DPS prekida saradnju sa vlašću u Crnoj Gori

Za danas zakazana vanredna sednica Skupštine, na kojoj je trebalo da se odluči o razrešenju Mandića, nije održana, dok je vladajući Pokret Evropa sad (PES) optužio opoziciju da pokušava da izazove političku krizu.

"Nećemo učestvovati u simulaciji demokratije", rekao je predsednik DPS Danijel Živković na konferenciji za novinare u Skupštini, najavljujući da će njegova partija na prvoj redovnoj sednici parlamenta ponovo podneti inicijativu za razrešenje Mandića.

Najava DPS da prekida saradnju s vlašću dolazi u trenutku kada je Crnoj Gori potrebna podrška opozicije za usvajanje ustavnih promena i drugih reformi koje su deo procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Mandić koji je i lider Nove srpske demokratije (NSD), napustio je plenarnu salu posle rasprave s opozicionim poslanicima, koji su zahtevali da se sednica formalno otvori, utvrdi kvorum i omogući javni prenos zasedanja.

Opozicija je optužila rukovodstvo Skupštine da je onemogućilo parlamentarnu raspravu i glasanje, dok novinarima i snimateljima nije bio dozvoljen ulazak u plenarnu salu.

Živković je izjavio da se u sali nalazilo 39 poslanika i Mandić, ali nije bilo zvaničnog evidentiranja prisustva psolanika. 

Za održavanje sednice parlamenta koji čini 81 poslanik, potrebno je prisustvo najmanje 41 poslanika.

Vladajući PES, čiji je lider premijer Milojko Spajić, odbacio je optužbe opozicije, navodeći da svaki poslanik ima pravo da odluči hoće li učestvovati u radu na određenoj tački dnevnog reda.

PES je saopštio da opozicija pokušava da izazove krizu i da politički spor oko Mandića koristi za uslovljavanje podrške ustavnim promenama potrebnim za završetak pristupnih pregovora sa EU.

Vladajuća partija ocenila je da najave opozicionih poslanika da neće podržati ustavne izmene predstavljaju pokušaj da se, kako je navela, preko pritisaka u vezi s evropskim integracijama preuzme vlast pre izbora.

Inicijativu za smenjivanje Mandića pokrenuo je DPS pošto je Mandić 27. avgusta javno uputio saučešće porodici bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića koji je umro u pritvoru Ujedinjenih nacija u Hagu, gde je izdržavao doživotnu zatvorsku kaznu zbog genocida i drugih ratnih zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Mandić je saopštio da je saučešće uputio u svoje i u ime Nove srpske demokratije, dok je opozicija njegov postupak ocenila kao neprihvatljiv za predsednika parlamenta države koja je članica NATO i kandidat za članstvo u EU.

Pored opozicionih stranaka, inicijativu su podržali i pojedini poslanici vladajuće većine, uključujući predstavnike albanskih nacionalnih partija i poslanika sa liste PES Seida Hadžića.

Mandićevo razrešenje nije zahtevalo apsolutnu većinu od 41 glasa, već većinu prisutnih poslanika, pod uslovom da postoji kvorum za održavanje sednice.

Opoziciona Demokratska narodna partija (DNP), Milana Kneževića, koja je ranije bila u dugogodišnjem političkom savezu sa Mandićevom strankom, najavila je da njena tri poslanika neće prisustvovati sednici.

Živković je ocenio da je njihov izostanak bio ključan za neuspeh pokušaja da se održi sednica, istovremeno optužujući PES da je omogućio Mandićev ostanak na čelu parlamenta.

Skupština prošle sedmice nije uspela da obezbedi dvotrećinsku većinu za pokretanje postupka izmene Ustava, kojim bi se uvela obavezna provera integriteta kandidata za premijera i članove Vlade.

Za ustavne promene potrebna je podrška najmanje 54 od ukupno 81 poslanika, što vladajuću koaliciju upućuje na saradnju s delom opozicije.

Predlogom ustavnih izmena predviđeno je da kandidat za mandatara i budući članovi Vlade prođu proveru integriteta, kojom bi se utvrđivalo da li ispunjavaju propisane uslove za obavljanje tih funkcija.

Vlada smatra da je uvođenje takvog mehanizma važno za jačanje borbe protiv korupcije, dok su predstavnici opozicije izrazili zabrinutost da bi predloženi sistem mogao biti korišćen za političku eliminaciju kandidata i narušavanje ustavnog načela podele vlasti.

Posle neuspelog pokušaja otvaranja rasprave o ustavnim promenama, predstavnici vlasti tvrdili su da opozicija uslovljava svoju podršku obezbeđivanjem kvoruma za sednicu o smenjivanju Mandića.

Opozicioni predstavnici odbacili su te tvrdnje, navodeći da imaju suštinske i ustavnopravne primedbe na predložena rešenja.