Mundijalska groznica

Svetsko prvenstvo ili događaj za šest milijardi ljudi

Počelo je i trajaće sve do 19. jula. Reč je o Svetskom prvenstvu u fudbalu. U dresovima 48 reprezentacija iz celog sveta deca božanske igre, fudbalski (vele)majstori limitirani veličinom zelenog pravougaonika pokušaće, još jednom, da baš na njemu iscrtaju nove minijature vrhunskog zadovoljstva pred budnim okom miliona ostrašćenih koji gledajući fudbal i dalje žive u ubeđenju da ova igra nije najvažnija sporedna stvar u životu, već je zapravo – ŽIVOT.

U vremenu kad je sve merljivo pažnju izaziva podatak da će ovaj planetarni događaj uz pomoć televizije i digitalnih platformi pratiti čak šest milijardi ljubitelja ovog sporta širom sveta, plus još šest miliona onih koji će svemu prisustvovati "uživo“ na stadionima u Kanadi, SAD i Meksiku.

Uzbuđenja će biti nikad više. Grupna faza na programu je do 27. juna. Dan kasnije pa sve do 3. jula igraće se mečevi šesnaestine finala. Osmina finala na rasporedu je od 4. do 7. jula. Planirano je da se utakmice četvrtfinala igraju 9, 10. i 11. jula, a dva polufinalna meča 14. i 15. jula. Utakmica za treće mesto igraće se 18, a veliko finale 19. jula (stadion "Metlajf“ u Nju Džersiju).

Prvi put u istoriji domaćin šampionata su tri zemlje. SAD, Kanada i Meksiko dobili su 2017. godine, kada se glasalo o domaćinu šampionata 2026. godine, prednost u odnosu na Maroko, zemlju koja je takođe želela da ugosti najbolje selekcije sveta.

Ovo je treći put da se utakmice svetskog šampionata igraju u Meksiku. Drugi put ulogu domaćina imaju i SAD, dok Kanada u kojoj je fudbal daleko od najpopularnijeg sporta čast da bude domaćin ima prvi put u svojoj istoriji.

Takođe, prvi put na šampionatu učestvuje 48 reprezentacija koje će odigrati ukupno 104 utakmice. Više od polovine, 78, igraće se na teritoriji SAD. Domaćini na po 13 utakmica su Meksiko i Kanada.

Sve utakmice odigraće se u 16 gradova ove tri zemlje. U Kanadi gradovi domaćini su Toronto i Vankuver, koji u odnosu na Beograd tokom letnjeg računanja vremena kasni devet sati. Konkretno, kada je u Beogradu 15.00 časova, u Vankuveru je 06.00 časova ujutru.

U Meksiku utakmice se igraju u tri grada: Meksiko Sitiju, (vremenska razlika sedam sati, 15.00–08.00) Gvadalahari i Montereju, dok će Atlanta, Boston, Dalas, Hjuston, Kanzas Siti, Los Anđeles, Majami, Njujork/Nju Džersi, Filadelfija, San Francisko i Sijetl ugostiti reprezentacije učesnice na teritoriji SAD.

U grupnoj fazi timovi su podeljeni u 12 grupa sa po četiri ekipe. U narednu rundu prolaze po dve najbolje plasirane selekcije iz svake grupe, kao i osam trećeplasiranih timova.

Među selekcijama učesnicama su i dva nacionalna tima zemalja sa Balkana. Hrvatska je 2018. u Rusiji igrala i izgubila finale, četiri godine kasnije u Kataru je bila treća. Uprkos sjajnim plasmanima na dva poslednja šampionata, tim selektora Zlatka Dalića nije među favoritima na aktuelnom. Nije to ni selekcija Bosne i Hercegovine koja je posle Brazila 2014. drugi put u svojoj istoriji, apsolutno zasluženo, izborila mesto među učesnicama najveće svetske fudbalske smotre.

Posle Moskve 2018. i Katara 2022. godine srpska reprezentacija nije uspela i da se treći put u nizu plasira na Svetsko prvenstvo. Doživela je debakl u kvalifikacijama.

Selekcije koje su kroz kvalifikacije izborile učešće na SP u prilici su i da svoje znanje i umeće i bogato unovče. Za početak, svaka od 48 reprezentacija dobiće najmanje 8,8 miliona evra za učešće. Ali, to nije sve. FIFA je odlučila da podeli 620 miliona evra reprezentacijama učesnicama, što je 50 odsto više nego na prvenstvu održanom 2022.

S obzirom na to da se šampionat održava u tri zemlje, FIFA je na račun svake zemlje učesnice uplatila još i sumu od 1,3 miliona evra na ime pomoći za brojna putovanja i druge troškove.

Posebne nagrade dodeljuju se za plasman. Osim pehara i slave za sva vremena, novi šampion sveta biće bogatiji za 42,5 miliona evra. Poraženoj ekipi u finalu pripašće 28 miliona. Trećeplasirani tim biće nagrađen sa 25 miliona, a poraženi u utakmici za treće mesto sa 23 miliona.

Za reprezentacije plasirane od petog do osmog mesta osigurane su novčane nagrade od po 16 miliona evra ili tri više nego selekcijama kojima će pripasti pozicije od devetog do 16. mesta.

Sve ekipe plasirane između 17. i 32. mesta biće nagrađene sa po 9,5 miliona, dok selekcijama plasiranim između 33. i 48. mesta pripada po 7,5 miliona evra.

Anatomija globalnog fudbalskog ludila

SVETSKO PRVENSTVO 2026.

Sport 03.06.2026. 15:21

Anatomija globalnog fudbalskog ludila

I ovog puta deo novca, odnosno posebna nadoknada, pripašće i klubovima čiji dres nose reprezentativci iz 48 zemalja učesnica šampionata. Među njima su i srpski superligaši koji će dobiti po danu 4700 evra za svakog svog igrača koji učestvuje na SP. Zarada zavisi od dužine ostanka na turniru, kao i klubova u kojima su reprezentativci igrali tokom dve prethodne godine.

Crvena zvezda će iz FIFA programa solidarnosti dobiti novac za Seola koji će na SP nositi dres Južne Koreje, odnosno Zlatka Arnautovića koji je deo selekcije Austrije. Manja suma pripašće ekipi TSC-a iz Bačke Topole čiji je dres prošle godine nosio Degenek, sada prvotimac kiparskog Apoela.

Svetsko prvenstvo je kruna svake karijere. Na njemu se fudbal ne igra samo za pare, već i za besmrtnost. Na Svetskom prvenstvu se takođe hvata zvezda padalica iz dečjeg sna, postaje legenda i mit, dostiže večnost. To je mesto na kojem svi žele pobedu.

Svaki šampionat sveta u fudbalu daruje asa kome se divi cela planeta. U to ime najboljem igraču šampionata dodeljuje se "Zlatna lopta“, a najboljem golgeteru tradicionalno pripada "Zlatna kopačka“. Ko je na SP u SAD, Kanadi i Meksiku, naravno iz ugla prognozera, najbliži ovim prestižnim nagradama?

U kladionicama prvi favorit za "Zlatnu loptu“ je engleski napadač Hari Kejn. Uprkos godinama, igra u sjajnoj formi. Uz to je i silno motivisan da napravi nešto posebno u karijeri. Bio je najbolji igrač i golgeter Premijer lige, najbolji engleski fudbaler, najbolji strelac Bundeslige i Lige šampiona. Ovo je prilika da tom nizu vrednih pojedinačnih ostvarenja možda doda i jedno od najvrednijih – najbolji igrač SP. Još i kad bi njegova reprezentacija ponovila uspeh iz 1966, kada su Englezi jedini put u istoriji bili šampioni sveta, Kejnovoj sreći ne bi bilo kraja.

Velikog konkurenta u jurišu na "Zlatnu loptu“ Kejn će imati u Špancu Laminu Jamalu, prema predviđanjima mnogih, jedinom koji u ovom trenutku ima kvalitete da jednog dana bude uz one velikane koji su proslavili fudbal kao igru, odnosno da postane naslednik Mesija i Kristijana Ronalda, trenutno najboljih igrača sveta.

Sa velikom nadom da zasija u punom svetlu, na šampionat sveta stiže i sjajni Francuz Kilijan Mbape. U Kataru pre četiri godine bio je golgeter šampionata. Sada ne krije želju da "Zlatnoj kopački“ pridoda i "Zlatnu loptu“. Ukoliko uspe, i po tome bi bio jedinstven u svetu fudbala.

Šest mundijalskih minijatura

Da se prisetimo

Sport 09.06.2026. 17:11

Šest mundijalskih minijatura

Prognozeri imaju i skrivene favorite. Izdvajaju se Španac Pedri, trenutni arhitekta igre reprezentacije sa Pirinejskog poluostrva. U ovoj priči je još jedan kreativac sa istog poluostrva, momak koji je glavni pokretač svih akcija uvek neugodnih, ali i nepredvidivih Portugalaca. Takođe i igrač koji osim asistencijama zna da zasija i kao golgeter. Njegovo ime je Bruno Fernandes.

Kad je u pitanju "Zlatna kopačka“, izdvajaju se četiri imena. Prvi favorit sa najvećom kvotom je naravno Mbape, čovek koji je istu nagradu dobio pre četiri godine u Kataru za osam postignutih golova. Jedan od onih koji će biti strah i trepet za čuvare mreža je, naravno, i Hari Kejn, koji je "Zlatnu kopačku“ osvojio na SP 2018. i koji iza sebe ima sjajnu sezonu. Nije suvišno podsetiti da je u dresu minhenskog Bajerna u 2025/26. postigao u svim takmičenjima 61 gol.

Tu je i sjajni Norvežanin Erling Haland. Bio je najbolji strelac svoje selekcije u kvalifikacijama. Zaustavio se na 16 golova. Koliko će puta zatresti mrežu na šampionatu sveta zavisi i od toga koliko daleko će dogurati njegova selekcija koja je poslednji put učestvovala na Mundijalu 1998.

Bitna karakteristika aktuelnog šampionata biće i primena tehnoloških inovacija. U prvom planu je suđenje. Da bi sve uspelo, svaki od 1248 igrača koji će učestvovati na Mundijalu moraće da uđe u posebnu kabinu kako bi njihova tela bila skenirana za potrebe pravilnog rada (n)ove tehnologije.

Jedna od najatraktivnijih tehnoloških novina jeste primena poluatomatskog ofsajd sistema. Kamere na terenu i senzori ugrađeni u loptu skeniraće tela svih igrača na terenu uz "obavezu“ da linijskim sudijama automatski šalju zvučni signal za ofsajd ili igranje rukom, čime se eliminiše vreme čekanja na odluku.

Dodatna prava dobile su i sudije u VAR sobi. Od sada pa ubuduće biće u poziciji da intervenišu u još tri situacije koje do sada nisu bile u njihovoj nadležnosti. Imaće, dakle, pravo da reaguju u slučajevima pogrešno dodeljenog drugog žutog kartona, pogrešnog identiteta kažnjenog igrača, kao i kod očigledno pogrešno dosuđenog kornera.

VAR sudija dobija i pravo da ukaže na prekršaje koji su prethodili izvođenju prekida, kao što je blokiranje odbrambenog igrača neposredno pre izvođenja udarca iz ugla.

Posebna novina odnosi se na ponašanje igrača. Ubuduće fudbaleru koji tokom rasprave sa rivalom ili sudijom prekriva usta rukom, dresom ili na bilo koji drugi način kako bi sakrio izgovoreno, biće dodeljen direktan crveni karton. Ovo pravilo, koje su novinari nazvali "Vinisijusov zakon“, usmereno je na borbu protiv rasističkih i svih drugih uvredljivih poruka na terenu.

Direktnim crvenim kartonom biće kažnjeni i fudbaleri koji samovoljno napuste teren u znak protesta zbog sudijske odluke. U ovo pravilo dodat je i aneks koji naglašava da "ukoliko tim na taj način izazove prekid utakmice, meč će biti registrovan službenim rezultatom u korist protivnika“. Ista sankcija predviđena je i za klupske zvaničnike koji podstiču igrače na takav postupak.

Kako sada stvari stoje, gledaćemo i mečeve sa mnogo manje odugovlačenja. U želji da se poveća efektivno vreme igre sankcionisaće se mnogo od do sada i te kako prisutnih ponašanja. Konkretno, igrač koji napušta teren prilikom izmene moraće to da uradi za 10 sekundi koristeći najbližu aut-liniju. U suprotnom, njegova zamena moraće da sačeka da uđe u igru tek prilikom narednog prekida.

Ubuduće, sudije će koristiti javno odbrojavanje od pet sekundi prilikom izvođenja auta i gol-auta. Ako ekipa ne izvede aut u predviđenom roku, lopta će biti dodeljena protivniku. U slučaju kašnjenja prilikom izvođenja gol-auta, protivnička ekipa dobiće korner.

Stalo se na put i praksi korišćenja povreda, naročito golmana, kao prilike za neformalne taktičke dogovore sa trenerima. U prevodu, kod povrede golmana igrači neće imati pravo "da koriste takve situacije kao priliku za tajmaut i razgovor sa trenerom“.

"Trionda“ je zvanična lopta šampionata sa karakteristikama do sada neviđenog tehnološkog nivoa. Ime lopte potiče od španske reči tri talasa čime se simbolično obeležava zajedništvo tri zemlje koje su domaćini šampionata. Proizvođač lopte je čuveni "Adidas“.

Uz već pomenutu novinu, u loptu je ugrađen i čip koji prati brzinu i rotaciju 500 puta u sekundi. Sve lopte koje će se koristiti na SP moraju pre svakog meča da se pune uz pomoć punjača, jednako kao što se pune pametni telefoni. Napravljena je od četiri spojena panela. Duboki šavovi i posebna tekstura površine omogućavaju stabilnu putanju, bolju kontrolu i minimalno upijanje vode.

Crvena, zelena i plava su boje koje dominiraju loptom. Na lopti su i elementi koji predstavljaju nacionalne simbole domaćina ‒ javorov list za Kanadu, glavu zlatnog orla za Meksiko i petokraku zvezdu za SAD.

Sve se menja, pa i fudbalski svet. Nekada je bilo nezamislivo, a danas je sasvim uobičajeno da dres nacionalnog tima nose igrači koji nisu rođeni u državi čije boje brane. Na SP u SAD, Meksiku i Kanadi u 48 nacionalnih selekcija čak je 289 reprezentativaca sa ovom karakteristikom. Ili svaki četvrti.

Među 48 selektora samo su Didije Dešan (Francuska) i Lionel Skaloni (Argentina) imali to zadovoljstvo da sa svojim nacionalnim timovima trijumfuju na svetskim šampionatima. Dešan je to uspeo 2018, a Skaloni četiri godine kasnije.

Kad smo već kod selektora, poseban kuriozitet jeste podatak da više od 20 selekcija predvode selektori stranci. Ono što za njih, ali i one koji su ih angažovali, nije ohrabrujuća vest jeste da nikada u istoriji svetskih šampionata selektor stranac nije osvojio titulu.

Ovaj podatak bez dileme najviše "brine“ Brazilce koji su u pomoć pozvali legendarnog Italijana Karla Ančelotija. Amerikanci su ovu ulogu poverili Argentincu Maurisiju Poketinu, a Kanađani Amerikancu Džesiju Maršu. Na klupi Urugvaja biće Argentinac Marselo Bjelsa. Kolumbiju, Ekvador i Paragvaj takođe će predvoditi argentinski stručnjaci. Nama dobro znani Holanđanin Dik Advokat imaće ulogu selektora selekcije Kurasaoa, dok će Panama biti u nadležnosti Danca Tomasa Kristijansena.

Nemac Tomas Tuhel je selektor Engleske, a Španac Martinez Portugalije. Nemac Ralf Rangnik predvodiće Austriju, a nacionalni tim Belgije Francuz Rudi Garsija. Italijan Vinčenco Montela je na klupi Turske, a Danac Dal Tomason Švedske. I tako dalje. Jedini stručnjak sa prostora eks Jugoslavije je selektor Alžira Vladimir Petković. Istina je i to da čovek ima dva državljanstva, BiH i Švajcarske, koju je takođe kao selektor predvodio na SP.

Zanimljiva je i starosna struktura onih koji će u ulozi selektora predvoditi nacionalne timove. Ubedljivo najstariji, 78 godina, jeste Holanđanin Dik Advokat, aktuelni selektor Kurasaoa, zemlje koja debituje na planetarnom šampionatu. Najmlađi je Julijan Negelsman. Ovaj 38-godišnjak selektor je Nemačke.

Oni koji se bave prikupljanjem kurioziteta postavljaju i pitanje koji klub ima najviše igrača na šampionatu u SAD, Meksiku i Kanadi. Bez većeg razmišljana većina bi verovatno odgovorila Mančester siti. Verovali ili ne, ovaj odgovor je tačan jer čak 19 prvotimaca ovog kluba su reprezentativci zemalja koje učestvuju na SP.

Igrača manje (18) ima minhenski Bajern. Slede: Pari Sen Žermen (16), Arsenal (16) i Barselona (15). Po 12 predstavnika imaju Kristal Palas, Mančester junajted, Atletiko Madrid i Al-Hilal.

Ovo je i trenutak kad se svi bave prognozom uz pokušaj da na početku šampionata ponude odgovor ko će biti novi svetski šampion. Ako je verovati kladionicama, najveće šanse imaju Španci. Aktuelni evropski šampion samo je jednom bio i najbolji na planeti. Bilo je to 2010. kada se svetski fudbalski samit održavao u Južnoj Africi.

Velike šanse daju se i Francuzima. Selekcija Didijea Dešana, čoveka koji je u karijeri osetio slast svetskog šampiona i kao igrač, ali i kao selektor, na ovoj TOP listi ekipa sa najvećim šansama da se domognu titule je druga. Treći su Englezi koji još od 1966, kada su u finalu posle produžetaka i gola koji nije bio gol pobedili Zapadnu Nemačku, sanjaju drugu titulu.

Zanimljivo je i to što su dve najbolje južnoameričke selekcije, Brazil i Argentina, na ovoj listi favorita tek na četvrtoj, odnosno petoj poziciji. Malo iznenađenje je i pozicija Portugala. Kristijano Ronaldo i družina su šesti favoriti, dok su Nemci, šampioni iz 2014, tek sedmi...

Među 48 učesnika su i četiri zemlje čiji nacionalni timovi prvi put učestvuju na SP. Debitanti su Zelenortska Ostrva, Kurasao, Jordan i Uzbekistan koji je 35 godina posle sticanja nezavisnosti i sedam neuspešnih kvalifikacionih ciklusa stigao do željenog cilja. Nacionalni tim sa klupe u ulozi selektora predvodi nekadašnji italijanski as i jedan od najboljih defanzivaca sveta svih vremena, legendarni Fabio Kanavaro.

Kurasao je ne samo selekcija, već i zemlja učesnica 23. SP u fudbalu o kojoj se najmanje zna. Reč je o ostrvskoj državi, udaljenoj 65 kilometara od Venecuele, lociranoj u južnom delu Kariba sa samo 135.000 stanovnika. Deo je Kraljevine Holandije, odnosno takozvanih ABC ostrva (Aruba, Boner, Kurasao). Sa klupe ih predvodi holandski stručnjak Fred Ruten.

Šta ljubitelje fudbala još čeka na 23. šampionatu sveta? Bez dileme i jedan trenutak ispunjen setom. Sasvim je izvesno da se od svetskih šampiona za sva vremena u ulozi fudbalera opraštaju dva najveća asa ovog veka, Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi.

Najveća želja portugalskog asa je da na svom poslednjem SP osvoji jedini trofej koji mu nedostaje u karijeri. Šanse za tako nešto nisu male. Portugalci su u svim prognozama u krugu onih koji bi mogli da se domognu svetske titule.

CR7 na 23. šampionat sveta, šesti u karijeri, stiže kao 41-godišnjak. U timu selektora Roberta Martineza imaće ulogu kapitena, lidera i startera u svakoj utakmici.

Oni koji prate karijeru Kristijana Ronalda, ali i selektorski put Martineza podsećaju uoči 23. šampionata sveta na podatak da Ronaldo kod ovog stručnjaka igra u neverovatnoj formi. Na 30 utakmica za državni tim koji je kao selektor predvodio Martinez Kristijano je postigao 25 golova što je opet njegov najbolji prosek golova po meču u reprezentativnoj karijeri.

I Mesiju će 23. šampionat biti šesti svetski u karijeri. Biće kao i Kristijano kapiten ekipe, ali i njen glavni arhitekta. Takođe i neko ko će biti zadužen za izvođenje svih slobodnih udaraca i naravno eventualnih penala za selekciju koja ima zadatak da odbrani titulu osvojenu pre četiri godine.

Na 23. šampionatu sveta Lionel Mesi će proslaviti i 39. rođendan. Prognozeri uveravaju da je argentinski as i na ovom šampionatu jedan od glavnih kandidata ne samo za "Zlatnu loptu“, već i "Zlatnu kopačku“ uz predviđanje da će najviše puta mrežu zatresti u grupnoj fazi u kojoj će Argentina odmeriti snage sa selekcijama Alžira, Austrije i Jordana.

Stadioni na Mundijalu, od najsavremenijih do istorijskih