Vesti
09.04.2025. 14:50
Scena
13.04.2025. 12:15
R. E.
Dženet Kuk
"Džimijev svet" - najveća OBMANA u istoriji Pulicerove nagrade
"Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak sa kosom boje peska i toplim smeđim očima, čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle".
Ovo je prva rečenica priče "Džimijev svet", objavljene u "Vašington postu", za koju je američka novinarka Dženet Kuk dobila Pulicerovu nagradu, 13. aprila 1981.
Dva dana kasnije morala je da vrati nagradu, jer je priznala da je priču o dečaku narkomanu i budućem dileru - izmislila.
"Reportaža" koju je napisala Dženet, objavljena je u septembru 1980. godine i u njoj se ne navodi identitet dečaka.
Javnost je bila zgrožena pričom. Marion Beri, tadašnji gradonačelnik Vašingtona, je naredio policiji da se svaki deo grada pretraži kako bi se dečak pronašao.
Na kraju je i Dženet morala da ode u “Džimijev kraj”, koji, kako se ispostavilo, uopšte nije poznavala.
Potraga je bila neuspešna, a ljudi su vređali gradsku vlast, govoreći da su nesposobni da pronađu dete i da mu ukažu pomoć. Gradonačelnik je uzvratio da je dečak od ranije poznat vlastima i da je na lečenju, što je bila laž.
Sledeće godine, snovi Dženet Kuk su se ostvarili i postala je dobitnica Pulicerove nagrade, prva afroamerikanka kojoj je uručeno to priznanje. Mnogi mediji su preneli ovu vest, kao i biografiju autorke.
Kada su to pročitali urednici novina u Ohaju, gde je Dženet ranije bila zaposlena, ukazali su da u njenoj biografiji ima mnogo netačnih podataka. Urednici "Vašington posta" su odlučili da provere ove informacije i nakon višečasovnog razgovora sa novinarkom, Kuk im je u suzama priznala da je lagala.
Njena reportaža je proglašena najvećom novinarskom obmanom u savremenoj istoriji i najvećim skandalom u istoriji Pulicerove nagrade.
"Nepravedno je što je dobila nagradu za novinarstvo, ali je šteta što nije dobila Nobela za književnost", rekao je pisac Gabrijel Garsija Markes.
Dženet Kuk je dobila otkaz u "Vašington postu" i potpuno se povukla iz javnosti. Godinama je radila loše plaćene poslove, zbog čega nije imala dovoljno novca za lekarske preglede, a bolovala je od astme.
"Mislim da u ovom slučaju kazna ne odgovara zločinu", izjavila je u tom periodu.
Godinama kasnije je pristala na intervju, kada ju je 1996. godine kontaktirao reporter "Vašington posta", kome je ispričala je da je od malih nogu naučila dobro da laže.
Ovaj incident je doveo do diskusija o novinarskom integritetu i etici. Štampani mediji širom Amerike su revidirali svoje protokole za proveru činjenica i procese verifikacije izvora. Mnogi su primenili rigoroznije standarde za anonimne izvore i poverljive doušnike.
Incident je doveo do pažljivijeg ispitivanja senzacionalnih priča i ponovnog naglašavanja da je tačnost važnija od senzacionalizma. Škole novinarstva uključile su studiju slučaja u svoje nastavne planove i programe, koristeći je kao priču upozorenja za buduće novinare.
Skandal je naglasio važnost održavanja visokih etičkih standarda u novinarstvu i teške posledice izdaje poverenja javnosti.
U fokusu
14.09.2021. 06:05
Ko je Volt Bogdanić i zašto njime treba da se ponosimo svi u Srbiji
Biznis
04.04.2025. 14:45
Kako je to biti novinar u Srbiji: Kolike su plate, na šta se žale...
Komentari
