Sport
24.11.2023. 15:05
Sport
14.05.2024. 14:36
Zoran Šećerov
Srpski AS
Zašto je Peđa Stojaković jedan od NAJBOLJIH
Predrag Peđa Stojaković, reprezentativac i nekadašnji NBA as, novi je član Kuće slavnih FIBA u klasi 2024. Svečani prijem održaće se u Singapuru početkom septembra, saopšteno je nedavno iz kancelarije KSS-a.
Uz ime Predraga Peđe Stojakovića, bez obzira na distancu i zamagljeni pogled na dane kada je arhivirao patike u folder s oznakom “kraj karijere“, uvek i u svakoj prilici, ide i priča da je punih 20 godina, na dva kontinenta, igrao maestralnu košarku s velikom radošću i još većom strašću.
Za sva vremena ostaće upisano u istoriji ovog sporta da je srpski as svoju košarkašku avanturu završio kao svetski i evropski šampion, trostruki ol-star igrač, dvostruki NBA pobednik u šutiranju trojki i da je bez dileme bio jedan od najboljih košarkaša šutera koje je evropska košarka ikada iznedrila.
Stručnjaci i danas s neskrivenim poštovanjem govore o košarkaškoj vrednosti koja ga je razlikovala od drugih, odnosno njegovom izuzetno brzom izbačaju posle kojeg je lopta nepogrešivo završavala u mrežici košarkaškog obruča. U teoriji košarke se naglašava i objašnjava da je Stojaković prilikom šuta pomerao čitavo telo u levu stranu da bi ruku kojom je kontrolisao loptu kasno sklanjao tako da je rotacija umesto standardne bila zapravo bočna. Tako izbačena lopta na putu do obruča imala je felš, ali i zapanjujuću preciznost. Loptu je, kako naglašavaju treneri, Stojaković “šutirao u penjanju što odbrani nije ostavljalo vremena za reakciju“. To se, istomišljenici su svi, ne uči, sa tom i takvim magijom se igrač rađa. Ipak, za mesto među besmrtnima po pravilu trebalo je više.
“Uvek sam mnogo radio na individualnom planu, što mi je davalo veliko samopouzdanje, koje je jako bitno“, otkrio je Stojaković jednu od tajni blistave karijere.
Iz njegovih ne tako čestih beseda dobija se i slika o tome zašto je i kako uspeo.
“Tokom karijere non-stop sam razmišljao o tome šta sam drugačije mogao da uradim, da promenim stvari. Ja sam tip koji posle utakmica po dva sata nije pričao ni sa kim, već sam vraćao film u svojoj glavi i analizirao potez po potez. Zapravo sam razmišljao o tome gde sam eventualno mogao da budem bolji. Zato sam već sutradan na timskom sastanku znao gde sam grešio.“
Jedna od crta njegovog sportskog karaktera je i ta da nikada nije bežao od sebe samog, odnosno lične odgovornosti.
“U karijeri sam bio dosta samokritičan. Krivio sam sebe često za neke neuspehe ekipa u kojima sam igrao.“
Ili...
“Generalno, mislim da uvek treba krenuti od sebe. Čak sam u toku karijere razmišljao i o tome kako sam mogao da sprečim neke povrede koje su moj košarkaški put učinile drugačijim.“
U Evropi je nosio dres beogradske Crvene zvezde (prvak države u sezoni 1992/93) i solunskog PAOK-a (Kup Grčke 1994/95). U istoriji grčkog kluba ostao je upisan i kao košarkaš koji je 1998. proglašen “em-vi-pijem“ nacionalnog prvenstva i najboljim strelcem Evrolige.
Grčki ljubitelji košarke, i ne samo oni, i danas prepričavaju čudesnu trojku srpskog košarkaša iz poslednje sekunde utakmice PAOK ‒ Olimpijakos u polufinalnoj seriji grčkog plej-ofa igranog 1998. Bio je to šut za trijumf i pobedu kojom je stavljena tačka na petogodišnju dominaciju tima iz Pireja kao šampiona Grčke. Sutradan se u grčkoj štampi moglo čitati o “trojci preko ruke sa zvukom sirene koja je zaledila prepunu dvoranu ’Mira i prijateljstva’“ uz zaključak kako “veliki igrači, a Stojaković je to u najavi već tada bio, jednostavno rade takve stvari“.
Sa reprezentacijom je osvojio evropsko i svetsko zlato. Za nacionalni tim debitovao je 1999. na EŠ u Francuskoj (bronza). Dve godine kasnije, u Turskoj, okitio se zlatom. Istovremeno je proglašen i za najkorisnijeg igrača tog prvenstva igranog u Istanbulu na kome je takođe bio i najbolji strelac. Beležio je 23 poena po utakmici uz četiri skoka i 68 odsto šuta za dva, odnosno 51 odsto za tri.
U dresu SRJ na SP u Indijanapolisu, na kojem je jugoslovenska reprezentacija osvojila zlatnu medalju, Stojaković je izabran u najbolju petorku prvenstva. Ponovo je bio prvi strelac turnira sa prosekom od 19 koševa po utakmici uz napomenu da je u finalu zabeležio skor od 26 poena.
“Fenomenalan je osećaj osvajati zlatne medalje. Vrhunac karijere svakog sportiste je kada predstavljaš svoju zemlju i još doneseš radost narodu. Uvek sam imao motiv da igram i da se stalno dokazujem u reprezentaciji“, govorio je na kraju reprezentativnog puta Peđa Stojaković.
Srpski as imao je i više nego ozbiljnu ponudu da igra i za selekciju Grčke, zemlje čiji pasoš i danas poseduje. Bez ikakvog razmišljanja odlučio se za Srbiju. Zanimljivo je, međutim, i to da ga grčki reprezentativci, uz naglašen respekt i poštovanje prema Stojakovićevom talentu i košarkaškim vrednostima, nisu želeli pored sebe najviše zbog straha za svoju poziciju. Slavni Panajotis Fasulas čak je pretio i štrajkom cele reprezentacije Grčke.
Sport
09.05.2024. 14:45
Selektor Pešić "skinuo kapu" Jokiću: Najbolji od najboljih
Bili su to dani kada je Stojaković u Solunu na svakom treningu i utakmici potvrđivao svoj vanserijski talenat. Koliko je bio moćan svedoči i jedna izjava srpskog legendarnog trenera Dragana Šakote koji je skoro dve decenije radio u grčkim klubovima.
“Kada su me pitali ko je bio najbolji igrač kojeg sam trenirao, rekao sam da ne znam, jer ih je stvarno bilo puno, ali sam dodao i da znam ko će biti najbolji. Mislio sam naravno na Predraga Stojakovića.“
Uprkos svemu, zapazili su novinari, ime Peđe Stojakovića ne pominje se tako često kad se priča o najboljim košarkašima nekadašnje Jugoslavije. Prednost imaju Ćosić, Kićanović, Divac, Kukoč, Rađa, Paspalj, Petrović, Danilović, Đorđević ili Bodiroga. Pitanje je međutim da li košarkaš, misli se na Peđu Stojakovića, koji u istoriji NBA ostaje za sva vremena kao igrač sa više od 14.000 poena, zatim i gotovo 1800 pogođenih trojki ili 90 odsto realizovanih slobodnih bacanja, takav tretman i zaslužuje.
Oni koji su u priči o najboljima zaboravljali Peđu svoj stav obrazlagali su klimavim argumentima da srpski as nije u evropskoj klupskoj košarci ostavio posebno dubok trag, odnosno da je imao kratku reprezentativnu karijeru i na kraju konstatacijom da “nije bio previše pouzdan u važnim utakmicama“.
U Evropi jeste kratko igrao, ali ostaje istina da je kao evropski igrač maestralne partije pružao na NBA parketima u dresu Sakramento Kingsa, Indijana Pejsersa, Nju Orleans Pelikansa, Toronto Reptorsa i Dalas Maveriksa. Sa klubom iz Teksasa osvojio je NBA prsten 2011. godine.
“Ostaće upamćen kao jedan od najvećih strelaca u istoriji NBA. Njegov uspeh bio je rezultat neumorne radne etike i neugašene želje da bude najbolji u onome što je radio. Peđino nasleđe, međutim, prevazilazi njegove veštine u pogađanju za tri poena i onu neuhvatljivu titulu u finalu koju je osvojio sa Dalas Maveriksima. Bio je zapravo deo talasa međunarodnih zvezda koje su pomogle svetu da upozna NBA igru i inspirisale hiljade navijača da počnu da se bave košarkom“, izjavio je komesar NBA lige Dejvid Štern u trenutku kada je srpski as odlučio da stavi tačku na igračku karijeru.
Sport
20.09.2021. 15:09
NBA liga uvrstila Divca, Kukoča i Dražena u besmrtne
Statističari su izračunali da je Stojaković NBA parkete napustio sa prosekom u karijeri od 17 poena po utakmici i procentom od 40 odsto na šutu za tri poena, odnosno da je u karijeri imao učinak od 1760 trojki, što ga je u trenutku odlaska sa scene, u ovom segmentu, pozicioniralo na četvrto mesto svih vremena u NBA ligi.
Mudro je igrao i još mudrije, čini se, govorio. Svet je oduševio i izjavom da je njegova odluka o odlasku i nije bila tako teška iz prostog razloga jer “nije hteo da na kraju vara svoju profesiju“.
“Navikao sam sebe u životu da radim i igram samo na visokom nivou. U trenutku kada više nisam bio zadovoljan svojim partijama, kada zbog povreda nisam u svemu bio fizički prisutan na zadovoljavajući način, odlučio sam da se povučem. Jednostavno, hteo sam da budem čist sam pred sobom. Davno sam sebi obećao da ću, ako dođe dotle da moje srce i telo ne budu 100 posto posvećeni, odstupiti. Došao sam do te tačke i znam da je pravo vreme za penziju“, izjavio je 2013. kada je posle dvadesetogodišnjeg staža stavio tačku na igračku karijeru.
Jednom prilikom pričao je kako je bilo mnogo onih koji su ga nagovarali da i dalje igra. Imao je i konkretne ponude. Preko menadžera za njegove usluge interesovali su se Dalas, San Antonio, LA Lejkersi. Odoleo je i iskušenju da poput mnogih vremešnih NBA asova karijeru nastavi u Evropi. A ponuda je s ove strane bare i te kako bilo. U celoj priči ostao je, međutim, dosledan sebi tvrdeći da je ipak “pravu odluku doneo u pravom trenutku“.
Odlazeći, manirom lepo vaspitanog čoveka, ali i sportiste, nije zaboravio na one bez kojih njegov put ne bi bio kakav jeste.
“Želim da zahvalim sjajnim navijačima u Sakramentu, Indijani, Nju Orleansu i Dalasu koji su me podržavali tokom godina. Takođe želim da zahvalim Dalas Maveriksima što su verovali u mene prošle sezone i što su mi pružili šansu da završim NBA karijeru s osvojenom titulom.“
Uspeo je još nešto. U maju 2020. ljubitelji NBA košarke još jednom su mu se poklonili. Razlog ‒ postao je član idealne petorke Sakramenta svih vremena u izboru ESPN televizije.
Sport
30.04.2024. 15:19
Peđa Stojaković u FIBA "Kući slavnih"
Amerikanci, ponajviše navijači Maveriksa, pamtiće ga i po tome što je posle svake postignute trojke podizao tri prsta.
“To se smatra gestom srpskog ponosa kod kuće“, objašnjavali su Stojakovićev pozdrav uz napomenu da se s obzirom na to da je vrlo brzo, misli se na tri podignuta prsta, pozdrav bio prihvaćen i od ostalih mavsa, pre svih Novickog, da bi se kao takav ukorenio i u Maveriks kulturi.
Stojaković je i zaista bio je u mnogo čemu poseban. Analizirajući sebe i svoju karijeru, u jednom razgovoru za srpske medije naglasio je:
“Nikada nisam težio velikim ugovorima, nije mi novac bio na prvom mestu. Moji su ciljevi u košarci uvek pre svega bili sportski. To mi je usadio moj prvi trener u Zvezdi, Predrag Badnjarević, koji mi pomogao da dotaknem plafon.“
Ne jednom pričao je da su možda njegovi najlepši dani u košarci bili oni kada je upoznavao tajne ove čudesne igre, odnosno godine košarkaškog sazrevanja u mlađim kategorijama “crveno-belih“.
“Meni su te dve godine u Beogradu bile super. Ljudi koji su bili u to vreme u Zvezdi su me zavoleli brzo i imao sam pravu podršku. Najviše bih želeo da zahvalim Predragu Badnjareviću jer je on bio više od trenera za nas. Dosta sam zapravo vezan za te svoje prve korake. Tada je, kao što je poznato, bilo prepreka i izazova za mene, kako košarkaških, tako i ovih životnih.“
Njegov veliki košarkaški talenat otkrio je trener beogradskih “crveno-belih“ Predrag Badnjarević na jednom turniru mlađih kategorija igranom u Slavonskom Brodu. Da je i koliko bio u pravu pokazalo se vrlo brzo. Na Malom Kalemegdanu Peđa je naprosto dominirao među igračima mlađih kategorija, toliko da je već sa nepunih 16 godina stekao status prvotimca “crveno-belih“. Međutim...
Peđin stariji brat imao je teško oboljenje bubrega, za očuvanje njegovog života bili su neophodni lekovi koji su koštali 10.000 nemačkih maraka mesečno. U to vreme, takav novac u Beogradu jednostavno nije mogao da se nađe.
Sport
16.09.2021. 16:33
Dino Rađa o Ivkoviću: Vrhunski mag čvrste ruke i velikog znanja
“Bila su to i vremena kada su talentovani igrači iz Srbije odlazili u Grčku uz dobijanje pasoša. U tom talasu Beograd su napustili Tarlać, Nesterović, Gurović, Jarić i ko sve još nije. Njima se pridružio i Stojaković“, priseća se tog vremena njegov košarkaški trener.
Između Soluna i Atine, odnosno PAOK-a i Olimpijakosa, Stojaković se odlučio za PAOK koji je na sebe preuzeo i obavezu lečenja njegovog brata. Grčki mediji bavili su se i pričom kako je u trci za srpskog asa po plaćenoj odšteti (800.000 dolara) tim iz Soluna nadmašio moćnog i prebogatog gazdu sastava iz Pireja, nezaboravnog Sokratisa Kokalisa.
U Solunu je uz Stojakovića bio i njegov trener Badnjarević, kao saigrač i Raša Nesterović.
“Neverovatno je koliko je Stojaković trenirao. Težio je perfekciji, sve što je radio radio je maksimalno ne krijući želju da bude uspešan košarkaš“, govorio je o tim Stojakovićevim danima Predrag Badnjarević.
Trening plus iskušenje upakovano u neizvesnost. Čekao je gotovo godinu dana da mu grčka federacija odobri igranje zvaničnih utakmica. Kad se i to završilo, PAOK je postao moćan tim, a Stojaković košarkaš koga su pored evropskih u svojoj sredini poželeli i NBA klubovi. Draftovan je već 1996. kao 14. pik od strane Sakramenta. Međutim, ostao je u Grčkoj, u PAOK-u, sve do sezone lokauta 1999.
“Ne znam da li mogu da igram u NBA, ali postoji samo jedan način da to saznam. To je da odem i pokušam.“
Iako je prvu sezonu uglavnom presedeo na klupi, vrlo brzo postao je jedan od važnijih u timu čije su perjanice bili Divac, Veber, Turkoglu, Majk Bibi...
“Peđa Stojaković imao je ključnu ulogu u postavljanju Sakramenta na globalnu košarkašku mapu. Kao jedan od odabranih srpskih košarkaša u NBA, pomogao je da se utaba put igračima iz celog sveta“, govorio je o Stojakoviću vlasnik Kingsa Vivek Ranadiv.
U njegovu čast Kingsi su povukli njegov dres sa brojem 16 iz upotrebe. Podignut je pod svodove “Sleep Train Arene“ u znak zahvalnosti kluba za sve što je Srbin uradio tokom osam sezona u Sakramentu. A u istoriji Sakramenta ostaće zabeleženo da je srpski as bio najbolji trojkaš franšize, najbolji izvođač slobodnih bacanja i najbolji strelac u istoriji Sakramenta sa ukupnim zbirom od 9498 poena.
“Vreme koje sam proveo igrajući za Sakramento bile su najbolje godine moje karijere, a iskreno i među najboljima u životu. Veoma sam ponosan na ono što smo uspeli da uradimo“, govorio je ne jednom Stojaković.
U to vreme uz njegovo ime lepio se epitet vanserijskog šutera. Da to i zaista jeste potvrdio je sa dve uzastopne pobede na ol-star takmičenju u šutiranju trojki. U tom momentu bio je jedini neamerikanac sa dva trijumfa.
U dresu Kingsa Stojaković je odigrao i najbolju sezonu (2003/04). Bio je drugi najbolji strelac lige i deo druge najbolje petorke sezone. Takođe, i četvrti u glasanju za MVP nagradu. Ostvario je i najveći NBA prosek poena (24,2) u konkurenciji igrača iz bivše Jugoslavije, drugi po minutima provedenim na terenu uz 249 pogođenih trojki i najbolji procenat (93) sa linije penala.
Iz Sakramenta, posle loše sezone (2005/06) Kingsi su ga u januaru 2006. prosledili u Indijanu u zamenu za Rona Artesta. Put ga je dalje vodio do Nju Orleans Hornetsa gde je ostao četiri sezone. U prvoj godini, a u osmoj utakmici sezone na utakmici sa Šarlotom zabeležio je rekord karijere (42) po broju koševa na jednom meču. U dresu ovog kluba uspeo je još nešto, a to je da poveže 77 utakmica. Bio je onaj stari, sezonu je završio sa 230 pogođenih trojki uz najbolji procenat u karijeri.
Međutim, povrede su učinile svoje, igrao je sve manje i manje uz učinak koji nije zadovoljavao vlasnike kluba. Desilo mu se i to da je u Torontu, koji je bio njegov naredni klub, otpušten posle samo dve odigrane utakmice. Naravno, zbog povrede stopala i 26 propuštenih mečeva.
Bolje upućeni tvrde da su povrede zapravo uništile NBA karijeru Peđe Stojakovića. Imao je probleme sa zglobom jedne ili druge noge, kolenima, leđima, što je sve i te kako uticalo na to da propušta utakmice.
Iako je briljirao u Sakramentu, svoju prvu i jedinu NBA titulu osvojio je na zalasku karijere. U Dalas je stigao u januaru 2011. Izveštači su zabeležili da je svojim trojkama za Mavse u prvom trenutku motivisao i tako dao značajan doprinos u osvajanju prve titule u istoriji kluba. U Maveriksima je utakmice počinjao na klupi, ali je zato sezonu završio kao šampion.
Sport
12.09.2021. 10:41
Kada te najveći svih vremena uvede u Kuću slavnih
Ugovor sa Dalasom bio je zapravo više nego dobar scenario za igrača na zalasku karijere koji je po sopstvenom priznanju pio hrpu tableta kako bi ujutro ustao iz kreveta. Popularni Peđa u tom trenutku bio je daleko od igrača koji je mogao da nosi napad svoje ekipe. Međutim, bio je i dalje vrhunski šuter sposoban da veže u seriji i po nekoliko trojki.
“Kada sam video kako šutira na treningu, znao sam da i dalje može i da će nam i te kako koristiti“, komentarisao je Dirk Novicki njegov dolazak u redove Maveriksa.
Ipak šuterski podvig karijere napravio je u dresu Nju Orleansa 2006. u duelu svog tima sa ekipom Šarlota. Postigao je prvih 20 poena za svoj tim, odnosno 22 u prvoj četvrtini, što je i danas klupski rekord, ali i rekord NBA lige. Briljantnu šutersku noć Peđa je završio sa 42 postignuta poena uz osam skokova i isto toliko blokada. Prvi promašaj u toj čudesnoj utakmici zabeležio je tek u prvom minutu druge četvrtine.
Nije suvišno još jednom podsetiti da je tokom NBA karijere Peđa Stojaković tri puta učestvovao na ol-star mečevima i da je dva puta pobeđivao u šutiranju trojki, odnosno da se i danas u nekoliko kategorija nalazi među 10 najboljih šutera NBA lige svih vremena.
“Zadovoljan sam onim što sam dao svojoj karijeri, a to su i veliki trud, odricanje, kako mene, tako i moje porodice“, izjavio je proslavljeni srpski as u trenutku kada je završavao igračku karijeru.
Oženjen je i živi u srećnom braku sa Grkinjom Kamilom, nekadašnjom manekenkom i atletičarkom. Imaju troje dece, sinove Andreja i Maksimusa i ćerku Milu. Kako sada stvari stoje, košarkaški naslednik biće stariji sin Andrej.
Trenutno ne radi ništa. Živi s porodicom u Americi, na jednom seoskom imanju, odnosno ranču. Slobodno vreme troši čuvajući ovce i vozeći traktor kojim obrađuje zemlju.
“Gradski ljudi sve ovo ne bi razumeli, ali ovo je moj način života“, napisao je na svom instagramu Peđa Stojaković.
U Grčkoj ima dva restorana, ali i biznis u kompaniji koja se bavi solarnom energijom.
U trenutku kada je odlazio sa košarkaške scene Peđa Stojaković bio je među 10 najplaćenijih internacionalaca u NBA svih vremena. Takođe, i prvi u konkurenciji igrača pristiglih u Ameriku iz tadašnje Jugoslavije. U NBA ligu došao je sa zagarantovanom godišnjom platom od 1,3 miliona dolara da bi 12 godina kasnije dogurao do cifre od 15 miliona. Za 13 godina igranja u najprestižnijoj i najkvalitetnijoj košarkaškoj ligi sveta Peđa Stojaković zaradio je 98 miliona dolara.
Sport
29.07.2022. 15:17
Krv nije voda: Ovako igra sin Peđe Stojakovića (VIDEO)
Komentari
