DOBILA PULICEROVU NAGRADU, A IZMISLILA PRIČU: 37 godina od kako je Dženet Kuk obmanula svet

Za priču "Džimijev svet" objavljenu u "Vašington postu", američka novinarka Dženet Kuk je na današnji dan 13. aprila 1981. godine dobila Pulicerovu nagradu, a dva dana kasnije, Dženet ju je vratila jer je priznala da je priču o dečaku narkomanu i budućem dileru izmislila.
Zbog toga je u svom matičnom listu "Vašington post" dobila otkaz i potpuno se povukla iz javnosti.

Reportažu koju je napisala Dženet, objavljena je 1980. godine, u 2200 reči u kojoj  je Kukova pisala o tamnoputom detetu zavisnom od droge, ali ne navodeći identitet dečaka.

"Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak crvenkastoplave kose i toplih smeđih očiju čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle", prva je rečenica priče Džimijevog sveta novinarke Dženete Kuk.

Javnost je bila zatečena. Priča je proglašena hororom, a crnačko stanovništvo je kritikovalo "Vašington post" jer nisu otkrili o kom dečaku je reč.

Marion Beri, tadašnji gradonačelnik Vašingtona je naredio policiji da se svaki deo grada pretraži. Nakon neuspešne potrage policije, novinarka Dženet Kuk je morala da ode u Džimijev kraj koji je opisivala u priči i da time potvrdi da dečak zaista postoji. Međutim, stanovništvo je vređalo gradsku vlast govoreći da su nesposobni da pronađu dete i da mu ukažu pomoć, a gradonačelnik je rekao da je dečak od ranije poznat vlastima i da je na lečenju, iako je to bila laž.

Godinu dana kasnije, 13. aprila 1981. godine, Dženeti Kuk su se snovi ostvarili i postala je dobitnica Pulicerove nagrade. Njujorške novine su prenele ovu vest, kao i biografiju novinarke Kuk. Kada su tu vest pročitali urednici novina u Ohaju, za koje je Dženet prethodno radila, napisali su da u njenoj biografiji ima mnogo neistina. Potom su urednici "Vašington posta" odlučili da provere ove informacije i nakon višečasovnog razgovora sa novinarkom, Kuk im je u suzama priznala da je lagala. Njena reportaža je proglašena najzloglasnijom novinarskom obmanom u savremenoj istoriji i nijedne novine, poput "Washingtona" i "Cosmopolitan" nisu htele da je zaposle.

"Nepravedno je što je dobila nagradu za novinarstvo, ali takođe i šteta što nije dobila Nobela za književnost", rekao je kolumbijski pisac Gabrijel Garsija Markes.

Nekoliko godina kasnije, preselila se iz Vašingtona i udala za advokata. Radila je u "Limited Ekpressu" za 4,85 dolara po satu. Sa 40 godina, Dženet se razvela i radila je u robnoj kući u gradu Kalamazu za satnicu od šest dolara. Kao asmatičarka, od bedne zarade nije imala dovoljno za lekarske preglede, a za jedne novine rekla je:

"Mislim da u ovom slučaju kazna ne odgovara zločinu. Izgubila sam svoj glas. Izgubila sam pola života. Sada sam u situaciji da su mi pahuljice dobar izbor za večeru."

Stupila je u kontakt 1996. godine sa reporterom "Vašington posta" i pristala na intervju.

Rekla je da je od malih nogu naučila dobro da laže, mislivši da je to dobar način da se izbegne kazna, aludirajući na period kada su majka i ona krile od njenog strogog i škrtog oca da kupuju odeću.

"Ja nikada nisam izmislila Džimija, pogotovo ne da bih dobila nagradu ili se proslavila već da bih pobegla iz Post Weekly-ja", rekla je Kukova za intervju "Vašington posta".