Bajden i Zelenski
Desetosatni šou u Vašingtonu
Kako je ukrajinski predsednik konačno stigao do Bele kuće i kako mu je umeće glume, uz odgovarajući kostim, pomoglo da postane istinski ratni lider nacije...
Operacija koja je započela u najvećoj tajnosti završena je kao predstava za javnost. Poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog SAD bila je i vojna operacija i politički spektakl, što je sve trebalo da pokaže koliko je Amerika važna Ukrajini i koliko je sponzorisanje njenog otpora ruskoj agresiji značajno za Ameriku.
Vojni deo ticao se transporta. U utorak, 20. decembra, Zelenski je obišao deo istočnog fronta, da bi se po povratku u Kijev ukrcao u noćni voz Ukrajinske železnice koji ga je odvezao do granice sa Poljskom, gde ga je u ranu zoru na stanici u poljskom gradu Przemislu dočekao američki ambasador u konvoju crnih "ševrolet“ džipova.
To je bio njegov prevoz od Przemisla do oko 60 kilometara udaljenog grada Ržešova, gde se Zelenski sa nevelikom pratnjom ukrcava u "boing C-40B“, avion američkog ratnog vazduhoplovstva koji je na raspolaganju funkcionerima američke vlade ispod nivoa predsednika i potpredsednika.
"Boing“ sa specijalnim putnikom posle poletanja krenuo je ka severozapadu, prema Velikoj Britaniji. Ispred njega je, osmatrajući teren, bio jedan izviđački avion NATO vazduhoplovstva, dok je u bezbednosnoj pratnji bio i jedan borbeni F-15. Problema nije bilo, let je trajao oko 10 sati. Zelenski je na američkom tlu, u bazi Endruz, na pola sata vožnje od Bele kuće, oko podne po lokalnom vremenu prešao u nadležnost Sikret servisa, čime je započela njegova prva zvanična poseta SAD.
To je bio i njegov prvi izlazak iz zemlje od kako je, 24. februara 2022. godine, Rusija napala Ukrajinu, kao i ostvarenje njegove stare želje da se sretne sa američkim predsednikom koju je nastojao da realizuje još od momenta kada je na opšte, pa i na sopstveno iznenađenje 21. aprila 2019. trijumfovao na predsedničkim izborima na kojima je bio autsajder. Pre toga se nije bavio politikom, ali je, u popularnoj TV seriji sopstvene produkcije, glumio srednjoškolskog profesora koji je, predstavljajući se kao "sluga naroda“, izglasan za predsednika.
Zelenski je tako postao prvi ukrajinski, pa i prvi svetski, šef države koji na to mesto došao pošto je pre toga glumio šefa države. Dužnost je preuzeo 19. maja 2019, ali činu inauguracije nije, kako se najavljivalo, prisustvovao tadašnji američki predsednik Donald Tramp, niti potpredsednik Majkl Pens, kako se očekivalo.
Razlog za to bio je još sasvim nerazrešen zaplet koji je kasnije bio i povod za neuspeli "impičment“ – kongresni opoziv Donalda Trampa. Naknadno se, naime, saznalo da je prisustvo američkog potpredsednika, a u nekim varijantama i samog predsednika, iz Vašingtona bilo uslovljeno objavom novog ukrajinskog predsednika da vlasti u Kijevu pokreću istragu o ukrajinskim poslovima Džoa Bajdena, u tom momentu samo mogućeg protivkandidata Trampu na predsedničkim izborima u novembru 2020 – odnosno o biznisu njegovog sina u ukrajinskom energetskom sektoru koji je "mirisao“ na korupciju.
Iz današnje perspektive nije sporno da su Tramp i ljudi iz njegovog okruženja od Zelenskog "tražili uslugu“ – nešto što bi diskreditovalo Bajdena – kao i da je u arsenalu tih pritisaka bila i obustava vojne pomoći Ukrajini, čiji je suverenitet bio okrnjen ruskom aneksijom Krima 2014. godine.
Zelenski i Tramp se ipak sreću, ali samo usputno, na takozvanim marginama zasedanja Generalne skupštine UN, u septembru 2019. u Njujorku, a Zelenski će do Bele kuće stići u sredu 21. decembra u sasvim drugačijim okolnostima – u međuvremenu je postao "čovek koji se suprotstavio Putinu“ i "ratni lider“ nacije koga (sa svim preterivanjima koja nalažu političke potrebe) porede sa Vinstonom Čerčilom.
Zelenski je u Vašingtonu proveo ukupno deset sati, koji su uključivali posetu i razgovore sa Bajdenom u Ovalnom kabinetu Bele kuće, konferenciju za novinare i govor pred oba doma Kongresa koji je prizvao poređenja sa američkim "velikim komunikatorom“, predsednikom takođe iz glumačkog esnafa – Ronaldom Reganom.
U tom poređenju Zelenski nije loše prošao – u nekoliko mahova pripadnici političke elite najveće svetske sile ustajali su da bi mu aplaudirali. U tim momentima ukrajinskom predsedniku je svakako pomoglo iskustvo iz "prethodnog života“, umeće privlačenja i održavanja pažnje publike.
Za razliku od Regana koji je sve svoje (unapred napisane) govore po pravilu čitao sa telepromptera (što su radili i svi predsednici posle njega), Zelenski je svoj napisani govor (koji je liberalni magazin "Atlantik“ opisao kao "briljantan“) čitao sa odštampanog teksta koji je držao ispred sebe na govornici. Čitao ga je na engleskom, sa akcentom koji pokazuje da mu to nije maternji jezik, ali je njegova prezentacija bila dovoljno dobra da drži pažnju slušalaca.
Glavna poruka tog 25-minutnog govora bila je da američka pomoć – podjednako ona u novcu i u oružju – "nije milosrđe, nego investicija“. Ta "investicija“ – dosad oko 20 milijardi – ovom posetom povećana je za oko dve milijarde dolara vrednog oružja i municije, a u novom, upravo izglasanom budžetu Bajdenove administracije, Ukrajini je namenjeno još oko 45 milijardi.
Insistirao je zatim da "svet ne može bez američkog liderstva“, da je globalna bezbednost nedeljiva i da je, u krajnjem ishodu, Ukrajina danas samo "glavni front globalne bitke“ koja je u toku. Bilo je tu i retoričkih bravura poput one da ishod rata "zavisi od nas, ukrajinske armije, ali da mnogo zavisi i od sveta u kojem mnogo toga zavisi od vas“…
Pažnju je privukao ne samo sadržaj besede Zelenskog, nego i njegov "kostim“ – umesto odela sa kravatom, norme za posetu "hramovima američke demokratije“, Beloj kući i Kapitolu – ukrajinski lider je sve vreme nosio svoju poluvojničku "uniformu“ – sivomaslinasti duks uparen sa "kargo“ pantalonama i plitkim čizmama.
Domaćini – predsednik Bajden i kongresni lideri i demokratama naklonjeni mediji, imali su razumevanja za ovakav "stajling“ (agencija "Blumberg“ je tako konstatovala da je "Zelenski bivši glumac koji razume da igra dodeljenu mu ulogu koja zahteva i specifičnu vrstu kostima“), ali ne i voditelji konzervativnih medija koji su zajedljivo konstatovali da je za pare koje prima od Amerike mogao da kupi jedno odelo sa košuljom i kravatom…
"Ne zaboravite da je Zelenski samo glumac“, opisao je ukrajinskog predsednika desničarski komentator Čarli Kirk. "Umesto da Belu kuću poseti u odelu s kravatom, on se opredelio za sivozeleni duks i ’kargo’ pantalone. Takav kostim je sasvim odgovarajući kad vam je namera da američke poreske obveznike opelješite za milijarde dolara.“ A Takeru Karlsonu, voditelju republikancima naklonjene Foks TV mreže, "ukrajinski predsednik liči na menadžera striptiz-kluba i kao takav trebalo je da bude izbečen iz Kongresa”.
Ništa manja doza zajedljivosti povodom posete Zelenskog Vašingtonu emitovana je i iz Moskve. Na najvišem nivou, Putin je izjavio da "nije impresioniran“ i da će dodatna pomoć Zapada Ukrajini "samo odložiti neizbežnu pobedu Rusije“. Putinov spoksmen Dmitrij Peskov je pak ocenio da pažnja koja je u Vašingtonu posvećena Zelenskom "potvrđuje da SAD ostaju privržene politici borbe sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca“.
"Mali đavo je došao da vidi matorog sotonu“, sažeo je posetu ukrajinskog lidera Vašingtonu popularni ruski TV komentator Vladimir Solovjov. "Tip u izgužvanom zelenom duksu koga nazivaju predsednikom jedne suverene države putovao je američkim avionom do američke vojne baze“, opisao je putovanje Zelenskog provladin ruski komentator Rodion Mirošnik.
U ocrnjivanju Zelenskog povodom njegove posete Vašingtonu reči nije birao ni Sergej Markov, ruski politikolog i bivši savetnik Vladimira Putina. "Sastanak Bajdena i Zelenskog nije doneo ništa novo. Zelenski je veliki glumac i dobro igra ulogu predsednika Ukrajine, iako to nije. On je nelegalno imenovana marioneta Amerike koja sledi naređenja iz Vašingtona. Njegov govor u Kongresu bio je veoma neophodan Bajdenu, pošto će dolazeća republikanska većina zaustaviti finansiranje njegovog ukrajinskog projekta. Republikanci inače nemaju ništa protiv Rusije ili Zelenskog, oni samo mrze Bajdena, koji u Ukrajini vodi lični rat protiv Putina.“
Šta je, međutim, stvarni učinak desetosatne predstave predsednika Zelenskog u Vašingtonu, sem činjenice da je primljen kod Bajdena i ovacijama pozdravljen dok je govorio u Kongresu?
Ono što je očigledno to je da je dosta dobio, ali da se kući nije vratio sa svim što je tražio. Dobio je jednu bateriju "patriot“ sistema protivvazdušne odbrane, ali ne i dodatne tenkove, uz obrazloženje da ih već ima dovoljno, kao i da novi sistemi zahtevaju obučeno osoblje za njihovo rukovanje, koje Ukrajina u ovom momentu nema.
Ishod posete je i uverenje da zvanični Vašington podržava ukrajinski otpor agresiji, ali da u isto vreme smatra da je možda vreme da se traga za putevima izlaska iz rata koji, ako Kijev i Moskva ostanu pri svojim maksimalističkim zahtevima, u dogledno vreme neće biti okončan.
Gostu iz Kijeva predočena je i neophodnost da se sačuva krhko jedinstvo NATO-a u čijim redovima nema jednoglasja oko nivoa podrške Kijevu, pogotovo što su sve glasnije procene da će po prestanku zime ukrajinskim braniocima na bojištu biti mnogo teže nego dosad.
Tu je i sve više pominjan i problem realnih mogućnosti geopolitičkog Zapada da održi postojeći tempo opremanja Ukrajine koja za nedelju dana potroši više artiljerijske municije nego što SAD mogu da proizvedu za mesec dana.
"Ovaj rat je u sve većoj meri takmičenje između industrijskih baza SAD i Rusije, potpomognute donekle od Irana, Severne Koreje i još nekolicine zemalja“, sažeo je ovu situaciju Set Džons, viši potpredsednik američkog Centra za strateške i međunarodne studije.