Berlinski proces

Berlin KAPUTT: Da li je Berlinski proces ispunio očekivanja ili ne?

Kada na jedan tas stavimo postignuto, a na drugi vreme koje je bilo potrebno za ove uspehe, do kakvog zaključka ćemo doći ‒ da li je Berlinski proces ispunio očekivanja ili ne?

“Neće biti novog proširenja Evropske unije u narednih pet godina, ali ćemo nastaviti pregovore sa zemljama Zapadnog Balkana, kojima treba evropska perspektiva“, rekao je 2014. godine tada novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pred Evropskim parlamentom.

Iste godine pod pokroviteljstvom tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel pokrenut je Berlinski proces sa ciljem da državama Zapadnog Balkana ova “pauza u proširenju“ padne što lakše, ali i kako, u međuvremenu, ne bi zaboravile na ono što im je obećano još 2003. u Solunu.

Ideja Angele Merkel bila je da ovim, danas već čuvenim procesom, unapredi saradnju u regiji Zapadnog Balkana, kako bi se brže pripremio za članstvo u Evropskoj uniji. Da se formira zajedničko tržište, kao viši stepen ekonomske integracije.

Dakle neka vrsta vežbe, igranja po evropskim pravilima koje će ovim državama olakšati, jednog dana, tranziciju u jedinstveno tržište.

Angela Merkel je, u međuvremenu, otišla u zasluženu penziju, a Berlinski proces je proglašen njenim najvećim nasleđem Zapadnom Balkanu. Sa druge strane, ima i onih koji osporavaju rezultate procesa i koji, s pravom, podsećaju da je njegova prvobitna ideja bila da se države Zapadnog Balkana brže priključe EU, ali da posle 10 godina nijedna od tih šest država nije postala deo evropske porodice.

Dok države Zapadnog Balkana svoju kartu za ulazak u EU čekaju, u prethodnih 10 godina postignuto je nekoliko opipljivih rezultata…

Postepeno je ukidan roming u zemljama regiona, uspostavljen je program za saradnju mladih u koji je uključeno više od 30.000 mladih iz regiona. Potpisivani su sporazumi o regionalnoj ekonomskoj saradnji, ukidanju viza…

Kada na jedan tas stavimo postignuto, a na drugi vreme koje je bilo potrebno za ove uspehe, do kakvog zaključka ćemo doći ‒ da li je Berlinski proces ispunio očekivanja ili ne?

Postavljajući ovo pitanje, dočekali smo još jedan samit Berlinskog procesa koji je održan upravo tamo gde je sve počelo.

Lideri Zapadnog Balkana ponovo su se okupili kako bi im bio predstavljen plan saradnje i približavanje Uniji. Tako okupljenima i ujedinjenima, makar za potrebe posla, poslata im je poruka koju su želeli da čuju.

Olaf Šolc, nemački kancelar, rekao je da je Evropska unija kompletna jedino sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom, kao i da bi zemlje tog regiona trebalo da preduzmu dalje korake ka zajedničkoj budućnosti.

“U proteklih deset godina Berlinski proces doneo je uspeh, ali se nadam da neće proći još 10 godina pre nego što zapadnobalkanska šestorka bude deo EU“, rekao je kancelar Nemačke Olaf Šolc, koji je iskoristio priliku da podseti na važnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uz zaključak da je potrebna nova dinamika.

“Još imamo sukobe koji potiču iz prošlosti i otežavaju saradnju. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ne ide na zadovoljavajući način i obe strane moraju da sprovedu ono što su obećale, što su postigle sporazumima“, istakao je Šolc.

Ipak, glavna poruka koja je mogla da se čuje jeste da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu pojedinačno u jedinstveno evropsko tržište, već da moraju prvo da počnu da funkcionišu u regionalnom zajedničkom tržištu. Kada pogledamo fotografije sa samita Berlinskog procesa, na kojima lideri država regiona stoje jedni pored drugih nasmejani i ujedinjeni, rekli bismo da je zajednička saradnja najmanji problem…

Međutim, da je sve kao što ponekad izgleda, ovom regionu Berlinski proces ne bi ni bio potreban. Baš kao ni mnogobrojni sporazumi koji se konstantno potpisuju.

Prilika za novo potpisivanje i pečatiranje nije propuštena ni ovaj put. U Berlinu su premijeri šest država Zapadnog Balkana potpisali novi akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište, za period od 2025. do 2028. godine.

“Prihvatajući da zajedničko regionalno tržište služi kao moćan katalizator rasta i privlačnosti regiona za investicije, akcioni plan maksimizira mogućnosti za obostrano korisnu regionalnu ekonomsku integraciju, podstiče socioekonomsko približavanje regiona i EU i utire put za ubrzanu integraciju u jedinstveno tržište EU.

Priznajući izazovan i značajno izmenjen geopolitički i socioekonomski pejzaž, kao i trenutne ogromne jazove u približavanju regiona i EU, prepoznajemo da naš put ka višem rastu, poboljšanom životnom standardu i približavanju Uniji jasno zavisi od ekonomske integracije unutar regiona, a potom i između regiona i EU“, piše, između ostalog, u tekstu deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu.

Takođe, potpisan je i sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu, koji ima za cilj da poveća mobilnost studenata i da im odobri pravo da studiraju na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u regionu.

Šta je Olaf Šolc poručio Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana o ulasku u EU

Samit Berlinskog procesa

Vesti 14.10.2024. 13:16

Šta je Olaf Šolc poručio Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana o ulasku u EU

Berlinci o Berlinu? Pa, nisu baš zadovoljni

Šta im najviše smeta?

Svet 30.05.2024. 08:00

Berlinci o Berlinu? Pa, nisu baš zadovoljni

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je potpisivanje akcionog plana, dodajući da će do kraja godine moći da počnu isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan vrednog šest milijardi evra, koji je nazvala “mostom“ između regionalnog i evropskog tržišta.

“Od suštinskog je značaja da ovo zajedničko regionalno tržište funkcioniše nesmetano jer to omogućava kompanijama sa Zapadnog Balkana da trguju, inoviraju i stvaraju nova dobra radna mesta. To takođe približava region nama, a privrede našem jedinstvenom tržištu“, rekla je Fon der Lajenova i iskoristila priliku da istakne važnost deblokade CEFTA sporazuma, do koje je došlo odlukom Prištine da otvori Merdare za ulazak robe iz centralne Srbije.

“Posebno pozdravljam to što je ukinuto ograničenje uvoza srpske robe na Kosovo, to je jako značajno i, Olafe, zahvaljujem vam i čestitam na tom uspehu“, poručila je predsednica Evropske komisije.

Podsećanja radi, Priština je ovu odluku donela posle godinu i po dana i tek onda kada joj je zaprećeno izbacivanjem iz regionalnog sporazuma za slobodnu trgovinu – CEFTA.

Koliko god pohvala Ursule fon der Lajen bila apsurdna, dobro je znati da, kada to zaista hoće, Evropska unija ima mehanizme kojima može da kontroliše odluke Aljbina Kurtija.

Sve što je nedavno potpisano u Berlinu na papiru dobro zvuči. Ukoliko papir postane praksa, do 2028. moći ćemo da kažemo da imamo povoljne i značajne pomake koji su region približili Evropskoj uniji.

Međutim, ne treba biti ni preveliki optimista jer su se dokumenta i ranije potpisivala, ali je njihova implementacija, u većini slučajeva, izostala jer im se isprečila politika.

Pre dve godine šefovi vlada šest zemalja Zapadnog Balkana potpisali su tri sporazuma kojima se međusobno priznaju lična dokumenta, univerzitetske diplome i neke profesionalne kvalifikacije… Ipak, do dana današnjeg nije došlo do njihove potpune primene zbog Bosne i Hercegovine i Kosova… Evropska unija morala je da pripreti i upotrebi “štap“ da bi Aljbin Kurti rešio da jednostrano ukine vizni režim za građane Bosne i Hercegovine.

U prošlosti je često delovalo da Evropska unija zaista ne zna šta da radi sa balkanskim državama i ko god je stekao ovakav utisak verovatno nije pogrešio.

Od izbijanja rata u Ukrajini čini se da je EU ipak malo više stalo do Zapadnog Balkana nego inače jer u trenutku kada je Evropi jedinstvo potrebnije nego ikada u neku ruku je “opasno“ da deo Evrope ostane izopšten iz evropske porodice.

Pozitivni zaključak samita u Berlinu bio bi da Evropska unija pokušava na neki način da razdrma region. Čak i da je to zaista tako, uspeh Berlinskog procesa u budućnosti će zavisiti i od država Zapadnog Balkana, odnosno od njihove volje da prevaziđu prepreke koje ih okružuju.

Odgovor na pitanje da li je Berlinski proces do sada bio uspešan ili ne zavisi od toga koga pitate. Oni koji su 2014. bili optimisti, koji su u njega verovali i imali velika očekivanja, verovatno će vam reći da od ove inicijative Zapadni Balkan nije dobio ništa.

Sa druge strane, oni koji su još pre 10 godina na njega gledali kao na čekaonicu i neophodni proces dok EU ne smisli šta će sa ovim regionom zadovoljiće se postignutim.

DOSIJE “KUPLJENI NOVINARI“: Kancelarka Merkel postrojava novinare