Ostaje li Kosovo bez predsednika nakon 4. oktobra?

Aljbuljena Hadžiu, koja trenutno obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika republike, 9. septembra ponovo je izabrana na čelo Skupštine Kosova. Hadžiu je preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednika 4. aprila, nakon isteka mandata tadašnje predsednice Vjose Osmani.

U međuvremenu, Predsedništvo je saopštilo da će, i nakon izbora Hadžiu za predsednicu Skupštine, ona nastaviti da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika Kosova sve do izbora novog predsednika.

Međutim, prema rečima istraživača u Kosovskom institutu za pravdu (KIP), Melosa Kolšija, obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika može trajati najviše šest meseci, a taj rok treba računati od trenutka kada istekne mandat redovnog predsednika i kada počne obavljanje funkcije vršioca dužnosti.

"Ustav Republike Kosovo i sudska praksa Ustavnog suda jasni su u pogledu trajanja obavljanja funkcije predsednika: obavljanje ove funkcije može trajati najviše šest meseci", rekao je Kolši za portal Frontonline. Taj rok, kako je naveo, treba računati od trenutka kada je istekao mandat redovnog predsednika i kada je počelo obavljanje funkcije vršioca dužnosti.

Ustav određuje da funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može biti obavljana duže od šest meseci.

Prema Kolšiju, nakon isteka tog roka, nastavak obavljanja funkcije predsednika više ne bi imao ustavni osnov. "Shodno tome, nakon isteka perioda od šest meseci, svaki nastavak obavljanja funkcije predsednika bio bi bez ustavnog osnova i predstavljao bi ozbiljno narušavanje ustavnog poretka", rekao je on.

Međutim, Kolši je naglasio da Ustav izričito ne određuje šta se dešava ukoliko, nakon isteka šest meseci, Skupština i dalje nije izabrala novog predsednika. "Problem je u tome što Ustav nije izričito predvideo šta se dešava ukoliko, nakon isteka ovih šest meseci, Skupština još nije izabrala novog predsednika (Kosova)", rekao je Kolši.

Prema njegovim rečima, ni postojeća sudska praksa Ustavnog suda Kosova nije ponudila direktno rešenje za takvu situaciju.

Kada je reč o osobi koja treba da obavlja funkciju predsednika, on je pojasnio da je ova nadležnost povezana sa ustavnom funkcijom predsednika Skupštine, a ne sa pojedincem koji je ranije obavljao tu funkciju.

"Kada je reč o pitanju ko obavlja funkciju predsednika, ova nadležnost nije povezana sa imenom konkretne osobe, već sa ustavnom funkcijom predsednika Skupštine", kazao je.

Dakle, kako je naveo, "u trenutku kada se Skupština konstituiše i izabere novog predsednika, upravo novi predsednik Skupštine je taj koji, prema Ustavu, treba da obavlja funkciju predsednika", izjavio je on.

Kolši je upozorio da bi istek šestomesečnog roka bez izbora novog predsednika stvorio vanrednu situaciju sa ustavnog i institucionalnog aspekta.

"Nakon isteka maksimalnog šestomesečnog roka za obavljanje funkcije predsednika, ukoliko u međuvremenu nije izabran novi predsednik, ustavna i institucionalna situacija bi se izuzetno zakomplikovala", kazao je.

Napomenuo je da "pitanje više ne bi bilo samo ko predstavlja Republiku Kosovo kao šef države, već ko bi obavljao niz nadležnosti koje Ustav izričito poverava predsedniku".