Svet
09.01.2022. 06:05
Dragan Bisenić, autorski tekst za "Ekspres“

Autorski tekst

Dragan Bisenić o ulozi Nemačke u novom evropskom ratu 2022.

Ukrajinska vojska 5.1.2022.
Izvor: EPA / SERGEY DOLZHENKO

Omiljena poređenja etablirane analitičarke evroatlantskih struktura Konstance Štelcenmiler povezana su s Balkanom. Ona tako kaže da se 30 godina posle jugoslovenskih ratova zapadni savez još jednom suočava da mogućnošću "velikog vojnog sukoba na evropskoj periferiji“, Rusije i Ukrajine.

Situacija je, međutim, znatno gora nego pre tri decenije: dok su SAD oklevale da intervenišu, a onda se odlučno uključile uz podršku saveznika, uzdržavanje je stav koji ima dvopartijsku podršku. Putinu se predočava da se "demoralisana i skoro bankrotirana postsovjetska Rusija držala na distanci, ali diplomatski pritisak Moskve pomogao je da primora srpskog diktatora Slobodana Miloševića da povuče svoje snage iz otcepljene pokrajine Kosovo, čime je okončan vazdušni rat NATO-a protiv Beograda“, navodi Štelcenmilerova.

Ona poručuje ruskom predsedniku šta treba da "ima na umu“ kao nauk iz jugoslovenskih ratova: dve od nekadašnjih šest nekadašnjih "komunističkih republika“ su u EU, a četiri u NATO-u, a Milošević je "završio pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu“.

SAD procenjuju da je malo verovatno da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, iako stvara opciju duž više osa istovremeno i navodno ima plan invazije za drugi deo zime. Komanda NATO-a u Evropi traži jačanje južnog krila i raspoređivanje dodatnih kontingenata u Bugarskoj i Rumuniji. Pa ipak, Bajden je takođe rekao da bi SAD, čak i ako bi Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, odgovorile strogim ekonomskim sankcijama – ne vojnom silom.

Da je Ukrajina članica NATO-a, SAD i ostali saveznici bili bi obavezni da odgovore silom. Ipak, niko na poziciji moći ne zagovara ovo – čak i kada neki zvaničnici veruju da Rusija planira invaziju.

Šta god da se desi u Ukrajini, Nemačka je ključna zemlja za odgovor Zapada. Od Nemačke se očekuje da bude bedem zapadnih akcija prema Rusiji, ukoliko se budu dalje komplikovali događaji u vezi s Rusijom i Ukrajinom.

Nemački atlantizam ponovo je na ispitu. Što se tiče Nemačke, davno je prošlo vreme kada je mogla da se zalaže za svoju istoriju kao izgovor da ostane po strani. Evropska ekonomska čvorišna nacija je od suštinskog značaja za svaki napor Zapada prema Rusiji. Svaka potencijalna mera – sankcije ruskim subjektima, isključenje Rusije iz sistema elektronskog plaćanja "Svift“, otkazivanje gasovoda "Severni tok 2“ – bila bi finansijski i politički skupa za novu vladu kancelara Olafa Šolca.

Olaf Šolc 5.1.2022.
Izvor: EPA-EFE/JOHN THYS / POOL

Od nje se zarad kažnjavanja Rusije očekuje da se odrekne svog projekta "Severni tok 2“ koji se nalazi pred odobrenjem za upotrebu, ali i da vojno i politički podrži pozicije istočnih suseda, Poljske i Ukrajine, a jednim delom i baltičkih država. Naravno, sve to zna i Rusija, pa je Nemačka ključna zemlja i za odnos Rusije prema Zapadu.

Pre nego što je Rusija uopšte razmišljala o vojnoj akciji u Ukrajini morala je politički da neutrališe već oprezne SAD, a ključ za to je bilo paralizovanje NATO-a i posebno Nemačke. Nemačka vidi Rusiju kao ključni izvor energije, trgovinskog partnera koji bi mogao da još dobije na značaju, ali i kao problem koji treba izbegavati. Za nju je još važnija Evropa, čiji je NATO ključni element – ne toliko kao vojna sila, već kao još jedna sila koja drži Evropu na okupu.

Kao dominantna sila u Evropi (van Britanije), Nemačka ima nacionalni imperativ da zadrži svoju dominantnu ekonomsku poziciju, što joj daje veliki uticaj na ponašanje Evropljana po vojnim pitanjima.

Dvosmislenost bi mogla biti namerna, kako ne bi bila izgovor za eskalaciju. To bi mogao biti i pokušaj da se prikriju podele u Evropi. Mario Dragi, italijanski premijer, bio je skeptičan u pogledu moguće ruske invazije, dok Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije, kaže da se Moskva "stvarno sprema za rat“.

Oni koji tako misle pretpostavljaju da će Rusija da rasporedi svoje trupe ove zime u Belorusiji kako bi stvorila sve potrebne informativne i vojne uslove, čekajući pravi trenutak za akciju. Takav potez bi dramatično povećao obaveze NATO-a u odbrani baltičkih država od eventualnog budućeg ruskog napada jer bi ruske mehanizovane jedinice bile sa obe strane uskog koridora Suvalki preko kojeg NATO snabdeva i jača baltičke države. To bi takođe postavilo uslove za buduću pretnju invazijom na Ukrajinu duž ose koja bi omogućila da ruske trupe opkole Kijev sa zapada i dovelo dodatne ruske trupe na poljske granice, povećavajući pretnju istočnom krilu NATO-a.

Procenjuje se da su ruske snage već prikriveno u Donbasu, a otvorena akcija ruske vojske bila bi ozbiljnija i neposrednija pretnja Ukrajini. Otvorena akcija stvorila bi veliki domaći pritisak na ukrajinskog predsednika Zelenskog na snažan i čvrst odgovor, dok bi Zapad verovatno tražio da se izbegne eskalacija ili ometanje diplomatskih napora za smirivanje situacije.

Ovi pritisci stvorili bi uslove za ruske "preferirane pravce delovanja“ koji se usmeravaju na podrivanje Zelenskog i njegovog političkog okruženja pred parlamentarne i predsedničke izbore u 2023. i 2024. godini. To bi buduću rusku invaziju učinilo lakšom nego što je ona sada.

Posebnu važnost ima operacija uspostavljanja kopnenog mosta između Rostova i Krima. Time se rešava problem kontrole kanala Dnjepar–Krim, koji je ključan za snabdevanje Krima vodom. Nanela bi se ogromna šteta ukrajinskoj ekonomiji ometanjem ključnih transportnih pravaca između istočne i zapadne Ukrajine.

Nije verovatno da će se nezavisno izvesti pokušaji zauzimanja gradova Mariupolja, Odese i Harkova. Amerikan enterprajz institut preporučuje Zapadu da ne bude "impresioniran“ ruskim pretnjama, pošto Putin pokušava da "uspaniči Zapad“ da odustane od "važnih principa“ i da prihvati ruske akcije koje bi naštetile zapadnim interesima i bezbednosti, ali sve to bi bilo malo u poređenju sa ogromnom pretnjom Ukrajini.

Rat, stoga, ne bi odgovarao nemačkim potrebama. To bi rizikovalo sukob koji bi mogao ozbiljno da oslabi evropsku ekonomiju u delikatnom trenutku.

Nemačka vidi Poljsku kao težak problem jer je u NATO-u, ali stav Poljske prema Rusiji ne odgovara interesima Nemačke. Nemačka bi, naravno, želela tampon zonu protiv Rusije u Belorusiji i Ukrajini, ali ne ako to znači ogromne ekonomske troškove i povećanje američke moći u Evropi. SAD dominiraju NATO-om, a produženi sukob bi maksimizovao američko vojno angažovanje i minimizovao nemačke ekonomske zabrinutosti.

Ukratko, iako može postojati niz stavova o ruskim potezima u Evropi, Nemačka, njena vodeća sila, treba da izbegne rat i spremna je da plati cenu za to. Ruska neutralizacija Sjedinjenih Država, dakle, vodi kroz NATO, Evropu i posebno Nemačku. Ako imaju različite stavove, jednostrana američka odbrana od Rusije postaje veoma rizična.

Nemačka je već u stanju za koje se može reći da ne predstavlja ključnu državu zapadnog otpora prema Rusiji. Jednim delom u pitanju su razilaženja o toj ulozi kod najvažnijih političkih i ekonomskih faktora zemlje već na samom početku postojanja "semafor koalicije“ gde su se SPD i Zeleni već konfrontirali suprotstavljenim stavovima. Osim toga, ta zamisao protivi se polazištima nemačkih socijaldemokrata (SPD) iz čijih redova dolazi kancelar Olaf Šolc i koji u ovom trenutku drži odlučujuće poluge vlasti u Berlinu.

Nemačka je apsolutno zavisna od gasa: više od 25 odsto energije koja se koristi u zemlji dolazi od prirodnog gasa, od čega se većina uvozi iz Rusije. "Severni tok 2“ je omiljeni projekat SPD-a. Poslednji kancelar SPD-a pre Šolca, Gerhard Šreder, nadgledao je izgradnju "Severnog toka 1“, dok su moćni partijski lideri i dalje posvećeni tome, ali sada u "Severnom toku 2“. Šolc je bio generalni sekretar SPD-a pod Šrederom, što naglašava njegovu dugogodišnju uključenost u projekat.

Šolc je na Samitu EU prošle nedelje – njegovom prvom od kada je na funkciji – odbio da poveže pitanje gasovoda sa sukobom u Ukrajini. "Severni tok 2“, prema Šolcu, kako je predstavio u Briselu, jeste "projekat privatnog sektora“ koji sada ispituje nadležna agencija.

Dok je kretanje ruskih trupa duž ukrajinske granice podstaklo zabrinutost zbog još jedne invazije, lideri EU pozvali su kancelara da bude spreman da uvede sankcije projektu "Severni tok 2“ koji je sigurno među prioritetima Kremlja.

Ako je neko tražio dokaze da će Šolc biti garant kontinuiteta vlade Angele Merkel, onda je "Severni tok 2“ upečatljivi primer. Nemački kancelar koji je postao prepoznatljiv po odgovorima sa što je mogućno višom neodređenošću, bio je ovoga puta nedvosmislen. Šolc je odbacio odgovornost, rekavši da je odluka o odobrenju gasovoda sada na nemačkom energetskom regulatoru, koji je privremeno zaustavio projekat prošlog meseca jer je švajcarski konzorcijum koji stoji iza "Severnog toka 2“ prvo morao da formira podružnicu u skladu sa nemačkim zakonom kako bi obezbedio dozvolu za rad.

"Vlast u Nemačkoj odlučuje o tome na potpuno nepolitički način“, dok je moguća akcija za obezbeđivanje ukrajinskih granica "drugo pitanje“, rekao je Šolc u odgovoru svojim evropskim kolegama.

"Potreban nam je ovaj gasovod“, rekla je Manuela Švezig, dominantna SPD premijerka savezne države Meklenburg-Zapadna Pomeranija, upozoravajući da se ne mešaju izgradnja gasovoda sa pitanjima spoljne politike. Manuela Švezig jedna je od najvećih pristalica "Severnog toka 2“. Njena vlada je čak osnovala fondaciju pre godinu dana da bi pomogla da ovaj projekat bude sačuvan od američkih sankcija i obezbeđen njegov završetak. Sredinom ove godine održan je i Ruski dan u Rostoku koji je uglavnom podržan od "Severnog toka 2“.

Manuela Švezig nije htela da otkaže ovaj događaj ni pod kojim okolnostima. Dan Rusije će se održati kako je planirano, najavila je socijaldemokratska premijerka Meklenburg-Zapadne Pomeranije. "Bolje je ostati u dijalogu umesto da rušimo mostove.“

"Sve zemlje bile su protiv toga osim Nemačke i Austrije“, dodao je on. Ministarka odbrane Kristin Lambreht predložila je da Putinu i njegovom okruženju "treba onemogućiti da šopinguju na pariskom Šanzelizeu“.

Reinhard Butikofer, član Zelenih u Evropskom parlamentu, potrudio se da bude i uvredljiv. On je opisao Šolcov stav "sramnim“, a čisto ekonomske interpretacije projekta nazvao je "bapskim pričama“. "Ako je u Evropi postojao "geostrateški osetljiv projekat” u poslednjih deset godina, onda je to ovaj, a SPD ga je godinama podržavao protivno interesima Evrope, tvrdi zeleni političar.

Za razliku od ove, postoji i druga frakcija Zelenih koja bi rado ušla u "dil“ s Rusijom. Nju predvodi nekadašnji lider Zelenih Jirgen Tritin. On vidi šansu da se od Rusije traži povlačenje raketa iz Kalinjingrada, što bi bilo kombinovano sa demontažom zapadne protivraketne odbrane i uklanjanjem nuklearnog oružja iz Nemačke. Pored toga, moraju se oživeti akti NATO–Rusija.

Često se partija Zelenih pogrešno uzima kao neobavezni i benigni politički faktor. Poslednji događaji u Austriji, gde je kancelar Sebastijan Kurc bio primoran da kapitulira upravo pred Zelenima, ukazuje da Zeleni imaju rastuću političku moć i značaj. U Nemačkoj, međutim, imaju ozbiljniji zadatak ako teže da njihovi stavovi postanu politički dominantni.

Nije samo u pitanju ojačan SPD, nego i podeljeno nemačko društvo. Prema poslednjem istraživanju o tome da li Nemačka treba da podrži pooštravanje sankcija protiv Rusije, 46 odsto ispitanih bilo je za, a 42 odsto protiv. Ovaj stav nosi unutar sebe još jednu podelu, na nekadašnju "zapadnu“ i "istočnu“ Nemačku. Tako da nekadašnja "zapadna Nemačka“ sa 51 naspram 37 odsto podržava nove sankcije, dok je bivša "istočna Nemačka“ potpuno obrnuta: protiv sankcija je 64 odsto ispitanih, a za sankcije svega 24 odsto.

Liberalni "Cajt“ ne smatra da politika prema Rusiji treba da se "iscrpljuje sankcijama, nego treba da ponudi i izlaze“. Podsećajući da je Rusija bila važan partner Zapada devedesetih godina i da je bila na zapadnom putu, nedeljnik ukazuje da nije Putin jedini propustio tu šansu. Bilo je na Zapadu previše "oholosti“. Ukoliko Rusija povuče svoje trupe i Putin izmeni svoju logiku da je "Rusija žrtva, a NATO agresor“, tada bi NATO, G7 i EU trebalo da ponude dijalog "za novi početak“. To je već jednom uspelo sedamdesetih godina u okviru KEBS-a (danas OEBS), kada su Istok i Zapad jedan drugog nišanili sa 50.000 nuklearnih bojevih glava.

Upravo negde u ovom okviru smatra se da se nalazi realistično rešenje za sadašnju krizu. Ruski eksperti procenjuju da izneti zahtevi nisu ruske "crvene linije“ nego tek polazne pozicije. Američki predsednik Bajden, čak i kada bi hteo, ne bi mogao da obezbedi garancije zaustavljanja širenja NATO-a jer bi to zahtevalo jednoglasnu odluku svih članica. A onda bi neki drugi predsednik mogao sve ponovo da vrati na staro. Ono što može da se postigne jeste tehnički moratorijum na širenje NATO-a u toku kog bi se našlo adekvatno diplomatsko rešenje i poboljšala klima za ispunjenje dogovora o Ukrajini.

Ostaje pitanje – može li da se veruje papiru, čak i ako se nešto dogovori? Bolje bi bilo da dogovoreno vredi jer ukoliko prevlada nepoverenje i pesimizam, onda ni vojni sukob nije daleko. Ukoliko do njega dođe, nemačka karika neće biti pouzdan oslonac u zapadnom odgovoru na njega.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Sukob Rusije i Ukrajine - ko je prvi počeo?
Vladimir Putin 13.12.2021.

Istočna provokacija

14.12.2021. 08:05

Sukob Rusije i Ukrajine - ko je prvi počeo?

Da li bi Rusija bila spremna za agresiju na Ukrajinu ili NATO dodatno opkoljava Rusiju? Jedini mogući odgovor na ovo pitanje je "da“: i Rusija gomila vojsku na granici sa Ukrajinom i NATO sitnim koracima (i ponekim krupnim) izlazi na ruske granice. Ukupan rezultat su napetosti između nekadašnjih hladnoratovskih protivnika koje ostavljaju utisak da su veće nego ikad od pada Berlinskog zida.
Close
Vremenska prognoza
moderate rain
18°C
03.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve