“Pojas i put“

Kina se “iskrcala” u američko dvorište

Ostrvo Harbour — Izvor: Shutterstock / Joe Dordo Brnobic

Kina je u karipskoj ostrvskoj državi Antigva i Barbuda, bez mnogo buke, gotovo neprimetno za širu javnost, uspostavila specijalnu ekonomsku zonu sa privilegijama mini-države

Na samo 220 milja od američkih Devičanskih ostrva Kinezi su osnovali posebnu ekonomsku zonu “Holdings LTD“ kojom će upravljati nezavisni komitet.

Deo ostrva će, tako, bukvalno biti teritorija za sebe, ali pod kineskom kontrolom, imaće svoju policiju i posebna ovlašćenja da obavlja carinske i imigracione formalnosti i izdaje pasoše. Pored toga, na delu ostrva pod kineskom kontrolom, odnosno upravom “Holdings LTD-a“, carina će biti nula odsto, a imaće i svoju luku i namensku avio-kompaniju.

U ovoj bescarinskoj zoni predviđeno je otvaranje više firmi koje će pružati razne komercijalne i logističke usluge, od trgovine kriptovalutama pa sve do pružanja medicinskih hirurških tretmana. Sporazumom između Antigve i Kine predviđeno je i formiranje tima za “praćenje okeana“, a brodarske firme pomoći će obalskoj straži Antigve da “nadgleda“ teritorijalne vode.

Ceo ovaj projekat realizovan je u okviru kineskog globalnog infrastrukturnog projekta “Pojas i put“. Zbog toga je veliki broj kineskih državnih i privatnih kompanija investirao u ovaj, za Kinu, strateški važan region poznat i kao “treća granica Amerike“.

Do sada se samo na Antigvu i Barbudu, koja ima 97.000 stanovnika, a površinu njujorške četvrti Kvins, slilo stotine miliona dolara kredita za razvoj infrastrukturnih projekata kao što su vodovodni sistem, širenje luke i rekonstrukcija aerodroma.

Zbog svega navedenog i ogromnih ulaganja, mnogi su ovu bivšu britansku koloniju počeli da nazivaju “kineskim dvorištem“ na Karibima.

Inače, kao bivšoj britanskoj koloniji, ostrvskoj državi Antigva i Barbuda je formalno kralj Čarls Treći šef. Međutim, u stvarnosti ovu državu vodi premijer Gaston Braun. Upravo on je jedan od najzaslužnijih za realizaciju ovog projekta i omogućavanja Kinezima da u “američkom dvorištu“ i njihovoj zoni interesa organizuje jednu ovakvu teritoriju sa prerogativima mini-države pod kineskom kontrolom.

Inače, Antigva i Barbuda bili su pod velikim američkim uticajem, ali je on krajem prošlog velka počeo da slabi, da bi 1994. godine zvanični Vašington čak svoje diplomatsko predstavništvo u prestonici Sent Džons preselio na Barbados. Kina je to iskoristila i pre dve godine otvorila novu zgradu ambasade koja, opasana betonskim zidovima, ima više desetina kamera za nadzor i podseća na tvrđavu.

Premijer Gaston Braun neskriveno kritikuje zapadne zemlje ističući da nisu pružile pomoć Antigvi kada joj je bila potrebna.

“Kinu vidim kao zemlju koja se temelji na istini i koja bar ima neki nivo empatije prema malim i siromašnim državama širom sveta“, rekao je jednom prilikom Braun.

Vučić jasno i kratko: "Tajvan je Kina"

Aktuelno

Vesti 08.05.2024. 12:40

Vučić jasno i kratko: "Tajvan je Kina"

Premijer Braun je u januaru ove godine posetio Peking gde je otvorio ambasadu. Tokom te posete dve zemlje koje imaju diplomatske odnose od 1983. godine potpisale su devet memoranduma o razumevanju među kojima jedan predviđa da zvaničnici Antigve i Barbude proučavaju misao o upravljanju kineskog predsednika Si Đinpinga.

Ministar turizma i vazduhoplovstva Čarls Fernandez rekao je za američki magazin da je kineska velikodušnost u suprotnosti sa ponašanjem Sjedinjenih Država koje, na primer, stipendije daju samo onim studentima sa Antigve koji se bave atletikom.

“Amerikanci nikada nisu ništa uložili u Antigvu. Kada su zatvorili svoju poslednju bazu 2015. godine, poneli su sve, uključujući i radarsku stanicu za praćenje“, rekao je Fernandez.

Profesor latinoameričkih studija na Koledžu američke armije u Karlajlu u Pensilvaniji Evan Elis kaže da Kina Karibe smatra strateškim uporištem na kojem selektivno dominira bez preteranog uzbunjivanja Sjedinjenih Država.

“Peking je već razvio mrežu prijateljskih država u ovom regionu koja uključuje i Dominiku, Grenadu, Barbados i donekle Jamajku. SAD to prate, ali situacija još nije izazvala uzbunu u Vašingtonu, samo zato što se kineski uticaj postepeno širi“, objašnjava Elis.

S druge strane, američki Stejt department je u saopštenju poručio da SAD sa Antigvom i Barbudom održavaju “jake i istorijske veze, uz snažnu saradnju u regionalnoj bezbednosnoj inicijativi za borbu protiv trgovine vatrenim oružjem i kriminalom, kao i drugim naporima u vezi sa klimom i razvojem“.

Za razliku od politike i političara, američka armija je malo sumnjičavija.

Južna komanda američke vojske na Floridi, SAUTKOM, koji u skladu sa Monroovom doktrinom pomno prati inostrane vojne uticaje u zemljama od meksičke granice do Magelanovog moreuza, koji bi mogli da ugroze SAD, ukazuje da su ipak zabrinuti zbog obima kineskih ulaganja u infrastrukturu na Karibima.

Vojna komanda ne isključuje mogućnost da bi Komunistička partija Kine mogla da zaduži svoja državna preduzeća da regrutacijom “saradnika“ i podmićivanjem zvaničnika započnu sa prikupljanjem obaveštajnih podataka kako bi delovali protiv SAD i njenih partnera u regionu.

Rastuće regionalno prisustvo Kine potencijalno je najveći spoljni izazov za Sjedinjene Države u Americi od dolaska Sovjetskog Saveza na Kubu 1960-ih godina prošlog veka.

“Svesni smo da Kina može da koristi svoje komercijalno i diplomatsko prisustvo u vojne svrhe. U Aziji, Africi i na Bliskom istoku Kina je već zloupotrebila komercijalne sporazume i luke u zemljama domaćina koristila u vojne svrhe. Zabrinuti smo da bi oni mogli da urade isto u ovom regionu“, rekao je portparol Južne komande sa sedištem na Floridi za magazin “Njuzvik“.

Projekat “Pojas i put“ zapečatio prisustvo Kine širom sveta

Kina je masovno proširila svoje prisustvo u inostranstvu tokom protekle decenije kroz svoju inicijativu “Pojas i put“ vrednu trilione dolara, čime je zapečatila svoje prisustvo širom sveta. Kritičari programa optužuju Kinu da sprovodi kolonizaciju prikrivenim putem kroz zaključavanje zemalja zajmovima koje nisu mogle da dobiju na drugom mestu. Kina se na taj način, davanjem kredita pod povoljnijim uslovima, takmiči sa Sjedinjenim Državama, kao na primer u Laosu, Šri Lanki i u afričkim zemljama. S druge strane, Kina uzvraća da je njena investicija u vezi sa saradnjom koja je “pobednik svih“ i da ni u kom slučaju ne predstavlja kolonizaciju.

Sve veće prisustvo Kine na Karibima predstavlja poseban izazov za Ameriku, kažu analitičari.

Profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Kenterberiju na Novom Zelandu En-Mari Brejdi koja prati Komunističku partiju Kine širom sveta primetila je sličnosti na Karibima sa kineskim načinom “osvajanja“ malih ostrvskih država na drugim mestima.

“To je hrabar potez. Karibi su strateški važno mesto za SAD“, rekla je Brejdijeva.

Dodala je da veruje da kineski predsednik Si Đinping radi ruku-podruku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

“Mao i Staljin mogli su samo da sanjaju o uspehu koji Kina i Rusi sada imaju“, istakla je Brejdijeva.

Portparol SAUTKOM-a rekao je da je Kina bila “veoma uspešna u diplomatiji na istočnim Karibima u proteklih pet godina“.

“Oni možda traže veliko logističko uporište na istočnim Karibima kako bi omogućili komercijalne aktivnosti na zapadnoj hemisferi”, istakli su iz SAUTKOM-a.

Predsednica Ujedinjene napredne stranke sa Antigve Žizel Ajzak kritikovala je ovako veliko oslanjanje na samo jednu svetsku silu i to Kinu.

“Mislim da većina nas veruje da je Antigva prodala svoj suverenitet Kini. Mislim da Kina želi uporište na više strateških mesta, kao supersila“, izjavila je Ajzakova.

Dodala je da je ova administracija Antigve postala preterano oslonjena na jednog partnera.

“Ljudi su sve više uplašeni da govore o procvatu odnosa, posebno ako su poslovali preko kineske luke u Sent Džonsu“, rekla je Ajzakova za “Njuzvik“.

Dodala je da se “svi osećaju kao da su im testisi u procepu“.

“Imam utisak da ako kažete nešto pogrešno, ako se postavite na pogrešan način, dovodite sebe u opasnost“, naglasila je Ajzakova dodajući da “noću uključuje alarm i izgovara molitve“.

S druge strane, pojedine diplomate iz Evrope i Azije sumnjaju da su kineski interesi u Antigvi više od ekonomskih. Oni navode da kineska ambasada u Sent Džonsu, koju su stanovnici ovog ostrva nazvali Tvrđava zbog njene veličine i strogog obezbeđenja, mogla da bude regionalni obaveštajni centar.

Tu su i decenijama stari objekti za koje SAD tvrde da ih Peking koristi za špijuniranje.

Komentarišući ove procene stranih diplomata, ali i opozicionih političara, premijer Braun je za “Njuzvik“ rekao da su ocene da Kina upravlja obaveštajnom bazom “potpuno smeće“.

Kineska ambasada nije odgovorila na mejlove u kojima se traži komentar o odnosima Kine sa Antigvom niti o tome da li u ambasadi postoji obaveštajna baza. Osoba koja se javljala na telefon odbila je da odgovara na pitanja. U Pekingu u januaru pre Braunove posete portparol Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning nazvao je Antigvu “važnim partnerom Kine za saradnju“ na Karibima.

Opozicioni član parlamenta i voditelj radio-emisije Aldžernon Vots ima slične strepnje.

“Na Karibima je novac kralj“, rekao je on i dodao: “Kini je potrebno čvrsto držanje u regionu, a Antigva je više nego voljan partner.“

Nekoliko ministara koje je “Njuzvik“ intervjuisao odbilo je da kaže koliko Antigva duguje Kini.

Ministarstvo finansija Antigve nije odgovorilo na zahtev za brojke poslat mejlom.

Neki podaci pokazuju vrednost od 176 miliona dolara kineskih zajmova do 2022, a u pripremi je još više jer će Antigva dobiti oko 60 miliona dolara od Kine za projekat prečišćavanja vode.

To već iznosi više od 2400 dolara kineskih kredita po osobi u zemlji u kojoj je godišnji bruto domaći proizvod po glavi stanovnika oko 19.300 dolara, prema podacima Svetske banke.

Napetost ne prestaje: Borba za prevlast u Južnom kineskom moru