Svet
10.03.2025. 18:05
Svet
17.04.2025. 22:10
Boško Vukčević
U fokusu
Tramp i NATO: Tri moguća scenarija za Alijansu
Novi mandat predsednik SAD Donald Tramp, kada je NATO u pitanju, nastavio je tamo gde je prethodni završio.
Već prvih dana vladavine Tramp je žestoko napao evropske članice NATO-a optužujući ih da su sredstva koja izdvajaju za Alijansu neprimereno mala i da se godinama "šlepaju“ uz SAD.
Nakon niza udaraca i optužbi koje je Tramp plasirao, NATO je svestan da mora izvršiti neke brze promene u vlastitoj strukturi.
Ovi žestoki napadi američkog predsednika na evropske članice NATO-a uzdrmali su temelje saveza, iako je izuzetno teško zamisliti njegovu budućnost bez Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, posle Trampovih, ali i optužbi njegove administracije, NATO, koji je osnovan pre više od 75 godina, prolazi kroz ozbiljan period u kome mu, kako sada stvari stoje, predstoje brze promene u strukturi.
Jedan diplomata koji je želeo da ostane anoniman rekao je da je neprijateljski stav nove američke administracije "šokantan“ za Alijansu.
"Hoće li se potrebne promene dogoditi sa ili bez Sjedinjenih Američkih Država – pitanje je koje izaziva zabrinutost i često se postavlja u prostorijama Alijanse u Briselu“, istakao je on.
Drugi diplomata, koji je takođe tražio da ostane anoniman zbog osetljivosti teme, kratko je prokomentarisao.
"Znamo pravac: manji prostor za Sjedinjene Američke Države i veći prostor za Evropu, s tim da neka pitanja ostaju otvorena“, rekao je ovaj diplomata.
Inače, Tramp već dva meseca zadaje udarce Kanadi, za koju želi da postane pedeset prva savezna država SAD, i Danskoj, od koje želi da "otme“ ogromnu teritoriju – Grenland – i stavi je pod kontrolu Sjedinjenih Američkih Država.
Mnogi američki zvaničnici predvođeni potpredsednikom Džej Di Vensom nisu krili svoj prezir prema Evropljanima.
Vens je otišao čak toliko daleko da ih je nazvao "eksploatatorima“ istovremeno ih optužujući za neplaćanje potrebnih doprinosa Alijansi.
Svet
15.04.2025. 20:10
IZMEĐU LEDA I MOĆI: Zbog čega Tramp toliko želi da preuzme Grenland
Jedan diplomata u Briselu, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, rekao je da od povratka Trampa u Belu kuću 20. januara "opada optimizam“ među članicama NATO pakta.
Istakao je i da "SAD, od kada je Tramp preuzeo vlast, još nisu donele nijednu korektnu odluku, a svaki dan, čini se, donose neki novi udarac temeljima Alijanse“.
Jedini koji se odvažio da pod imenom i prezimenom analizira novonastalu situaciju i iznese svoje mišljenje o budućnosti Alijanse je Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a i saradnik u Evropskom veću za spoljne odnose (ECFR).
On je predstavio tri moguća scenarija.
Prvi scenario okarakterisao je kao isplanirani prelaz.
"Amerikanci napuštaju svoj angažman u NATO-u i to nakon pregovora koji bi Evropljanima ostavili vremena da se pripreme za to“, pojasnio je Grand.
Dodao je da ovakav vid izlaska SAD iz NATO-a "omogućava da se izbegne nesigurnost“.
Drugi scenario Grand je nazvao "haotičan prelaz“.
"Sjedinjene Američke Države zadržavaju svoje članstvo u savezu, posebno u pogledu nuklearnog odvraćanja, ali napuštaju svoje obaveze prema tradicionalnim snagama, o čemu je govorio ministar odbrane SAD Pit Hegset“, pojasnio je Grand.
Smatra da bi se povlačenje u ovom slučaju odvijalo "po kriznom obrascu“ uz "haotične pretnje i objave“.
Ističe da "je ovo trenutno dominantan scenario“ i, kako kaže, najverovatniji.
"Poslednji scenario, koji je noćna mora za mnoge evropske saveznike, posebno one u srednjoj i istočnoj Evropi, jeste povlačenje ’u stvarnosti ili prema zakonu’, pri čemu Sjedinjene Američke Države ne napuštaju savez formalno, ali ’više nisu zainteresovane’ za odbranu kontinenta“, naglašava Grand.
Inače, nakon što je više puta pretio Evropljanima, koji ne izdvajaju odgovarajući iznos za odbranu, Tramp je počeo sa zahtevima od evropskih zemalja, kao i od Kanade, da izdvoje najmanje pet posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za troškove odbrane u okviru Alijanse.
Ovaj procenat predstavlja vrlo visok prag za neke zemlje, kao što su Italija i Španija, čiji vojni izdaci trenutno ne dostižu ni dva posto, koliko je, po važećim pravilima, neophodno da svaka zemlja članica izdvoji za finansiranje NATO-a.
Ono čega su svi svesni jeste da će, nakon Trampovih napada i udaraca, na samitu NATO-a u junu u Hagu morati da budu donete i objavljene neke mere koje će promeniti strukturu Alijanse i "zadovoljiti Trampove zahteve“.
Jedan diplomata otkrio je da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute spomenuo saveznicima da procenat koji će morati da izdvajaju iznosi od 3,5 do 3,7 odsto BDP-a, dodajući da će to biti teško ostvariti, ali da je to pitanje prioriteta u nacionalnoj potrošnji.
"U svakom slučaju, niko još nije siguran u to da će ovaj procenat Trampu biti dovoljan“, istakao je ovaj diplomata.
Svet
09.04.2025. 02:25
Tramp najavio: NIKAD VEĆI budžet Amerike za odbranu
Svet
28.02.2025. 20:45
Povlačenje američkih trupa: Trampova strategija koja menja kontinent
Sa druge strane, mnogi u Briselu i evropskim prestonicama se pitaju o obrisima i tome kako bi NATO mogao da izgleda nakon povlačenja SAD.
"Uvek smo znali da će doći vreme kada će se SAD na neki način povući i kada će Evropa morati uložiti više“, rekao je Džejmi Šej, bivši portparol NATO-a i stručnjak u istraživačkom centru "Četam haus“.
Kamil Grand upozorio je da je vremenski okvir vrlo kratak jer Evropljani imaju pet godina da formiraju snage za odvraćanje pred ruskom pretnjom.
Objasnio je da su njegove procene zasnovane na vremenu koje je Rusiji potrebno, prema podacima nekoliko obaveštajnih agencija, da obnovi svoju vojsku i postane sposobna za pretnju nekoj od članica NATO-a.
"Evropljani to mogu postići, iako će morati uložiti ogromna sredstva kako bi nadoknadili američki doprinos kada je reč o obaveštajnim podacima, satelitima i logistici“, istakao je Grand.
Dodao je da ne postoji ništa što bi sprečilo 500 miliona Evropljana da odvrate 140 miliona Rusa.
Međutim, ima i onih zemalja koje sumnjaju u sposobnost Evrope, odnosno evropskih zemalja da ostvare ovaj cilj.
U tom kontekstu je jedan evropski diplomata u NATO-u rekao:
"Sjedinjene Američke Države i dalje igraju nezamenljivu ulogu u ozbiljnom odvraćanju.“
Sa druge strane, neki analitičari podsećaju da smo ovo sve već prošli i da mnogi već duže vreme o NATO-u pričaju kao da je mrtav ili na izdisaju.
Nedavno je američki republikanski senator Majk Li objavio na mreži Iks: "Vreme je da napustimo NATO i UN.“
Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu i blizak saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, samo je odgovorio: "Slažem se.“
Iako zvaničnici u Briselu, ali i u drugim evropskim prestonicama napominju da Mask često deli politička mišljenja na svojoj platformi Iks, bez nužnog oblikovanja američke politike, neki posmatrači priznaju njegov pristup Trampu i neformalni uticaj u određenim konzervativnim krugovima u Vašingtonu.
Ipak, zvaničnici NATO-a u centralnoj komandi u Briselu do sada su ostali iznenađujuće smireni na ove istupe Trampove administracije.
Njihov odgovor na pitanje da li je kraj saveza neizbežan i dalje je odlučno "ne“ ‒ i to iz dva razloga.
Uzmimo prvi razlog. Tramp je prošle nedelje ponovo potvrdio svoju posvećenost NATO-ovoj klauzuli o uzajamnoj odbrani, petom članu, u napomenama zajedno s britanskim premijerom Kirom Starmerom.
Ovaj stav ponovljen je više puta – kako javno tako i privatno – od američkog ministra odbrane Pita Hegseta na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu u februaru.
Iako je čvrsto insistirao da evropski saveznici moraju značajno povećati izdatke za odbranu, svi sagovornici opisali su rasprave kao konstruktivne.
"Nikada nije napustio sobu, slušao je, postavljao pitanja i hvatao beleške – nije to ponašanje saveznika koji je na granici da odustane“, rekao je jedan ambasador pri NATO-u.
I u tom smislu, diplomate NATO-a nastavljaju da se nose s konstantnim spekulacijama.
"Moramo dešifrovati šta sve ovo znači“, rekao je jedan visoki zvaničnik.
"Takođe, naučili smo da treba ignorisati buku i gledati na akcije. To je neka vrsta strateške strpljivosti koju moramo praktikovati“, zaključio je ovaj zvaničnik NATO-a.
Zvaničnici NATO-a, ali i zemalja članica smatraju da je pitanje Ukrajine nešto sasvim drugo.
"Ukrajinski kolosek se promenio, ali ne i put NATO-a. Bili su prilično oštri prema Ukrajini, ali ostaju privrženi NATO-u“, primetio je jedan ambasador pri Alijansi.
"Promena tona prema Volodimiru Zelenskom je jasan primer, ali nova uloga Velike Britanije u koordinaciji isporuke oružja Ukrajini je još jedan pokazatelj“, smatra ovaj ambasador.
Kaže i da je jasno da Ukrajina neće uskoro postati članica NATO-a – iako je, zapravo, Bajdenova administracija bila ta koja je blokirala članstvo Kijeva na nedavnim samitima NATO-a, na veliko olakšanje nekih zapadnoevropskih zemalja.
"Nova američka administracija samo je otvorenija po tom pogledu“, ističe ovaj ambasador.
Naglašava da je ono što se zemlje na istočnom krilu NATO-a sada pitaju zapravo "hoće li američke trupe ostati tamo stacionirane“.
"Za sada je odgovor potvrdan, iako mnogi priznaju zabrinutost zbog predstojeće revizije broja američkih vojnika u Evropi“, objašnjava on.
Kaže i da se mnogi pitaju da li će im, ako te zemlje napadne Rusija, američke snage priskočiti u pomoć.
"Prevladava uverenje da hoće, ali peti član ugovora NATO-a zavisi i od saveznika i od protivnika koji veruju da će se održati“, objašnjava ovaj diplomata.
Pojašnjava ovaj stav citirajući jednog istočnoevropskog zvaničnika:
"To je poput Šredingerove mačke ‒ postoji u oba stanja, živa i mrtva, dok se kutija ne otvori. U slučaju NATO-a, dok peti član ne bude stvarno testiran, nećemo zapravo ni znati“, zaključio je ovaj diplomata.
Analitičar i vojni komentator Aleksandar Radić kaže da je pitanje da li će SAD napustiti NATO pitanje od milion dolara i da se odgovor ne zna.
"Sve što bi se reklo bilo bi apsolutno nagađanje“, kaže Radić.
On ističe da je finansiranje Alijanse jedan od ključnih problema.
Napominje da je Trampov zahtev da zemlje članice izdvajaju pet odsto BDP-a gotovo neostvariv.
"Ogromna većina zemlja članica se muči i ne može da izdvoji ni dva odsto svog BDP-a koliko je sada propisano, a kamoli pet odsto“, kaže Radić.
Dodaje da je Poljska jedina zemlja koja se približava ovom procentu, dok mediteranske zemlje poput Italije i Španije nisu blizu ni izdvajanju od dva odsto.
Ipak, ocenjuje Radić, svi će povećati izdvajanja i doći će do kupovine i nabavke novog naoružanja.
"Evropa se malo trgnula i ulazi u proces nabavke naoružanja. Taj proces je do sada tekao na nacionalnim nivoima, ali sada se pokazuje tendencija da on ide kroz saradnju više država“, ističe Radić.
Naglašava da je ovo sada pitanje EU i evropskih zemalja i da će se verovatno ići na pravljenje zajedničkih fondova za nabavku naoružanja i municije.
Radić kaže i da trenutno ne postoji nijedan opipljivi element koji bi ukazivao na to da će SAD napustiti NATO pakt.
"Ništa ne ukazuje na tako nešto. Za sada, Amerika je tamo gde je i bila“, zaključio je Radić.
Biznis
14.04.2025. 18:50
"Evropski odgovor može nas koštati više od Trampovih carina"
Svet
03.04.2025. 21:57
Kanada uzvraća udarac: Carine od 25 odsto na uvoz američkih automobila
Svet
03.03.2025. 20:25
Samo četiri evropske zemlje NATO izdvajaju više od tri odsto BDP za odbranu
Komentari
