Svet
17.09.2025. 19:30
Svet
29.10.2025. 17:15
Boško Vukčević
"Noćne uhode" na Karibima
Karakas na američkom nišanu
Američki predsednik Donald Tramp pojačao je vojno prisustvo u Karipskom regionu i rasporedio elitne snage u blizini obala Venecuele, objavio je "Njujork post“.
Prema navodima lista, u grupu koja se već nalazi u operativnoj zoni uključen je i čuveni 160. puk specijalnih operacija avijacije američke vojske – Night Stalkers (Noćne uhode).
Ova jedinica, poznata po svojim tajnim i visokorizičnim misijama, koristi napredne helikoptere MH-60 Black Hawk i lake transportne helikoptere MH-6 Little Bird, specijalno opremljene za delovanje u ograničenim i nepristupačnim područjima.
"Noćne uhode“ su deo udarne strukture američkih specijalnih snaga i u prošlosti su bile angažovane u nekim od najosetljivijih operacija širom sveta.
Prema izvorima "Njujork posta“, pripadnici ove jedinice trenutno učestvuju u vojnim vežbama na ostrvu Trinidad, koje se nalazi oko 800 kilometara istočno od venecuelanske prestonice Karakasa.
U vežbama učestvuju i drugi segmenti američkih snaga, što ukazuje na šire manevre u regionu koji je poslednjih godina ponovo u fokusu Vašingtona.
Penzionisani marinski pukovnik i vojni analitičar Mark Kansijan ocenio je da uključivanje "Noćnih uhoda“ u ove manevre nije slučajno.
"Njihovo prisustvo pokazuje da se jedinica priprema za misije borbe protiv narko-kartela, ali i za potencijalne udare na vladine ciljeve“, izjavio je Kansijan, dodajući da MH-6 Little Bird helikoptere koristi isključivo ovaj puk, što ih čini prepoznatljivim simbolom američkih specijalnih operacija.
Analitičari u Vašingtonu ukazuju da pojačano prisustvo američkih snaga u Karipskom basenu može imati dvostruki karakter ‒ zvanično kao borba protiv trgovine narkoticima, ali u praksi i kao signal pritiska na vladu u Karakasu.
Podseća se da su odnosi između Sjedinjenih Država i Venecuele ponovo zategnuti nakon nedavnih nesuglasica oko energetskih sankcija i izbornih procesa u toj zemlji.
Pojačane aktivnosti američke vojske u regionu ponovo otvaraju pitanje strateških namera Vašingtona prema Latinskoj Americi, dok mnogi komentatori upozoravaju da bi i ovaj potez mogao imati daleko širi geopolitički odjek od zvanično saopštenog cilja.
Robert Evan Elis, stručnjak za Latinsku Ameriku koji je savetovao Majka Pompea, državnog sekretara tokom Trampovog prvog mandata, rekao je da su operacije u Karibima deo kampanje "pažljivo kalibrisane vojne poruke“ kako bi se izvršio pritisak na Madurov režim kao deo "kontrolisanih pregovora“ osmišljenih da unaprede interese SAD.
Elis vidi tri moguća ishoda:
"Pritisak bi mogao da ubedi venecuelanske vojne šefove da svrgnu Madura ’i reše problem bez SAD’“, navodi Elis i dodaje da drugi scenario predviđa obezglavljivanje Madurovog režima velikom američkom operacijom koja bi otvorila put demokratskoj tranziciji Venecuele.
"Treći scenario mogao bi da bude da Tramp postigne ’neku vrstu suštinskog dogovora’ koji osigurava Madurov odlazak i daje američkim kompanijama pristup obilnim prirodnim resursima Venecuele“, istakao je Elis dodavši da bi takav dogovor mogao i da ostavi nedemokratski režim na čelu Venecuele ako Tramp u tome bude video interes.
Sa druge strane, Eva Golinger, američka advokatica koja je savetovala Madurovog prethodnika, Uga Čaveza, smatra da su šanse da SAD napadnu Venecuelu ogromne.
"Ako je postojala ’skala verovatnoće američke vojne intervencije u Venecueli’, rekla bih da je ta verovatnoća u ovoj fazi definitivno iznad 75 odsto, ako ne i veća, jer stvari nikada nisu eskalirale do ovog nivoa“, rekla je Golingerova.
Podvukla je da čeka poruku usred noći ili poziv da je (došlo do)... neke vrste američke invazije na Venecuelu ili selektivnog bombardovanja.
"Tramp je spreman da to učini jer veruje da je njegova moć neograničena“, rekla je Golingerova.
Analitičar Marko Matić iz Centra za odgovorne medije za "Ekspres“ je potvrdio da je poslednjih nedelja administracija američkog predsednika Donalda Trampa pojačala vojno prisustvo SAD na Karibima i da je to jedno od najvećih u poslednje tri decenije s navedenim ciljem borbe protiv trgovine drogom.
Podseća da je, s druge strane, Venecuela održala vojne vežbe, dok je lider te zemlje Nikolas Maduro objavio da je režim u Karakasu pripremio plan sveobuhvatne odbrane u slučaju invazije SAD.
"Ključno pitanje koje se sada postavlja jeste da li će i u kom trenutku operacija borbe protiv krijumčara droge prerasti u operaciju otvorenog rušenja Madurovog režima. Kao i to da li su SAD u slučaju pokušaja rušenja režima u Karakasu spremne za invaziju punog obima ili samo ograničenu operaciju demonstracije vojne sile kako bi se na Madura izvršio maksimalni pritisak“, kaže Matić.
Podseća da su SAD godinama unazad već primenjivale razne sankcije protiv Madura i njegovih najbližih saradnika zbog raširene korupcije, saradnje sa narko-kartelima, narušavanja demokratije i kršenja ljudskih prava.
"Sankcije su uključivale finansijske blokade, zabranu ulaganja, ograničenja na trgovinu sa državnim firmama Venecuele, zabranu putovanja u SAD. Pritisak dolazi i kroz diplomatske kanale te sankcije prema trećim entitetima koji posluju s Venecuelom i pokušaje zabrane investicija. Kao deo dodatnog pritiska SAD su nedavno otišle i korak dalje kada je povećana nagrada za hapšenje Madura ili kada je ranije ove godine Chevron Corporation dobila naredbu da obustavi izvoz nafte iz Venecuele“, objašnjava Matić.
Dodaje da je poslednjih meseci primetno povećanje američke vojne prisutnosti u Karipskom moru i oko Venecuele.
"Pentagon je u blizini teritorijalnih voda ove zemlje rasporedio ratne brodove, podmornice, specijalne jedinice i dronove što sugeriše da SAD pojačavaju vojni pritisak na režim u Karakasu“, ističe Matić.
Kaže i da su u međuvremenu SAD izvršile nekoliko akcija u međunarodnim vodama u kojima su ciljana plovila za koja se tvrdi da su povezana sa drogom i narko-kartelima u Venecueli.
Podseća i da su pre nekoliko dana američki mediji objavili da je Bela kuća dala odobrenje agenciji CIA za obavljanje tajnih operacija protiv Madurovog režima.
"Još od poslednjih izbora u Venecueli čija je legitimnost i legalnost bila upitna, SAD ne priznaju Madura kao zakonitog predsednika i u karakterizaciji njegovog režima koriste retoriku poput ’narko-kartel’ ili ’narko-teroristički entitet’“, objašnjava Matić.
Podvlači da se, kada se posmatraju proklamovani i stvarni američki ciljevi u ovoj karipskoj zemlji, može identifikovati nekoliko osnovnih ciljeva.
"Prvi javno proklamovani jeste suzbijanje krijumčarenja droge i narko-aktivnosti koje SAD pripisuju Venecueli i Madurovom režimu. Drugi cilj jeste jačanje političkog pritiska na Madurovu vladu i destabilizacija režima do te mere da dođe do njegovog rušenja ili do nekog pregovaračkog izlaza. Treći geopolitički cilj jeste demonstracija američke sile u Latinskoj Americi i vraćanje uticaja u region“, ističe Matić.
Dodaje da je ključno pitanje za naredni razvoj procesa u i oko Venecuele koliko su američki ciljevi realni i koliko daleko je Trampova administracija spremna da ide u njihovoj realizaciji?
"Da li je Tramp spreman da zbog Venecuele sruši svoj imidž predsednika koji ne započinje ratove već sklapa mirovne sporazume ili je u Venecueli moguće napraviti reprizu iranskog scenarija – efektivnog ograničenog udara radi brzog postizanja proklamovanih političkih ciljeva“, kaže Matić.
Smatra i da sam napad na režim koji je duboko ukorenjen i koji poseduje moćan kontrolni aparat (vojsku, bezbednosne službe, partijske strukture) nije opcija koja bi mogla da da brze rezultate.
"Vojna invazija, sa krajnjom opcijom potpune okupacije u ovom trenutku deluje malo verovatnom jer bi zahtevala ogromne resurse, trajan angažman, kao i značajnu domaću i međunarodnu podršku koju Vašington u ovom trenutku teško da bi mogao da obezbedi. Mnogo verovatnija opcija u ovom trenutku jeste scenario hibridnih akcija koji podrazumeva kombinaciju pritiska kroz sankcije, vojnu demonstraciju sile, moguće ciljane udare, podršku opoziciji u zemlji, kombinovane sa pokušajima kontakta s delovima vojske i ključnim ljudima u bezbednosnom aparatu Venecuele“, naglašava Matić.
Ističe da trenutna situacija deluje kao realizacija maksimalnog pritiska uz zaoštrenu retoriku i njen "ratni ton“, ali ne nužno "ratni korak“ – ili barem ne u ovoj fazi.
"Treba napomenuti i to da SAD imaju bogatu istoriju ograničenih intervencija u zemljama karipskog regiona sa različitim nivoima uspeha. Primera radi, uklanjanje generala Norijege u Panami i intervencija u Grenadi i rušenja prosovjetskog režima generala Austina nisu doveli do urušavanja tamošnjih država. Međutim, uklanjanje vojne hunte i vraćanje na vlast smenjenog predsednika Aristida na Haitiju dovelo je do unutrašnje implozije u toj državi što je rezultiralo trajnom anarhijom i vladavinom kriminalnih kartela koji ugrožavaju i zemlje regiona“, kaže Matić.
Svet
18.10.2025. 18:56
"Plan odbrane Venecuele od SAD je spreman"
Dodaje da koji god scenario i domet dalje eskalacije da izabere, Trampova administracija će morati da vodi računa o širim posledicama kako po samu Venecuelu tako i po zemlje u njenom okruženju s obzirom na njen specifičan geografski položaj, ali i uticaj na levičarske pokrete u susednim zemljama.
"Imajući u vidu dosadašnje Trampove angažmane u međunarodnoj areni može se uočiti obrazac veoma robusnog nastupa sa zaoštrenom i pretećom retorikom, ali ne sa ciljem dalje eskalacije, već više kao pregovaračkom taktikom ishodovanja maksimalnih ustupaka kako bi se oni prikazali kao grandiozna velika pobeda i još jedan od marketinški dobro upakovanih trijumfa američkog predsednika. U skladu sa tim za očekivati je da će Tramp maksimalno podići ulog, ali ne s ciljem otpočinjanja novog rata već ishodovanja dogovora sa Madurom u kojem bi on prešao na američku stranu i postao deo nove arhitekture odnosa koje Tramp želi da uspostavi sa zemljama Latinske Amerike radi potiskivanja rastućeg uticaja Kine kao svog najvećeg geopolitičkog rivala u tom regionu“, objašnjava Matić.
Podvlači da je nepoznanica i to kako će se Tramp ponašati u slučaju da izostane ishod dobrovoljnog pokoravanja Madura?
"Da li bi u tom slučaju moglo da dođe do ograničene upotrebe sile, kao i to da li bi SAD mogle da skliznu u intervenciju šireg obima ili će se zadovoljiti pooštravanjem blokade Venecuele? A to su pitanja na koja će nam odgovor dati meseci koji su pred nama“, zaključuje Matić.
"NOĆNE UHODE" VEĆ BILE U LATINSKOJ AMERICI
Misija u Venecueli ne bi bila prva u Latinskoj Americi i na Karibima koju su sprovele "Noćne uhode“, čiji su piloti specijalizovani za infiltraciju i evakuaciju trupa specijalnih snaga – nazvanih "mušterije“ – sa neprijateljskih mesta, gotovo uvek noću.
Naime, 1983. godine ova grupa je odigrala ključnu ulogu u operaciji "Hitan bes“, invaziji na Grenadu koju je Ronald Regan naredio kako bi sprečio da bivša britanska kolonija postane ono što je nazvao "glavni (sovjetsko-kubanski) vojni bastion“.
Godine 1989. njeni piloti pomogli su u svrgavanju panamskog diktatora Manuela Norijege, tokom operacije "Pravedni uzrok“ koju je naredio Džordž Buš stariji.
Ta kampanja uključivala je smeo napad "Noćnih uhoda“ u kojem su operativci spasli američkog državljanina iz zatvora u Panami dok su bili pod jakom vatrom.
Svet
30.09.2025. 09:29
Venecuela se priprema za vanredno stanje ako SAD napadnu
Svet
23.09.2024. 17:05
Kubanizacija Venecuele
Svet
05.08.2024. 17:00
Madurov krvavi treći mandat
Komentari
