Tamna strana fudbala

Samo nekoliko dana posle burnih dešavanja u Fudbalskom savezu Srbije uzavrele strasti počele su da jenjavaju, iako je sasvim izvesno da se nijedna od sukobljenih strana ne miri sa postojećim stanjem. Ni ona okupljena oko Nenada Bjekovića i Jovana Šurbatovića, koja je prividno izašla kao pobednik, niti druga oko Marka Pantelića, koja je, trenutno posmatrajući, prividno izgubila sve prinadležnosti.

Laici, kao i iskreni ljubitelj fudbala, verovatno su se pitali otkud toliko žuči između dojučerašnjih saradnika, funkcionera koje je na odgovorna mesta u FSS-u birao bivši predsednik Slaviša Kokeza. Odgovor bi trebalo da bude krajnje jasan, ali ne i jednostavan.

Mesto predsednika FS Srbije jedno je od najuticajnijih u srpskom društvu, ne samo u sportu. Dobri znalci prilika tvrde da je funkcija prvog čoveka fudbalske Srbije po uticaju i moći svakako među desetak najvažnijih u zemlji. Otud je, valjda, jasan i odgovor na pitanje zašto se zaraćene strane nisu ustezale proteklih nedelja da se međusobno počaste „komplimentima“ ne birajući reči.

Upravo su reči uticaj, moć, naravno i novac, ključne za Fudbalski savez Srbije, odnosno funkciju predsednika, ali i njegovih zamenika, generalnog sekretara, članova Izvršnog odbora i ostalih tela u krovnoj fudbalskoj organizaciji. Zato ne bi trebalo da iznenađuje što su se mnogi bivši političari našli u raznim odborima FSS-a ili su zainteresovani da budu njegovi predstavnici. Uz to, političari u lokalnim sredinama imaju presudan uticaj u pojedinim klubovima, kroz koje ostvaruju određene vrste profita.

Slaviša Kokeza je prošle godine otkrio da Fudbalski savez Srbije na svom računu uvek ima najmanje 10.000.000 evra, što je suma kojom ne mogu da se podiče mnoga velika preduzeća u našoj zemlji. Plate zaposlenih u FSS-u su u odnosu na prethodni period povećane za 50 odsto.

Valja pomenuti da je Kokeza u pet svojih godina vlasti u FSS-u sproveo i svojevrstan harač prema klubovima, koji i ovako jedva sastavljaju kraj s krajem.

Promenio je Arbitražni sud mimo potpisanog protokola, te uveo enormne takse za srpske fudbalere od 50.000 do 100.000 dinara samo za podnošenje prijave, odnosno registracije. U isto vreme, za strance koji nastupaju u našim klubovima sve je besplatno! Zbog toga Arbitražni sud FSS-a niko u svetu ne priznaje.

Poseban trn u oku klubovima jeste takozvana taksa od tri odsto, odnosno procenat novca koji FSS inkasira od inostranih transfera. To je priličan novac koji se direktno uliva u kasu FSS-a i praktično pokazuje pre svega Kokezin odnos prema srpskim klubovima i igračima.

Fudbalski savez Srbije nema finansijskih problema već decenijama, za razliku od klubova koji su, kako bi sportski radnici rekli, „rupa bez dna“ kada su u pitanju finansije. Svi zaposleni u FSS-u imaju odlične i redovne plate, a u ovoj organizaciji svoje prihode ostvaruje nekoliko stotina ljudi.

Čovek koji je FSS ustrojio kao preduzeće, organizovao ga na bazi tržišnog poslovanja, bio je Zvezdan Terzić, prvi predsednik saveza od razlaza sa Crnom Gorom. Potom su istom stazom nastavili Tomislav Karadžić tokom osam godina rukovođenja i Slaviša Kokeza u prethodnih pet godina. Svako od njih ostavio je i sopstveni trag u svemu što se dešavalo.

Fudbalski savez Srbije ima stabilne izvore prihoda, što od donacija UEFA ili materijalne podrške FIFA, što od raznih taksa u vezi sa transferima u srpskim klubovima. Tome valja dodati i finansijska sredstva koja je prihodovala reprezentacija. Ruku na srce, ako se računa seniorska konkurencija koja donosi i najviše profita, reprezentativnih uspeha nije bilo previše u poslednjim decenijama. Sem plasmana na SP 2010. i 2018, te osvajanja Lige nacija 2019, srpska fudbalska selekcija ne može da se podiči značajnim dometima.

Sa druge strane, niže selekcije – od kadeta, preko omladinaca do mlade reprezentacije – beležile su odlične rezultate na velikim takmičenjima. Međutim, i tu je u poslednje dve godine usledio zastoj. Sa svakog od tih takmičenja FSS je ostvarivao lepe prihode, posebno kada su mladi pod vođstvom Ljubinka Drulovića 2013. u Litvaniji postali prvaci Evrope ili 2015. kada su pod selektorom Veljkom Paunovićem uzeli titulu svetskog šampiona na Novom Zelandu.

Opet, valja istaći da je Fudbalski savez ranije kao zajednica Srbije i Crne Gore, te prethodno SR Jugoslavije i SFR Jugoslavije, dobro poslovao i funkcionisao, transformišući svoje postojanje u zavisnosti od okolnosti koje je donosilo vreme.

Značajan novac FSS dobija od FIFA i UEFA. Svaka od te dve krovne organizacije, posebno UEFA koja je finansijski moćnija, svake godine odobrava materijalna sredstva za određene programe, poput izgradnje terena s veštačkom travom, podizanja fudbalskih akademija u nerazvijenim sredinama, za razvoj mladih... 

Sportski centar u Staroj Pazovi, odnosno „Srpska kuća fudbala“, jedan je od najmodernijih i najsavremenijih u svetu, rađen po svim standardima koje su propisale UEFA i FIFA. Drugačije i nije moglo da bude jer je veći deo novca za izgradnju obezbedila upravo UEFA, a podrška je dobijena i od Ministarstva omladine i sporta Vlade Srbije, te FIFA.

„Kuća fudbala“ u Staroj Pazovi otvorena je 14. maja 2011, a gosti na ceremoniji bili su tadašnji predsednici UEFA i FIFA Mišel Platini i Sep Blater. Ukupna cena objekta koji se prostire na 11,5 hektara iznosila je 15.000.000 evra. Ovaj sportski centar poseduje 10.000 kvadrata zatvorenog prostora i 60.000 metara kvadratnih otvorenih terena. Pored fudbalskih terena, kompleks ima atletsku stazu, hotel, restoran i teretanu.

Iako je ceo kompleks apsolutno savremen, pređašnje rukovodstvo na čelu sa Kokezom je, prema tvrdnjama pojedinih medija, na njegovo renoviranje 2020. godine potrošilo čak 4.000.000 evra! Napravljen je poseban VIP salon opremljen tompusima i skupocenim pićima, koji baš i nemaju shvatljivu namenu kada su u pitanju sport i fudbaleri. Navedeno se u međuvremenu svelo na obične spekulacije jer je neko demontirao postojeće video-kamere, pa su nestali i dokazi za izrečeno.

Koliko je fudbal profitabilna industrija, najbolje ilustruje podatak da će na izgradnju novog nacionalnog stadiona, koji će biti građen na potezu između Aerodroma „Nikola Tesla“ i Surčina, biti utrošeno između 150.000.000 i 250.000.000 evra. Ali, taj novac bi mogao vrlo brzo da bude vraćen ukoliko Srbija uspe da dobije organizaciju finala Lige šampiona ili Lige Evrope, odnosno da bude domaćin bilo kog velikog takmičenja poput Evropskog i Svetskog prvenstva. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata pomenuo koliko je važna za našu zemlju izgradnja modernog fudbalskog stadiona.

Sve pomenuto, od načina poslovanja FSS-a, preko raspodele uticaja i moći, te izgradnje stadiona koji bi trebalo da donese veliki profit u budućnosti, jasno pokazuje koliko je važna funkcija predsednika saveza, odnosno generalnog sekretara i pojedinih mesta u ovoj organizaciji. Baš zato ostaje nejasno zašto se još ne raspisuje vanredna skupština, a onda i vanredni izbori u FSS-u na kojima bi trebalo da bude izabrano novo rukovodstvo. Ako je išta moguće izvesti kao zaključak iz prethodnog perioda, onda je jasno da to ne bi trebalo da bude niko od onih koji se sada nalaze u ratu dve strane u FSS-a.
 

UEFA poslala 4,3 miliona evra zbog kovida

 

Samo prošle godine, zbog pandemije virusa korona, Izvršni odbor UEFA odobrio je isplatu 236.500.000 evra svim svojim članicama, njih 55, nazvavši taj projekat „Het’trik 5“. Fudbalski savez Srbije je od te raspodele novca 2020. godine dobio tačno 4.300.000 evra. Sredstva su bila uplaćena u više rata tokom prošle, ali i ove godine. Takođe je i FIFA, krovna svetska fudbalska organizacija, obećala svim svojim članicama 150.000.000 evra pomoći.

 

Ko je smislio Dominikanu i Panamu?

 

Fudbalska reprezentacija Srbije sastavljena od igrača iz domaćeg prvenstva i v. d. selektora Ilije Stolice otišla je krajem januara ove godine na turneju po Srednjoj Americi. Sa sportskog i rezultatskog aspekta bila je to potpuno nepotrebna i „ničim izazvana“ turneja, sem ako neko nije dobro zaradio od utakmica protiv Dominikane (0:0) i Paname (takođe 0:0). Čini se da je uzet ogroman novac, ali niko od čelnika saveza, ni bivši predsednik Kokeza niti oni koji su ostali na funkcijama poput Nenada Bjekovića i Jovana Šurbatovića, nije o tome govorio u javnosti. Valja pomenuti i da se FSS tada neviđeno obrukao jer je bio planiran i nastup u SAD protiv selekcije domaćina, ali je neko u savezu „zaboravio“ na kovid i strogi protokol u SAD.

 

Neznani kriterijum raspodele novca

 

Krajem 2020. godine velika prava afera zatresla je srpski fudbal, a sve u režiji ljudi iz FSS-a. UEFA je, naime, prosledila novac iz Fonda solidarnosti svim svojim članicama, a FSS je pod nepoznatim okolnostima i kriterijumima rasporedio novac. Tako su neki klubovi, poput TSC-a koji ima unosna finansiranja iz Mađarske, dobili 500.000 evra, dok je s druge strane Novom Pazaru pripalo svega 50.000. Subotički Spartak dobio je 220.000 evra, a Javor 270.000, dok je Radničkom iz Niša pripalo 120.000. To je izazvalo revolt, ali je afera nekako utišana posle nekoliko dana pisanja medija i stavljena „ad akta“. Danas to više niko i ne pominje, čak ni klubovi koji su bili oštećeni.

 

Vidić kao prorok

 

Nemanja Vidić, veliki svetski fudbalski autoritet, krajem novembra prošle godine ustalasao je javnost pismom u kojem je ukazao na sve anomalije domaćeg fudbala. Napadnut je od strane Kokeze, Pantelića, Bjekovića i njihovih ljudi. Nije im prijala Vidićeva kritika jer je jasno aludirao na probleme i zatražio da se svi akteri sklone sa svojih pozicija i prepuste ih ljudima čistih biografija. Pojedini bivši reprezentativci i treneri dali su podršku Vidiću. S obzirom na sve što se od tada desilo, jasno je u kojoj meri je bio u pravu

 

Šta su za Ekspres rekli Đanluka Vaki, Vedrana Rudan... kao i ostale zanimljive tekstove o poslovanju FSS, istoriji mafijaških ratova... pročitajte u novom print izdanju koje je na kioscima.