojim prvim redovima nije imala elemente srećnog kraja, već je više podsećala na neku porodičnu dramu. Puna izazova, nemaštine, strahova, očaja i neizvesnosti. I kraj verovatno ne bi bio srećan da pukotine onoga što zovemo život nisu bile ispunjene bezuslovnom verom, podrškom i ljubavlju jedne porodice koja je pre 28 godina bila okupljena oko svog ognjišta na Kopa- oniku odakle je sve počelo.
Dve decenije kasnije, posle mnogo pretrčanih kilometara, mesto okupljanja i obeležavanja najsrećnijih trenutaka dobilo je drugačiju formu, ali je suština ostala ista. Toga postajete svesni čim zakoračite u kancelariju Srđana Đokovića u restoranu "Novak" na Novom Beogradu. Prvi kontakt ostvarujete sa vitrinom na kojoj su izloženi Novakovi trofeji, komadi istorije koji ga čine najvećim igračem u istoriji tenisa.
Ali nisu trofeji ono što vam, u prvi mah, okupira najveću pažnju, već zid na kome su okačeni portreti. Pretežno Novakovi, iz raznih faza života, ali i drugih članova njegove porodice. Taj zid, kao i ostali detalji razbacani po kancelariji naratori su priče o Novaku Đokoviću i svemu što je prethodilo da bi on postao ovo što danas jeste. Ista tematika ispričana je i u knjizi Srđana Đokovića čiji je radni naziv "Novakov tata", a čija je promocija u Srbiji planirana za narednu godinu. Gospodin Srđan nam u razgovoru otkriva da će knjiga otkriti detalje i okolnosti u kojima je Novak stasavao u vremenu natopljenom sankcijama, bombardovanjem, nemaštinom. Kako su izgledale prilike u kojima su on i njegova porodica, kockarskim žargonom, odlučili da sve stave na jedan broj, odnosno Novakovu karijeru nakon što su im stručnjaci iz raznih krajeva sveta rekli da je šestogodišnji Novak predodređen da bude veliki igrač. A priče ne bi bilo da Jelena Genčić, pre svih, nije rekla da od Monike Seleš nije videla većeg talenta za tenis.
"On je u tom trenutku imao svega šest godina. Jelena Genčić je to izjavila i iznenadila nas sve. Mi uopšte nismo bili iz tog sveta. Tenis je za nas bio nepoznat teren, kojim se bavio određen broj ljudi. Ostali smo zatečeni, ali pošto smo u međuvremenu saznali ko je Jelena Genčić i da je veliko ime u svetu tenisa mi smo joj poverovali u neku ruku, ali ne u potpunosti. Vodili smo Novaka u Italiju, Francusku, na Floridu... Svuda sam pitao za mišljenje u vezi sa onim što je Jelena rekla i nikada nisam čuo drugo mišljenje osim da će Novak biti veliki igrač. Jelena Genčić je čak izjavila, kada je on imao šest godina, da će Novak već sa 17 biti među prvih 10 na svetu i pogrešila je za jedno godinu i po dana."
Onda počinje Vaše tenisko putovanje sa Novakom tokom kojeg ste mu u jednom trenutku bili i roditelj, trener i fizioterapeut. Kako su izgledali ti počeci i sa kakvim ste se sve izazovima suočavali?
"Bilo je katastrofa. Mi smo bili obična srpska porodica koja nije imala nikakve uslove. Ja sam ih izmolio da nam daju lokal na Kopaoniku kada su se ’Konaci’ otvarali da bismo imali od čega da živimo. Tako smo u decembru 1989. godine otvorili palačinkarnicu. Novak je imao godinu i po dana. Taj Kopaonik i to što smo tamo radili spasli su čitavu porodicu. Kopaonik je Novaku i njegovoj braći bio dvorište, oni su tamo odrastali, sva trojica. Novak je tamo bio najkraće jer je brzo otišao od kuće, već sa 12 godina. Na našu žalost, morali smo da ga pustimo, ali znali smo da je to jedini uslov da on postane veliki igrač jer ovde nije imao uslove za napredak i za ovo što se kasnije događalo."
Na početku Novakove karijere bili ste sami, bez podrške. Na koja vrata ste sve kucali, a ona su ostala zatvorena?
"Na razna vrata sam kucao."
Kako su izgledali ti razgovori, šta ste tražili?
"Nikada nisam tražio sponzorske ugovore, to odmah da razjasnimo. Tražio sam partnerske odnose sa ljudima i firmama koji će uložiti novac i imati procenat od njegove zarade kada on počne da zarađuje. Međutim, ovde ništa nismo uspeli da završimo."
Pretpostavljam da ste često bili razočarani i besni zbog nedostatka podrške. Kako ste Novaka čuvali od tih spoljnih faktora da bi mu fokus ostao samo na tenisu?
"Novak nije imao pojma šta se dešava i sa kakvim se problemima susrećemo. Bio je zaštićen kao beli medved. Prvu informaciju o tome sa kakvim smo se sve problemima susretali tokom njegovog odrastanja dobio je sa 17 godina. Mi smo u jednom periodu života stvarno živeli na ivici egzistencije. To nije trajalo dve ili tri godine, već 17 godina. Selili smo se iz stana u stan. On je mislio da su to sve naši stanovi, nije ni pretpostavljao da ih iznajmljujemo jer nismo imali novca da kupimo svoj stan, svoj lokal. Sav novac koji smo zarađivali ulagali smo u njega i njegovu karijeru. Ali, s druge strane, on je na pravi način to vrednovao i vratio. Nijedne sekunde nije zloupotrebio."
Da li su to trenuci kada ste bili najviše uplašeni kad je Novak u pitanju?
"Sve vreme bio sam uplašen. Plašio sam se šta će se dogoditi sa njegovim telom, duhom. Da li će biti dovoljno čvrst i jak da se izbori sa svim problemima sa kojima se susreo. Da li će njegovo telo izdržati sve te napore koji su ogromni. Trenirao je sedam-osam sati šest dana nedeljno, samo je nedelja bila slobodan dan. Plašio sam se da mu nešto ne nameste. Ali njega Bog čuva. Nažalost Markovu i Đoletovu, ja više nisam imao dovoljno energije za njih dvojicu, iako su i oni bili supertalentovani za tenis. Međutim, nisam mogao više, Novak mi je pojeo svu energiju koju sam imao."
Kako je izgledalo Novakovo navikavanje na sve ono što profesionalni sport nosi sa sobom? Da li je kao i svako dete imao momente kada se bunio, kad mu je igra bila preča od obaveza?
"Ma kakvi, to nije postojalo. Jednom se dogodilo da zakasni na trening kada je imao možda 9 ili 10 godina. Zaigrao se u dvorištu. Ja sam mu objasnio da to ne sme da se događa jer je prioritet njegovo bavljenje tenisom, kada je već to izabrao. Nikada više nisam imao potrebu da mu kažem bilo šta. Kakav je bio sa šest godina, kako je naučen već tada da vodi računa šta jede, pije, šta će dobiti iz matematike, šta će raditi sutra, a šta za godinu dana, takav je i danas. Isto se ponaša i 28 godina kasnije. Ostao je željan nekih momenata iz tog perioda. Godinama mu je najveća želja bila da ode na ekskurziju sa drugarima iz škole. Nije imao priliku da ide u školu. Do petog razreda išao je redovno, a nakon toga je vanredno pohađao."
Šta ste mu u tom periodu govorili nakon poraza, a šta danas?
"Verujte mi da sam mu isto govorio i tada i danas. Moje mišljenje je da se iz poraza mnogo više nauči nego iz Pirove pobede. Poraz te natera da razmišljaš zašto je do njega došlo. A pobeda do koje je jedva došlo sakrije sve nedostatke i loše segmente."
Isto ste mu rekli i posle Olimpijskih igara?
"Naravno da da. Dao je sve od sebe. Bio je izmoren. Na moju veliku žalost, podlegao je pritiscima i prihvatio da igra i miks dubl. Mislim da ga je to zabetoniralo. Isto mu se dogodilo i na prethodnim Olimpijskim igrama kada je igrao dubl sa Zimonjićem. I tada je podlegao pritiscima. Trebalo je da se fokusira na singl i siguran sam da bi tako u obe situacije izašao kao pobednik.
Sport
10.09.2021. 12:58
Ðoković počasni građanin Nikšića
Pre Tokija imao je Rolan Garos i Vimbldon. Bio je izmoren i psihički i fizički. Ostao je u olimpijskom selu, nije hteo da ide u hotel. Želeo je da bude sa drugarima. Jer ovaj posao kojim se on bavi, namerno kažem posao, potpuno je asocijalan. On traži društvo, druženje, željan je da sa nekim razmeni mišljenje. Olimpijsko selo mu je to pružilo. Ali opet je na kraju dao 110 odsto sebe."
Niste bili za to da otputuje u Tokio.
"Kada je razmišljao da li treba da ide u Tokio, ja sam mu napisao poruku u kojoj sam mu rekao ’Sine, ako te interesuje moje mišljenje, mislim da ne treba da ideš. Preumoran si, to nisu prave Olimpijske igre, nema gledalaca, nije ista motivacija, teško ćeš izdržati...’
A on mi je na to rekao:
’Naravno, tata, da me zanima tvoje mišljenje, uzeo sam nekoliko dana da vidim kako će mi reagovati telo i glava. Ti znaš da se ja brzo oporavim i to je sve u redu. A kada je Srbija u pitanju, tu kidam i ne okrećem se."
E, to je Novak. Ja sam plakao posle pročitanih reči. Zato što je to izgovorio moj sin, pravi patriota. On voli svoju zemlju, ali nikoga drugog ne mrzi. Voli ceo svet, ali pre svega svoju zemlju i svoj narod. I to pokazuje svima i gde god se pojavi.
Amerika i taj zapadni svet ga ne vole, ali ga poštuju, jer gde god da se pojavi u svetu on se ne stidi da kaže da je Srbin, da je iz Srbije, da se ogrne zastavom i da podigne ti prsta. Tako treba da se ponašamo svi, pa i mi matori. Ja od njega učim, to mu nikada nisam rekao direktno, ali bolji je od mene u svemu. Najveći uspeh svakog normalnog čoveka jeste da ga dete prevaziđe u svemu, a u tome su sva trojica uspela još odavno. On je član svake normalne porodice u ovoj zemlji."
Dotakli ste se odnosa Zapada prema Novaku. Da li će taj deo publike postati svestan Novakove veličine kada Novak završi karijeru ili se taj odnos prema njemu nikada neće promeniti?
"Oni su vrlo svesni toga. Ali od tog zapadnog, da ne kažem engleskog, fer-pleja izgleda da nema ništa. A vrlo su svesni i vrlo dobro znaju da je već sada ubedljivo naj- bolji teniser na svetu i jedan od nekoliko najboljih sportista svih vremena.
Možda neću biti subjektivan jer je moje dete u pitanju, ali gledajući na moj način njegovi takmaci u istoriji sveta sporta su oni koji se bave individualnim sportom. To je neuporedivo sa ekipnim sportovima. Moje mišljenje je da je Džordan neuporediv sa Novakom. On je iza sebe uvek imao ekipu koja je radila za njega, iza Novaka nema nikog.
Sport
12.09.2020. 14:17
SLUČAJ NOVAK ĐOKOVIĆ: Pravda teža od nepravde
On radi sam. Iza Tajgera Vudsa nema nikoga, iza Kasijusa Kleja nije bilo nikoga.
Kasijus Klej se sam izborio za svoje uspehe. I to ne samo u ringu, već i van njega. U najgore vreme, kada je njegova država bila strašno jaka, koja je otišla da ratuje na drugi kraj sveta, on je imao srca i snage da kaže da neće da ide u rat koji nema veze sa njim, njegovim narodom, njegovim mišljenjem. Zbog toga je on za mene jedan od najvećih sportista svih vremena. Sportisti nisu samo ljudi koji svoju veličinu pokazuju samo na sportskom terenu, već i van njega. To su prave i kompletne ličnosti. Zato, po meni, Kasijus Klej i Novak Đoković."
Novak Đoković van teniskog terena je tek posebna priča.
"To što Novak Đoković radi van sportskog terena je prosto neverovatno. Koliko je izgradio vrtića u svojoj zemlji, koliko je bolesnima pomogao. To niko ne zna. Koliko je sa svojom porodicom pomogao crkvi i narodu. Nezamislivo. Koliko pomaže svim potlače- nim i ugnjetavanim ljudima iz celog sveta. Naročito u tim demokratskim, pod znacima navoda, zemljama. E, on je za sve njih pokazatelj da se sve može postići upornošću, radom i trudom, i pokazao je da mi nikako nismo manje vredni od nekih drugih.
Pokazao je da najviše voli svoju zemlju, ali je dokazao da voli i sve zemlje u okruženju. Sećate se šta je bilo u Italiji i kada je čuo za slučaj bolnice u Bergamu i pomogao. Pa je pomagao Hrvatskoj kada su bile poplave, pa Bosni, pa svojoj Crnoj Gori, domovini njegovoj kao i našoj. Kao što je ovo naša domovina, tako je i ona dole, pa neka se odvajaju koliko god hoće. Ista zemlja, isti narod. Kraj."
Prošlo je tačno godinu dana od Novakove diskvalifikacije sa US Opena. Ispada da ga je diskvalifikacija dodatno motivisala, osvojio je tri Gren slema u nizu. Kako gledate na taj prošlogodišnji događaj?
"Ne podržavam to što je uradio. Trebalo je da ga kazne, novčano ili na neki drugi način. Ali diskvalifikacija koja se do tada nikada nije desila... I ranije je bilo sličnih ili istih situacija, ali nakon njih niko nije bio diskvalifikovan, samo Novak. Ali gospodo draga, ništa vam ne vredi. On je najbolji i potvrdiće sada u Njujorku."
Na turniru ne učestvuju ni Nadal ni Federer. Da li su mlađe generacije dostigle taj nivo da tenis može da nastavi i bez njih dvojice?
"Njih trojica su najbolji igrači ove igre ikada. Jedini druge su vukli tako da budu mnogo bolji igrači. To što su na US Openu Nadal i Federer odsutni veliki je hendikep za svetski tenis jer su oni u stvari načinili od tenisa jedan od vodećih sportova i najgledanijih ikada. Svako od njih pojedinačno ima neverovatnu harizmu. Neću ulaziti u to kakvi su van terena, ali na sportskom terenu su fenomenalni. Svaki na svoj način. Ti mladi igrači koji dolaze i koji su već stasali su sjajni, ali da bi preuzeli njihova mesta moraće da sačekaju da sva trojica odu u penziju. Nisu još sazreli dovoljno da u kontinuitetu budu bolji od njih trojice. Novak neće tako skoro u penziju. Planira da odigra i Olimpijske igre u Parizu. Nisam kao njegov otac za to, ali on ima 34 godine i on odlučuje o svojoj karijeri i svom životu. Tu sam da mu udelim savet koji će on poslušati ili ne. Slušao me je dovoljno i vidim da nisam pogrešio nigde"
Svako kopiranje i objavljivanje intervjua ili delova intervjua dozvoljeno je isključivo uz saglasnost redakcije i navođenja izvora sa linkom ka originalnom tekstu.
Komentari
