Svet
23.06.2024. 15:05
Svet
24.06.2024. 09:32
Beta
Francuska
Da li je tehnička vlada izlaz za Makrona posle izbora?
Ako posle vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, niko ne bude osvojio apsolutnu većinu, glasanja o nepoverenju bi mogla da ruše buduće vlade, ocenio je radio Frans enfo (France Info) i dodao da bi predsednik Emanuel Makron mogao da izbegne takav scenario ako imenuje tehničku vladu bez političke težine.
Makron je posle dobrog rezultata ekstremne desnice na izborima za Evropski parlament održanim 9. juna, raspustio francuski parlament i sazvao vanredne parlamentarne izbore u dva kruga, 30. juna i 7. jula.
"Može se dogoditi da se zemljom ne može upravljati. Izbori mogu da se završe odsustvom apsolutne većine, kao što je bio slučaj na prethodnim izborima od juna 2022. do juna 2024. godine", podsetio je radio u opširnom tekstu o izborima.
Frans enfo smatra da nijedan od tri tabora (Makronova i koalicije radikalne levice i esktremne desnice) neće dobiti apsolutnu većinu. Svaka koalicija bi mogla da pregovara sa drugim, manjim strankama za formiranje vlade, ali onda postoji rizik da ne dobije odobrenje u parlamentu.
Analitičari ocenjuju da bi posle izbora moglo da dođe do ćorsokaka, a neuspeli pokušaji formiranja vlade mogli bi da se ponavljaju najmanje do jula 2025. godine, jer prema Ustavu, novi parlament ne može da se ponovo raspusti u tekućoj godini kada je stari saziv raspušten.
Makron bi mogao, u želji da izbegne veliku nestabilnost vlade tokom nekoliko meseci, da imenuje mandatara koji ne izaziva političke podele a ministri bi se birali konsezusom.
"Što više situacija bude složena u političkom smislu, to se više otvara mogućnost formiranja tehničke vlade", smatraju analitičari i dodaju da je "tehnička vlada koalicija sa najširim mogućim dogovorom i nije nužno da članovi vlade imaju neku političku opredeljenost.
Ministri takve vlade ne bi imali politički legitimitet kroz svoje mandate, već kroz svoje veštine. To su, na primer, viši državni službenici ili specijalisti za određene teme.
"Ideja bi bila da stranke ne učestvuju u vladi jer ne žele da budu odgovorne za politiku koju vodi tehnička vlada, a to bi mogao da bude prelazni period od godinu dana, kad po Ustavu parlament može da bude opet raspušten i organizovani novi izbori", rekao je stručnjak za ustav Benžamen Morel (Benjamin).
Tehnička vlada bi upravljala zemljom u nameri da što manje izaziva podele, a postojao bi određeni oblik stabilnosti.
"Politički gledano, to bi bilo pomalo i gubljenje vremena dok se čekaju sledeći parlamentarni izbori. Vlada drži administraciju, što nije mala stvar. Ona donosi zakone koji mogu biti hitni, posebno sa ekonomske tačke gledišta. To je donošenje budžeta, što rizikuje da bude najkomplikovaniji aspekt u takvoj situaciji, jer je budžet pokazatelj politike na vlasti", rekao je Morel.
Francuska u svojoj novijoj istoriji nije imala čisto tehničku vladu.
"Prva vlada Pete republike Mišela Debrea (Michel) (1959-1962) bila je, međutim, osmišljena kao tehnička, sa Morisom Kuveom de Mirvilom u spoljnim poslovima ili Pjerom Mesmerom (Pierre) u vojsci", podsetio je istoričar Žan Garig (Jean Garrigues).
Prema njegovim rečima, tada su se tražile ličnosti bez jakog političkog identiteta.
Svet
08.06.2024. 20:00
Makronovo krunisanje
Postopeno su u razne vlade Francuske ulazili članovi civilnog društva. To je bio slučaj sa ministrom ekologije 2017. Nikolom Iloom (Nicolas Hulot), čuvenim velikim advokatom Erikom Dipon-Moretijem (Eric Dupond-Morreti) koji je 2020. godine postao ministar pravde i Ameli Udea-Kastera (Amelie Oudea-Castera) koja je ministarka sporta od 2022. godine.
Svi ti ministri nisu profesionalni političari, već stručnjaci u svojim oblastima, dodao je francuski radio.
Profesorka univerziteta u Tuluzu Nikoleta Perlo izjavila je da bi u slučaju formiranja tehničke vlade, Francuska mogla da koristi iskustvo nekoliko evropskih zemalja.
Belgiju je tako vodila privremena vlada tokom epidemije korona virusa. Italija je iskusila četiri tehničke vlade od Drugog svetskog rata, najnovija je vlada ekonomiste Marija Dragija (Draghi), od februara 2021. do oktobra 2022.
"Takve ekspertske vlade vode ličnosti koje nisu ni izabrane na izborima, niti su član neke političke stranke", rekla je ona i dodala da takve vlade nastaju posle krize koju prethodna vlada nije mogla da reši, i one se smatraju privremenim.
Komentari
