Svetsko prvenstvo

Mundijal ili fudbal kojim su se zasladili politički i biznis skakavci

Ni fudbal više nije što je bio. Niti će ikada više biti. Bar ne iz ugla Mundijala, decenijama unazad najveće svetkovine fudbalske igre.

Pamtiće se da je 23. Svetsko prvenstvo bilo zapravo bezukusan koktel biznisa i estrade ogrnut u foliju moći beskrupulozne politike koja je više nego ikada urušila ugled fudbala kao sporta. Igra i generalno fudbal ostali su u senci sportu neprimerenih političkih igara koje sve više zagađuju i zloupotrebljavaju sport.

I sama odluka da domaćin Mundijala budu tri zemlje imala je političku misiju. Koliko je ova ljubav grešna pokazalo se već na prvom koraku. Svetsko prvenstvo počelo je tako što je zbog restriktivnih migracionih pravila administracije Donalda Trampa reprezentaciji Irana uskraćeno izdavanje viza za čak 15 članova stručnog štaba i zvaničnika saveza, što je direktno narušilo njihovu pripremu za mečeve grupne faze koje su igrali na tlu SAD. I, naravno, pokušaj da u fer i sportskoj igri ostvare svoje fudbalske snove.

FIFA na primenu ove „politike“ svemoćnog predsednika SAD nije mogla da utiče. Ili nije htela. Oduzela je bez novčane nadoknade čak i kontingent ulaznica namenjenih navijačima Irana koje SAD nisu želele na svojoj teritoriji. I navijači nekih drugih zemalja, konkretno Haitija, Senegala, ali i Obale Slonovače, bili su sprečeni, opet zbog mera SAD s aromom politike, da bodre svoje selekcije.

Bez politike se nije moglo ni na terenu. U ime kolonijalnih i diplomatskih rivaliteta, neki mečevi poput Francuske i Senegala (bivša kolonija Francuske) doprinosili su, po ocenama izveštača, tenzijama na zelenom pravougaoniku. Sve je u manjoj meri bilo prisutno i u duelu Argentine i Engleske.

Posebno mesto u ovoj političko-fudbalskoj farsi zauzimao je manje vidljiv takozvani arapsko-evropski finansijski sukob nastao zarad sve izraženije ekonomske dominacije saudijskog javnog fonda nad evropskim tradicionalnim fudbalom.

Fudbaleri, uprkos svemu, neke stvari sebi nisu dozvolili. Međutim, oni bliski njima potrudili su se da Mundijal nadmaši sport. U to ime zabeleženo je više incidenata rasne diskriminacije van terena, ali i u televizijskim prenosima, što se do sada nikad nije događalo. Ono što raduje jeste podatak da proizvođači zabave, misli se na takmičare, ovu glupost ovog puta nisu promovisali. Međutim, neki drugi bliski velikom događaju to jesu. Mundijal je obeležen rasističkim izjavama pojedinih stručnih komentatora iz pojedinih zemalja, kao i neprimerenim ponašanjem manjeg broja navijača na tribinama, odnosno kontroverzama na internetu, što je sve doprinelo više nego lošem utisku.

Po čemu ćemo pamtiti Mundijal - šest priča koje su obeležile SP

Retrospektiva

Sport 21.07.2026. 08:14

Po čemu ćemo pamtiti Mundijal - šest priča koje su obeležile SP

Fudbal je ponižen i u još jednom slučaju bez presedana. Dogodilo se zapravo i nešto što se nikad nije dogodilo. Fudbalski svet hoće da veruje i da se nikad više neće ponoviti.

Reč je o skandalu sa potpisom Donalda Trampa i Đanija Infantina, predsednika FIFA, što je više od dokaza koliko su se politika i njeni moćnici infiltrirali u sport. Povod je bio događaj sa utakmice BiH–SAD. Setite se, posle starta za zatvor američki reprezentativac Balogun dobio je samo crveni karton. Sve je, naravno, bilo po pravilima, ali ne i volji Donalda Trampa. Prodrmao je palicom moći i okrenuo telefonski broj servilnog predsednika FIFA. Preneo mu je i svoje zapažanje „da start Baloguna nije bio ni faul“ uprkos tome što u životu nije odgledao više od jedne fudbalske utakmice. Usledila je neprimerena urgent reakcija predsednika svetske kuće fudbala. Kazna američkom reprezentativcu je anulirana, što nije bio samo presedan u tumačenju fudbalskih pravila, već i više od toga. Na opšte zgražavanje fudbalskog sveta, reprezentativac SAD dobio je pravo da bude u timu već na narednoj utakmici, onoj protiv Belgije.

Svet je sve okarakterisao kao skandal nad skandalima. Puno je onih i koji sve tumače kao veliku mrlju u karijeri Infantina, ali ne i kao njegovu veliku brigu. Švajcarac je donoseći kontroverznu odluku bio svestan da novac, pogotovo ako ima podršku političkih moćnika, može sve pa i da bez grama sramote osenči sveta fudbalska pravila.

Neki se sa ovim ne mire. Belgijanci su i zvanično uputili protest, predsednik UEFA Aleksandar Čeferin je odlukom da ne prisustvuje finalu Mundijala indirektno podržao one koji ne prihvataju da moć politike i novca do te mere urušava ugled fudbala kao igre.

A sada malo i o igri. Svetsko prvenstvo 2026. godine ostaće upamćeno kao turnir koji je u mnogo čemu zamaglio svima dobro znani fudbalski poredak, zahvaljujući novom formatu sa 48 ekipa koji je autsajderima pružio istorijsku šansu da šokiraju favorite. Ali i organizatorima da ostvare rekordne finansijske prihode. Međutim, sprega fudbala i novca tek će na nekim budućim Mundijalima dobiti finalnu dimenziju. Na tek završenom samo su udareni čvrsti temelji.

Predlog je da se naredni šampionat ne igra samo u tri zemlje, već u šest zemalja na tri kontinenta. I broj učesnika povećao bi se sa 48 na 64, što bi Mundijal pretvorilo u najmanje dvomesečnu dosadnu fudbalsku sagu, ali i više nego berićetnu marketinšku arenu za zgrtanje kapitala. Predsednik FIFA Đani Infantino je promotor ove ideje. Njegovi potezi su uistinu revolucionarni. Tri utakmice Mundijala 2030, predlaže Infantino, odigraće se u Južnoj Americi, kontinentu gde je 1930. odigran prvi šampionat sveta. Kao, Infantinu je jako stalo da se i na ovaj način obeleži jubilej ili vek od prvog Mundijala. Domaćini te tri utakmice bi bili Urugvaj, Argentina i Paragvaj. Posle toga šampionat bi se preselio u Afriku i Evropu. Planirano je da se utakmice igraju u Maroku, Španiji i Portugaliji.

Zanimljivo je i to da bi reprezentacije šest pomenutih zemalja učestvovale na 24. Mundijalu preskačući kvalifikacije.

Odgovor na pitanje da li je ovo moguće glasi da, moguće je. Naprosto zato što je tek završeni šampionat potvrdio da su u fudbalu, kad se u njega uz novac upetlja i politika, moguće i do juče nezamislive stvari. Danas su, da zlo bude veće, realnost.

Bilo je za očekivati da finale 23. Svetskog prvenstva bude veličanstveno. Trenutak slave imena fudbala kao igre. Niko, međutim, pre šampionata nije znao da će poluvreme fudbalske utakmice, u ime američkog šou-biznis programa, trajati duže od 15 minuta. To je htela Amerika, FIFA nije imala ništa protiv.

Za sva vremena ostaće upisano da je finalnu utakmicu Španija–Argentina 1:0 na tribinama pratilo 80.000 ljubitelja fudbala. Takođe i da su iz svečane lože stadiona u Nju Džersiju meč gledali predsednik SAD Donald Tramp, argentinski predsednik Havijer Milei, španski premijer Pedro Sančez, meksička predsednica Klaudija Šejnbaum i kanadski premijer Mark Karni. Za njih je, međutim, manji magnet bio sam fudbal od istine da je poslednji meč SP-a u globalu pratilo 1,8 milijardi ljudi širom planete. I svi su čuli ko sedi u loži. Ovaj marketing nema cenu.

Svet se na istoj utakmici takođe uverio još jednom i u to da SAD imaju najbolju industriju zabave. U poluvremenu finala planeta fudbala je uživala u muzičkom spektaklu na kom su nastupili Šakira, Džastin Biber i grupa BTS, uz pojavu Madone. I sve to u svrhu biznisa i dobre zarade.

Čak su i pojedini izveštači više pažnje i prostora posvetili estradnim zabavljačima pretvarajući ih u svojim hvalospevima većim zvezdama od onih koji su igrali fudbal u finalu jednog Svetskog prvenstva.

Mundijal iza nas pamtiće se i po mnogim rekordima koji samo indirektno imaju vezu sa fudbalom.

Jedan od zadivljujućih je ukupan prihod ostvaren na SP-u 2026. Cifra je fascinantna – 15 milijardi dolara ili 12 milijardi evra. Analitičari uveravaju da je sve posledica proširenog formata takmičenja sa 48 reprezentacija i čak 104 odigrane utakmice. Da li je onda čudo što FIFA, koja ne bira način kako da napuni svoju kasu, zapravo insistira da na sledećem šampionatu poveća broj učesnika sa 48 na 64. O zdravlju učesnika i pragu njihovih mentalnih i fizičkih sposobnosti se ne diskutuje. Postoji naravno i razlog zašto.

Analitičari svega i svačega podsećaju da su događanja na SP-u uslovila i rekordnu ekonomsku aktivnost od oko devet milijardi dolara dodatne potrošnje. Pre svega u oblasti turizma i ugostiteljstva. Najviše su profitirale SAD koje su u danima Mundijala ostvarile 5,4 milijardi dolara dodatne aktivnosti. Meksiko je prihodovao 1,4 milijarde, a Kanada nešto manje, oko 1,2 milijarde dolara.

Zabeležen je i rekord po broju posetilaca na utakmicama. Ukupna cifra je iznad brojke od 6,5 miliona, od čega su 2,6 miliona bili strani turisti. Svi zajedno generisali su osam milijardi dolara direktne turističke potrošnje. Ostaće zabeleženo i da je u danima Mundijala popunjenost hotela u gradovima domaćinima dostizala cifru od 95 posto uprkos tome što su cene smeštaja u vreme prvenstva zabeležile porast u proseku od 15 do 20 odsto.

Navijači nezadovoljni uslovima na Mundijalu - evo koje sve zamerke imaju

"Vrhunac kapitalizma"

Sport 10.06.2026. 22:21

Navijači nezadovoljni uslovima na Mundijalu - evo koje sve zamerke imaju

Bilo je, naravno, i negativnih pojava. Negativnih po ekonomiju, pre svega SAD. Prema analizama sa tržišta rada ove velike zemlje, zbog masovnog odsustva sa posla radi praćenja događanja na SP-u američka ekonomija pretrpela je gubitak od 11,7 milijardi dolara.

Zabeležena je i promena na polju medijskog, odnosno komercijalnog prostora. Saopšten je podatak da je FIFA ostvarila više od 13 milijardi dolara komercijalnih prihoda i to najviše kroz prodaju TV prava, odnosno uvođenja kontroverznog dinamičkog određivanja cena ulaznica.

Jedna novina donela je takođe značajan prihod. Konkretno, uvođenje direktnih prenosa prvih 10 minuta utakmica na Jutjubu i Tiktoku, kao i implementacija striming platformi. Na ovaj način transformisani digitalni marketing privukao je globalne brendove u novom obliku ovom planetarnom događaju. Čak je i Kristijano Ronaldo u sve uložio deo svog kroz igru stečenog kapitala.

Kad su se sveli računi, postalo je jasno zašto su na svakoj utakmici pravljene pauze za takozvanu hidrataciju, što je fudbalskim mečevima dalo format NBA utakmica. Ozvaničen je podatak da je samo na tim „predasima uz ispijanje vode“ od TV reklama zarađeno, prema procenama, 250 miliona dolara u SAD, a više od milijardu dolara na globalnom nivou.

Zanimljiv podatak je da sama FIFA nije naplaćivala direktno ove reklame, već su dodatni profit ostvarivale televizijske kuće poput američkog kanala Foks sports.

Ali, FIFA nije ostala praznih šaka. Svoj deo biznisa dovela je pomalo i na dekadentni nivo – počela je da prodaje čak i delove travnjaka stadiona „Metlajf“. U internet prodavnici turnira kupci su obavešteni da će komadi travnate podloge, sačuvani u smoli, biti isporučeni po završetku prvenstva. Početna cena svakog komada travnjaka iznosila je 450 dolara. Kupci koji su platili ovaj suvenir 3000 dolara dobili su na poklon i malu kristalnu repliku pehara Svetskog prvenstva.

Kad se sve sabere, velike pare obrnula je prvo FIFA, domaćini Mundijala takođe. Naravno, deo finansijskog kolača pripao je i zemljama učesnicama, odnosno njihovim fudbalskim federacijama. Bez obzira na plasman, svakoj od 48 ekipa pripalo je zagarantovanih 12,5 miliona dolara. Na ovu sumu dodaje se i ona za konačan plasman. Najviše su, naravno, zaradile selekcije koje su igrale u završnici: Španija – 50 miliona dolara, Argentina 33, Engleska 29, Francuska 27.

Ukupan nagradni fond od 655 miliona dolara takođe nadmašuje sve rekorde. Zanimljivo je i to što su klubovi čiji su igrači nastupali na Mundijalu podelili 355 miliona dolara.

I kad nije, kriv je selektor

Svetsko prvenstvo 2026.

Sport 17.07.2026. 15:41

I kad nije, kriv je selektor

Događanja na zelenom tepihu potvrdila su ono što se na neki način znalo i pre Mundijala. Sada je i malim miševima jasno da fudbalskom planetom u ovom trenutku dominiraju Španci. Zvanični su evropski i svetski šampioni. Ono što ih čini velikima jeste i to što su i jedno i drugo planirali. Prvo su zadivili Evropu (2024), a onda i svet (2026).

Pamtiće se da su u finalu 23. Mundijala u svemu bili bolji od nadmenih Argentinaca.

Definicija je prosta. Iznenađenje u fudbalu je neočekivani ishod utakmice u kojem autsajder pobeđuje ili remizira sa apsolutnim favoritom. Sve to, naravno, fudbal čini – fudbalom.

Iznenađenja su bila i deo 23. Mundijala. Najveći šok grupne faze je rezultat meča Španija – Zelenortska Ostrva – 0:0. Pričaće se još dugo kako je debitant sa afričkog kontinenta završio meč bez primljenog gola protiv „Crvene furije“ koja je na kraju osvojila titulu šampiona sveta.

Nemci, favoriti iz senke (znate ono „svi igraju fudbal, a Nemci na kraju pobeđuju“) nisu imali sreće, ali ni dovoljno fudbalskog umeća u šesnaestini finala. Takođe, ni tim odnosno selektora i pojedince za velika dela. Naleteli su na Maroko i u utakmici s podosta uzbuđenja, meč je završen 1:1, doveli su sebe u poziciju da o plasmanu u narednu rundu odlučuju jedanaesterci. Slavili su Marokanci.

I osmina finala donela je stradanje jednog velikog favorita. Reč je u petostrukom svetskom šampionu Brazilu kome su lekciju uz neočekivanu pobedu od 2:1 očitali hrabri Norvežani.

Malo je nedostajalo da se kući pognute glave vrate i Argentinci. Egipćani su ih doveli na prag najveće senzacije prvog kvartala 21. veka. Kod rezultata 2:1 za Egipat legendarni Lionel Mesi čak je promašio i penal. Čudo se ipak nije dogodilo. Za samo 15 minuta branioci titule su posle dramatičnog preokreta poraz pretvorili u pobedu – 3:2. Argentina je i u nastavku šampionata pobeđivala, ali samo do finala.

Generalno, autsajderi i debitanti su 23. Mundijalu darovali trenutke koji fudbal čine posebnim. U sumiranju viđenog jedan od utisaka za sva vremena je i taj da je najveći hit šampionata bio sastav Zelenortskih Ostrva. Završili su grupnu fazu bez ijednog poraza. Istina, i bez pobede. Tri remija (Španija, Urugvaj, Saudijska Arbija) bila su dovoljna za drugu fazu i slavu koja nikada neće izbledeti. Poraz su doživeli tek u šesnaestini finala protiv Argentine posle produžetaka.

Dok je svetskih šampionata, pričaće se i o podvigu reprezentacije Kurasaoa. Debitovali su na prvenstvu i osvojili prvi bod. Dodatak na šlag bio je i prvi gol koji su postigli na najvećoj smotri. Uzeli su bod Ekvadoru (1:1), ali ne i skalp Nemačkoj koja ih je eliminisala. Za zemlju od 156.000 stanovnika za koju mnogi i danas ne znaju gde se tačno nalazi sve ovo je više od uspeha.

Sve čestitke zaslužili su za nastup na Mundijalu i reprezentativci DR Kongo. Mimo svih očekivanja stigli su do šesnaestine finala da bi onda doživeli minimalan poraz (2:1) od moćnih Engleza. Posle svega vredi se prisetiti i izjave legendarnog Miljana Miljanića koji je još pre 40 godina govorio kako je „budućnost fudbala u Africi“.

Mundijal u tri zemlje (SAD, Kanada, Meksiko) pamtiće se i po tome što je lansirao i plejadu relativno anonimnih, ali i nekoliko mladih fudbalera, što će im omogućiti da zbog svega u nastavku karijere ako ništa drugo naprave višemilionske ugovore.

Švajcarac Jandri Manzambi je prvi na ovoj listi. Usred šampionata potpisao je moćan ugovor. Tri gola plus dve asistencije učinila su da na vrata Švajcarca, odnosno Frajburga čiji je dres do juče nosio, zakucaju mnogi evropski velikani. Najbrži su bili menadžeri Aston Vile. Za usluge Manzambija platili su astronomskih 60 miliona evra.

Sjajno je priču na Mundijalu završio i Marokanac Ismail Saibari. Još dok je takmičenje trajalo predstavnici minhenskog Bajerna odlučili su da na račun PSV-a za usluge Saibarija uplate 55 miliona evra.

Još jedan Marokanac uzdrmao je fudbalsku planetu. Ajub Buadi je na Mundijal došao sa jedva napunjenih 18 godina. Kao starter odigrao je pet od šest utakmica u velikom stilu, što je bilo dovoljno da Arsenal, PSŽ i Liverpul stanu u red pred kancelarijom Lila čiji je dres nosio vezista čudesne fudbalske inteligencije.

Da na velikoj sceni mladost plus vanserijski talenat mogu da donesu ne samo slavu, već i transfer s cifrom od koje se vrti u glavi, pokazao je i slučaj 19-godišnjeg Jana Diomandea, zvanično fudbalera Lajpciga, koji je na Mundijalu nosio dres Obale Slonovače. Za njegove buduće usluge, bez obzira na to koliko košta, najzainteresovaniji je PSŽ. Zvanični klupski šampion Evrope koji zvanično ima i brdo para u kasi spreman je da izdvoji pravo malo bogatstvo za ovog krilnog napadača.

Norvežani su takođe prijatno iznenadili igrama na Mundijalu. Ono što se nikada neće zaboraviti jeste trijumf protiv Brazila. Između ostalih, briljirao je i 21-godišnji Antonio Nusa čija je cena na tržištu naglo skočila. Sa željom da ga vide u svojim redovima, i Arsenal i Totenhem su spremni da plate Lajpcigu višemilionsku sumu.

Mundijal je podigao cenu i fudbalerima sa prefiksom već dokazanih veličina. Posle sjajnih partija i trijumfa u velikom finalu cena Lamina Jamala, po procenama buduće fudbalske planetarne zvezde broj jedan, dostigla je cifru od 200 miliona evra. Ako ne postane danas, koliko sutra biće najskuplji igrač na svetu.

Cenu na tržištu podigao je i Pedri. Vrednost novog španskog asa sada je ni manje ni više već 150 miliona evra.

Arda Guler, Turčin s oreolom vanserijskog talenta koji igra za madridski Real, nije sa svojom reprezentacijom dogurao daleko, ali je uprkos svemu pokazao da puno zna. Toliko da sada na najvećoj sceni vredi 80 miliona evra.

Posebno mesto u ovoj priči pripada Kubarsiju. Sa samo 19 godina odigrao je besprekorno ceo šampionat i svrstao se u red najboljih defanzivaca današnjice. Sada mladi as Barselone na tržištu vredi takođe 80 miliona evra.

Cene su znatno porasle i reprezentativcima iz zemalja čiji su nacionalni timovi napravili na Mundijalu istorijske uspehe. Kroz cifre najviše su profitirali reprezentativci Maroka i Norveške.

Platforma „Transfermarkt“ pozabavila se i onim fudbalerima čija je tržišna cena posle Mundijala drastično pala. Najgore su prošli reprezentativci zemalja koje su doživele ranu eliminaciju.

Konkretno cena Šveđanina Isaka, prvotimca Liverpula, pala je za čitavih 30 odsto. Umesto sto i nešto miliona, njegova tržišna vrednost sada iznosi 85 miliona. Loše je prošao i Džud Belingam. Cena Engleza pretrpela je korekciju za čak 30 miliona evra i sada iznosi 130 miliona. Bukajo Saka, takođe engleski reprezentativac i prvotimac Arsenala, nakon Mundijala „jeftiniji“ je za 40 miliona evra.

Igrači poput Žoaoa Neveša i Vitinje, koji su na turnir stigli sa cenom od po 140 miliona evra, pretrpeli su finansijski udar na tržištu nakon što je Portugal šokantno eliminisan od Maroka (0:1) u osmini finala. Slična situacija zadesila je i Brazilce posle ispadanja od Norveške.

Drastično su pale i cene reprezentativaca Nemačke. Nekima čak i za 40 miliona evra.

Zanimljivo je koji su klubovi najviše profitirali od skoka cena svojih igrača posle Mundijala. Na ovoj top listi prva je Barselona, što je i razumljivo s obzirom na to da je u nacionalnim timu Španije, novom šampionu sveta, bilo najviše igrača upravo iz ovog katalonskog kluba i što su vrednosti onih najmlađih, Jamala i Kubarsija, dostigle astronomske cifre.

Sjajno je pozicioniran i madridski Real. Kraljevski kub nije imao igrače u selekciji Španije, ali jeste u nekim drugim. Pre svega Francuskoj koja je na kraju takmičenje završila kao četvrta. Ovom utisku ipak najviše je doprineo Turčin Ardu Guler.

I PSŽ nije ostao praznih šaka. Desire Due, uprkos činjenici da se Francuska možda nije proslavila na Mundijalu, dostigao je tržišnu vrednost od 120 miliona evra. Ali, to je tek početak ovog 19-godišnjaka koji je upamćen po veličanstvenoj partiji u finalu Kupa šampiona.

Zanimljivo je i kako izgleda idealan tim 23. šampionata. U analima šampionata ostaće sledeća jedanaestorica: Unai Simon (Španija) – Pedro Poro (Španija), Pau Kubarsi (Španija), Ajmerik Laport (Španija), Mark Kukurelja (Španija) – Džud Belingam (Engleska), Usman Dembele (Francuska), Majk Olise (Francuska) – Lamin Jamal (Španija), Kilijan Mbape (Francuska), Lionel Mesi (Argentina). Selektor je, naravno, Španac Luis de la Fuente.

Da je on sastavljao „idealan tim“, u njemu bi sigurno bio i Rodri, zvanično najbolji igrač šampionata. Zašto nije, to znaju samo oni koji su o svemu odlučivali. Ono o čemu će se pričati jeste podatak da kompletnu odbranu idealnog tima čine Španci. Slučajnost nije. Na osam mečeva poklekli su samo jednom. Belgijanac Keteler, koji je jedini zatresao mrežu Simona, imaće se čime hvaliti u vremenima koja dolaze.

„Zlatna lopta“, koja se tradicionalno dodeljuje, ovog puta apsolutno zasluženo pripala je kapitenu Španije Rodriju. „Zlatna kopačka“, trofej namenjen najboljem strelcu, uručena je Mbapeu (10 golova), dok je Unaj Simon kao najbolji golman postao vlasnik „Zlatne rukavice“.

Pau Kubarsi zvanično je najbolji mladi igrač 23. Mundijala. I to bi bilo to. Zavesa je spuštena. Ono po čemu će se još pamtiti upravo završeni šampionat jesu i neke taktičke inovacije. Prva je takozvani talasni presing koja podrazumeva da timovi biraju periode od pet do 10 minuta ekstremne agresije nakon kojih sledi kontrolisano povlačenje u srednji ili niski blok.

Na scenu je ponovo vraćena formacija 4-4-2. Pokazalo se da je ravna linija od po četiri igrača najefikasnije rešenje za neutralisanje protivničke pas-igre.

Golmani su postali „kvoterbekovi“, odnosno prva tačka napada. Oni najbolji su brzim dugim pasovima i preciznim dijagonalama pronalazili svoje krilne fudbaleri čime se preskakala prva linija protivničkog presinga. I još jedna pozicija dobila je novu formu. Bilo je primetno da su se mnogi timovi odlučili da igraju bez klasičnog napadača. Oni najistureniji spuštali su se duboko u vezni red s namerom da izvuku protivničke štopere, što je otvaralo prostor za krilne napadače. Da li je ovo novina koja će se od ove jeseni viđati često na fudbalskim mečevima – ostaje da vidimo.

Svetski šampionat jeste završen, ali fudbal nije stao. Lopta se i dalje kotrlja. Oni koji vole ovu igru jedva čekaju mečeve nacionalnih takmičenja, ali i evropskih kupova.

Talenat plus kombinacija tehnologije ‒ formula dugovečnosti