Život
26.02.2025. 14:25
Vesti
09.04.2025. 14:50
Momčilo Petrović
Istorija novinarstva
Da li znate koje su PRVE SRPSKE NOVINE, prvi TABLOID, zašto se kaže PETPARAČKI list...
Istorija novinarstva u Srbiji ima svoje svetle primere, ali se, nažalost, više pamte oni drugi koji su bili spremni da se za novac stave u nečiju službu, prelazeći pritom sve granice ne samo novinarskih standarda, koliko god labavi u tom trenutku bili, već i granice pristojnosti i ljudskosti.
Prvi broj lista "Novine serbske iz carstvujuščeg grada Vijene“ izašao iz štampe 23. avgusta 1813. godine. Od tada pa do danas, razni su se u Srbiji nazivali novinarima. Ali bilo je i pravih poslenika "sedme sile“...
Dimitrije Davidović ‒ otac srpske štampe
Dimitrije Davidović rođen je 1789. godine u Zemunu, u prizemnoj kući koja je sačuvana do današnjih dana i nalazi se u Glavnoj ulici broj 6.
U petoj godini preležao je velike boginje, zbog čega je docnije imao rošavo lice i oštećen vid. Studirao je u Pešti, prvo filozofiju, a zatim medicinu, ali nikada nije stekao zvanje lekara.
Sa kolegom sa studija, Dimitrijem Frušićem, upustio se u izdavanje novina. Njih dvojica tražila su za to dozvolu od cara Franca lično, ističući da su Srbi jedini narod u austrijskoj carevini koji nema svoje novine i da će njihovo izdavanje odvratiti Srbe od pravoslavne Rusije. Prvi broj lista "Novine serbske iz carstvujuščeg grada Vijene“ izašao je iz štampe 23. avgusta 1813. godine. U početku su izlazile svakog dana osim nedeljom i praznikom, a od 1817. do 1822. godine dva puta nedeljno.
Poziv na pretplatu poslat je u 1000 opština u Austriji gde su živeli Srbi, a posebnim pismima Davidović se obratio istaknutim pojedincima. Uoči prvog broja bilo je skupljeno 100 pretplatnika, a tokom narednih godina najviše će ih biti 450.
"Novine serbske“, što se vesti tiče, u počeku nisu mogle da se pohvale aktuelnim vestima. U vreme kada su pokrenute, Turci su u Srbiji u krvi gušili Karađorđev ustanak, ali austrijska cenzura, zbog očuvanja odnosa sa Carigradom, nije dozvoljavala štampanje vesti o tome. Stega cenzure popustiće kasnije tog leta pa je tek u 38. broju objavljena prva vest o događajima u Srbiji. Najviše se pisalo o Napoleonovim ratovima, a zanimljivo je da su "Novine serbske“ od prvog broja objavljivale kursnu listu, što je bilo od značaja za trgovce, koji su činili većinu čitalačke publike.
Vremenom, počelo je objavljivanje anegdota i šala pa dužih priloga sa temama iz istorije i geografije, zatim iz književnosti... Neko vreme, urednik u novinama bio je i Vuk Karadžić.
Zbog javnog protivljenja prevođenja Srba u Dalmaciji u katoličanstvo, Dimitrije Davidović morao je 1821. godine iz Austrije da beži u Srbiju, a "Novine serbske“ malo kasnije zabranjene su. Knez Miloš davao mu je prvo sekretarske i prevodilačke, a zatim i diplomatske poslove, šaljući ga u nekoliko navrata u Carigrad. Na kraju, Miloš je Davidoviću poverio pisanje zakona za mladu srpsku državu i prvog modernog srpskog Ustava, donetog na Sretenje 1835. godine. Bio je ministar prosvete i unutrašnjih dela.
Na početku 1834. godine obnovljeno je u Beogradu izlaženje "Novina srbskih“, ovog puta kao službenog glasila. Davidović je bio njihov urednik dve godine, dok ga Miloš ga nije smenio.
Umro je u Smederevu, siromašan, 1838. godine.
"Novine srbske“ nisu prenele vest o njegovoj smrti, ali su o tome izveštavali srpski listovi iz Pešte.
Pera Todorović ‒ talenat bez morala
Pera Todorović rođen je 1852. u Vodicama kraj Smederevske Palanke, kao treći sin bogatog svinjarskog trgovca. Iz beogradske gimnazije izbačen je kad je u šestom razredu odbio da primi pričešće. Školovanje nastavlja u Pešti i Novom Sadu, gde je upoznao Svetozara Markovića, koji je u Srbiju doneo socijalizam, a onda u Cirihu, gde počinje da se druži sa Nikolom Pašićem.
Zbog razvijanja crvene zastave na kojoj je pisalo "Samouprava“, 1876. godine bio je osuđen na robiju, ali je pušten da kao dobrovoljac ide u rat sa Turskom. Iz rata se vratio sa "Dnevnikom jednog dobrovoljca“, uzbudljivom ratnom hronikom koja ga čini prvim našim ratnim reporterom.
Na finansiranje Markovićevog rada potrošiće čitavo nasledstvo, a sa Pašićem će osnovati Radikalnu stranku.
Todorović je, boreći se za ovu stranku, do krajnosti zloupotrebljavao tadašnji zakon koji je davao slobodu štampi. On je prvi naš novinar koji se sistematski služio izmišljotinama, klevećući ministre iz Napredne stranke. Na demantije se nije obazirao jer, kako je govorio, "laž trči brže od svake ispravke“. Istoričar Slobodan Jovanović kazao je da je "stranački fanatizam stvorio kod njega pravo moralno slepilo...“
Sa Pašićem i ostalim radikalskim prvacima podigao je Timočku bunu. Ali kad buna propadne, Pašić će pobeći u Bugarsku, a Todorović i drugovi biće osuđeni na smrt. Kralj Milan ih je pomilovao, a posle toga Pera Todorović razdvojiće se od radikala i Pašića, koji će protiv njega voditi žestoku kampanju, proglasivši ga čak homoseksualcem. Vatreni politički aktivista, Pera Todorović tada se okreće izdavaštvu: novine, koje su pre njega u Srbiji služile samo za političku propagandu, on je ustrojio kao preduzeće koje donosi pare.
Godine 1889. otkupljuje "Male novine“ i pretvara ih u prvi moderni dnevnik u Srbiji. Spušta im cenu na pet para (otuda kod nas izraz "petparački list“) i prodaje preko kolportera, koji se tada prvi put pojavljuju u Beogradu. Za razliku od drugih listova, "Male novine“ nisu počinjale političkim uvodnicima, već najnovijim vestima. Objavljivao je i vremensku prognozu, lutrijske izveštaje, vesti sa pijace, crnu hroniku i viceve...
Docnije, još više ih je učinio komercijalnim: u drugim listovima, čovek je mogao da plati i objavi oglas, kod Todorovića je po istom principu mogao da objavi članak. Nije morao sam ni da ih piše, bilo je dovoljno da uredniku da uputstva. Govorio je da ništa ne piše protiv svog uverenja, ali da je pravo da oni kojima njegovi članci idu u prilog ‒ privatni ljudi, pojedina udruženja, javne vlasti ‒ nagrade njegov trud...
"Male novine“ prestale su da izlaze 1903. godine, kad su Karađorđevići došli na vlast. Umro je 1907. godine.
Vesti
01.04.2025. 21:10
Istorija korupcije u Srbiji: Kako su zaradili prve milione
Vesti
25.03.2025. 16:10
DIPLOMATE U SRBIJI: Ko je bežao od Karađorđa, a ko kneza Miloša navikao na viski...
Krsto Cicvarić ‒ tvorac srpskih tabloida
Krsto Cicvarić je otac svih srpskih tabloida i urednik čije je ime postalo sinonim za "revolveraško novinarstvo“. Rođen je 1879. u Nikojevićima na Zlatiboru. U užičkoj gimnaziji odbija da pohađa časove veronauke i izjavljuje da je "ateista“ i "bezbožnik“ pa brzo biva izbačen. Primoran je da školu, vanredno, završi u Beogradu.
To je sve što je imao od škole, ako se ne računa ono nekoliko meseci tokom kojih je počinjao da studira filozofiju u Beogradu i u Beču pa odustajao jer mu je uvek neko ili nešto smetalo. Ali, to ga nije sprečilo da napiše rasprave "Osnovni problem filosofije“, "Šta je metafizika“, "Idealizam ili materijalizam“ i još nekoliko sličnih.
Nije jasno da li se borio u balkanskim ratovima ili je dezertirao iz uverenja, ali se zna da je Prvi svetski rat proveo u zloglasnom zarobljeničkom logoru Nežider, u Mađarskoj.
Posle oslobođenja iz logora počinje da piše u "Beogradskom dnevniku“. Na meti su mu najčešće bili radikali kao stranka i Nikola Pašić i Stojan Protić kao njeni prvi ljudi. Pašić je bio "lopurda“, "ološ“, "zlikovac“ i, na kraju, "najkoruptivniji čovek za koga zna istorija Srbije“, a za Protića je pisalo i ovo: "Kad je g. Protić posle oslobođenja kandidovan za predsednika vlade, niko nije pravio pitanje od toga što je njegova žena bila bludnica, čije je svako dete imalo po četiri-pet otaca.“
Scena
19.03.2025. 18:45
SLAVNI GOSTI BEOGRADA: "Mažestik" okićen paprikom za Elizabet Tejlor, pečenje za Žozefinu Beker...
U Cicvarićevim novinama ubistva i nesreće opisivani su s najviše detalja, tračevi su bili najmaštovitiji, a seksualne afere najpikantnije: "Svoje bludne radnje sa Milicom g. sekretar je provodio kako kad: u svojoj ili namesničkoj kancelariji, a često i u svečanoj sali... Kako saznajemo, ovaj dr Dušan Petrović je radikalski kandidat za namesnika Ministarstva pravde.“
Godine 1929. prelazi u "Balkan“, čiji je vlasnik Svetolik Savić, osim što se bavio novinarstvom, prodavao i trave za lečenje raka, tuberkuloze, padavice i crnog prišta.
Pašić je u međuvremenu umro pa je glavna meta Cicvarićevih napada Vlatko Maček, predsednik Hrvatske seljačke stranke, za koga se kaže da je "jevrejsko kopile“.
U "Balkanu“ je posebno popularna rubrika "Mi to nismo rekli“, u kojoj su čitaoci mogli da ogovaraju koliko im je volja. Naravno, anonimni.
Tako jedan pita: "Šta je sa istragom povedenom protivu Dušana Anastasijevića, ekonoma banovinske bolnice u Šapcu, za delo vanprirodnog bluda sa bolničarem Ilijom?“
Zbog tekstova u kojima je blatio SSSR i članaka preuzetih iz francuskih i engleskih desničarskih novina, sumnjičen je, izgleda s pravom, da prima novac od Hitlerove Nemačke.
Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu. Gotovo slep, povremeno piše za okupacijske listove pa ga partizani u oktobru 1944. godine zbog toga, a i ranijih napada na SSSR, streljaju.
Pavle Marinković i "Pravda"
Samo devet meseci posle "Politike“, koja je danas najstariji dnevni list na Balkanu, pokrenuta je 1. septembra 1904. godine i "Pravda“. Uz "Vreme“, osnovano 1924. godine, ovo su bila tri vodeća lista u Srbiji, a ugašeni su dolaskom okupacione nemačke vojske 1941. godine.
Pokretač i vlasnik "Pravde“ bio je Pavle Marinković, pravnik, publicista, kraljevski diplomata i ministar... i nadasve živopisna ličnost.
Njegov otac bio je ministar i pisac, a brat Vojislav je doktorirao i bio čak i predsednik vlade. Pavle, rođen 1866. godine, bio je problematično dete. Družio se sa uličarima, bio je napast za devojčice, a maturski ispit je morao da polaže u Nišu jer u Beogradu nije mogao "da prođe“. Otišao je u Pariz na studije i otud se vratio kao pravnik, ali i kao kicoš, diktator mode i učitelj otmenog ponašanja. Milan Jovanović Stojimirović piše: "Nosio je monokl i galske brkove, žakete u boji, bele kamašne, cilindar i bundu, zbog čega su ga svi zvali Paja Bunda...“
Odmah po povratku uključio se u politički život, pokretanjem jednog lista i pisanjem političkih rasprava.
Zahvaljujući pre svega očevom uticaju, ušao je u diplomatiju i službovao prvo u Rusiji pa u Grčkoj. Dok je bio u Atini, na svoju ruku je jednoj grčkoj princezi obećao brak sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem pa je dobio otkaz. Marinković je, međutim, tada počeo da se izdaje za žrtvu političkog progona i prešao u opoziciju! Sa književnicima Jankom Veselinovićem i Branislavom Nušićem pokrenuo je časopis "Zvezda“...
Kad je kralj Aleksandar Obrenović objavio svoju ženidbu sa Dragom Mašin, Marinković, koji je bio njen drug iz detinjstva, postao je ministar. Iz vlade je ispao jer se udvarao ženi jednog svog ministarskog kolege, a potom učestvovao u jednom dvoboju revolverima u kojem je ranjen slučajni posmatrač... Da bi se dokopao vlasti, on kraljici Dragi saopštava da hoće da se oženi njenom mentalno ograničenom sestrom, a Draga mu je isposlovala mesto poslanika u Sofiji. Taj brak i ostale planove osujetio je Majski prevrat u kojem su Aleksandar i Draga ubijeni. Stradao bi i on da u noći atentata slučajno nije bio izvan Beograda.
Već naredne godine Nikola Pašić mu tajno daje novac da pokrene list "Pravda“, u kojem će za njegov račun napadati oficire zaverenike. List je vrlo brzo dostigao visok tiraž i uticaj, a Pašić je Marinkovića 1914. imenovao za poslanika u Bukureštu. Posle Prvog svetskog rata Pavle Marinković je ministar rudarstva pa prosvete, a 1920. godine, kao ministar vera, obnavlja Pećku patrijaršiju i bira prvog patrijarha...
Potom se povukao u penziju i umro 1925. godine u Vrnjačkoj Banji.
Predrag Milojević ‒ svedok veka
Predrag Milojević rođen je 1901. godine u Ramu na Dunavu, gde mu je otac bio carinski činovnik. Po završetku gimnazije upisao je studije filozofije. Čuveni profesor i naš najveći filozof Brana Petronijević još kao studenta uzeo ga je za asistenta, ali je Milojević već u devetnaestoj godini života počeo da piše za "Politiku“ i napustio studije pre diplomiranja.
Novinarsku karijeru počeo je kao autor humorističke rubrike u kojoj je ismevao unutrašnjopolitička zbivanja. Brzo je stekao popularnost, ali mu je rubrika ugašena kad je kralj Aleksandar 1929. godine zaveo diktaturu.
"Politika“ ga šalje za dopisnika iz Berlina, pa Londona... U Berlinu je 1930. godine intervjuisao Hitlera. Docniji diktator tada je bio vođa male i potcenjene stranke, ali je Milojević tekst završio upozorenjem da je reč o vrlo opasnom čoveku. Šest godine kasnije, kad je Hitler bio na vlasti, Milojević je zbog svojih izveštaja proteran iz Nemačke. Tokom novinarske karijere bio je proteran iz još četiri zemlje jer su vladajući režimi bili nezadovoljni njegovim kritičkim tekstovima.
Imao je priliku da intervjuiše najistaknutije evropske državnike i da bude svedok događaja koji su obeležili istoriju naše civilizacije u dvadesetom veku.
Na početku okupacije Jugoslavije 1941. godine Milojević je radio za kolaboracionističko "Novo vreme“, stavljajući se u službu nemačke propagande. Zbog toga mu je posle oslobođenja prvo bilo zabranjeno da piše, a zatim nije smeo da potpisuje svojim imenom tekstove u "Politici“.
Tada se bavio prevođenjem romana Kafke, Hemingveja, Grejama Grina...
Iz "Politike“ je otišao u penziju 1961. godine, ali je nastavio da piše sve do smrti 1999. godine.
Kao dopisnik iz Nemačke, upoznao je i svoju ženu Irmgard-Viri Krauze, ćerku bogatog berlinskog arhitekte. U jednoj nesreći stradao mu je sin jedinac pa je posle ženine smrti Predrag Milojević svu svoju imovinu zaveštao fondaciji za školovanje i nagrađivanje novinara. Reč je o velikom imanju: kući u Berlinu i imanju u okolini ovog grada, vrednim oko 1.300.000 maraka, staroj deviznoj štednji od 350.000 maraka i stanu u centru Beograda od oko 170 kvadrata.
Milojević je imenovao petoricu svojih prijatelja za staraoce ovog fonda. Trebalo je da se od godišnje kamate od oko 50.000 nemačkih maraka dodeljuju stipendije i nagrade, a da se glavnica čuva. Dalji Milojevićevi rođaci, međutim, pokrenuli su pred sudom proces obaranja testamenta pa ova poslednja želja starog novinara još nije sprovedena u delo.
Predrag Milojević ostavio je za sobom nekoliko veoma zanimljivih knjiga sećanja.
Vesti
04.03.2025. 15:54
Istorija političkih ubistava u Srbiji: Dobro je biti blizu vođe, ali ne preblizu
Sport
08.02.2025. 02:25
Vreme sporta i razonode u staroj Jugi: Od Formule 1 na Kališu do PREPARIRANOG KITA!
Zdravlje
18.12.2024. 22:10
(NADRI)LEKARI U SRBIJI: Od presađivanja testisa do otvaranja lobanje
Komentari
