Svet
08.08.2023. 10:22
Svet
02.04.2024. 19:00
Boško Vukčević
Između Kine i Filipina
Napetost ne prestaje: Borba za prevlast u Južnom kineskom moru
Napetost u Južnom kineskom moru između Kine i Filipina ne prestaje.
Filipini se ne obaziru na kineska upozorenja da hitno obustave provokacije i da se uzdrže od podrivanja mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru.
Prema rečima portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Filipini su i posle upozorenja, bez dozvole kineske vlade, ponovo poslali brod za snabdevanje i dva broda obalske straže u vode Ren’ai Žiaoa kako bi dopremili građevinski materijal na vojni brod koji je tamo bio ilegalno usidren.
Navodi se da je kineska obalska straža preduzela neophodne mere zaštite na moru i blokirala filipinska plovila.
S druge strane, Filipini su optužili kinesku obalsku stražu da je u pokušaju da osujeti njihove brodove da dopreme građevinski materijal, vodenim topovima “gađala“ tri filipinska broda i oštetila ih.
Kinezi pak tvrde da su ove vode oduvek bile njihove.
Portparol MSP-a Kine poručio je da će Kina nastaviti da provodi odlučne mere kako bi zaštitila teritorijalni suverenitet, pomorska prava i interese ukoliko Filipini budu nastavili da idu ovim putem, upozorivši da Manila mora biti spremna da snosi sve potencijalne posledice ovakvih postupaka.
Zbog ovog incidenta filipinske vlasti pozvale su kineskog ambasadora na razgovor.
Ministarstvo spoljnih poslova Filipina u saopštenju je navelo da je Manila kineskom ambasadoru prenela “snažan protest protiv agresivnih akcija“ kineske obalske straže i kineske pomorske milicije protiv filipinske misije u blizini Drugog Tomasovog grebena u Južnom kineskom moru.
Odeljenje je saopštilo da je takođe naložilo svojoj misiji u Pekingu da uloži zvaničnu žalbu zbog incidenta.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Filipina Eduardo Ano rekao je da je u sukobu sa kineskim brodovima ozbiljno oštećen filipinski brod “Unaizah 4. maj“, kao i da su tri filipinska vojnika ranjena.
Ano nije otkrio stepen i prirodu njihovih povreda, iako je vojska saopštila da je njima ukazana pomoć na brodu za pratnju obalske straže.
Drugi Tomas greben je i prošle godine u nekoliko navrata bio poprište sukoba kineskih i filipinskih brodova.
Ovaj greben okupirao je mali kontingent filipinske mornarice koji se iskrcao na napušteni ratni brod koji se tu zaglavio još 1999. godine. Filipinskim mornarima je neophodno redovno snabdevanje kako bi preživeli na ovoj udaljenoj misiji. Ali njih okružuju kineska obalska straža i brodovi za koje se pretpostavlja da su milicijski i koji sprečavaju filipinske brodove da svojim vojnicima dostave neophodne potrepštine.
Kina, inače, polaže pravo na gotovo celo Južno kinesko more i tvrdoglavo odbija zahteve okolnih zemalja, uključujući i Filipine, da koriste ove vode, iako postoji međunarodna presuda po kojoj ne postoji pravni osnov za ovakvo ponašanje Kine.
Kako su sukobi između Kine i Filipina sve češći, javlja se i bojazan da bi oni mogli da dovedu u sukob i Kinu i SAD koje su saveznica Filipina i u ovoj ostrvskoj državi imaju vojne baze.
Iako Vašington ne polaže prava na ovaj prometni pomorski put, ključnu globalnu trgovinsku rutu, ipak je angažovao mornaričke brodove i borbene avione u operaciji koju naziva “slobodna plovidba“, a koju je Kina kritikovala.
SAD su više puta upozoravale da su obavezne da brane Filipine – svog najstarijeg ugovornog saveznika u Aziji – ako filipinske snage, brodovi ili avioni budu izloženi oružanom napadu, uključujući i napade u Južnom kineskom moru.
Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler rekao je da su kineski brodovi “blokiranjem filipinskih plovila i ponovnom upotrebom vodenih topova povredili tri pripadnika filipinske vojske, a brod toliko oštetili da je ostao nesposoban za plovidbu“.
Komentarišući ove sukobe, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže da od formiranja Kine 1949. godine svedočimo ravnoteži moći u jugoistočnoj Aziji koja je dominantno uspostavljena zahvaljujući američkim odbrambenim ugovorima sa okolnim državama.
“Ove bezbednosne garancije rezultovale su nastankom popularno nazvanih ’azijskih tigrova’“, ističe Obradović.
Dodaje da su pomorski sporovi Kine i njenih suseda posledice kineskih težnji da prošire svoju ekskluzivnu-ekonomsku zonu čime bi pravnim sredstvima proširili zonu ograničenja vojnih manevara Amerike i njenih saveznika.
“Stabilnost indopacifičke regije ne zavisi samo od odnosa Kine i Tajvana jer na primeru Filipina vidimo da Kina ima sporove i sa drugim susedima. Srž sporenja je kinesko polaganje prava na celokupno Južno kinesko more čime se zanemaruju interesi Vijetnama, Filipina, Bruneja, Malezije, Kambodže pa sve ka jugu do mora Java“, objašnjava Obradović.
Ističe da Kina u svom poduhvatu da iskorači na scenu kao supersila inicira konflikte u sivoj zoni sa svojim susedima.
“Vremenom su kineski susedi postali američki nepotopivi nosači aviona. Strah od Komunističke partije oterao je kineske susede u zagrljaj Amerike koja već 70 godina ima uspostavljene odbrambene ugovore. Tokom 2023. godine došlo je do unapređenja odbrambenog ugovora između SAD i Filipina za otvaranje još četiri dodatne baze. Putem ovih vojnih instalacija, i čuvenog Guama, Amerikanci se nalaze na svega 500 kilometara od južnih delova Tajvana sa projekcijom moći u celokupnom Južnom kineskom moru“, podvlači Obradović.
Pored diplomatije “vuka ratnika“ istovremeno na delu imamo takozvani pravni rat po pitanju osnova za ostvarivanje statusa ekskluzivne ekonomske zone od strane Kine.
“Gde god postoji bilo kakav sprud ili plitki gaz Kinezi te lokacije zalivaju tonama betona stvarajući veštačka ostrva koja treba da posluže kao sredstvo proširenja sporne ekskluzivne ekonomske zone. Kina je do sada izgradila na hiljade veštačkih ostrva što je rezultovalo nizom teritorijalnih sporova. Jedan od tih sporova upravo je nastao i sa Filipinima u čiju korist je međunarodna arbitraža donela odluku koju Kina ne poštuje“, kaže Obradović i dodaje da su regionalni teritorijalni sporovi prilika za potvrđivanje statusa velike sile.
“Filipini su nezavisnost od SAD stekli posle Drugog svetskog rata. Odnosi su bili promenljivi, status trupa se menjao, ali ugovor o uzajamnoj odbrani nije. Nepoverenje i strah od Pekinga naveli su Filipine da i suprotno većinskom stavu ponovo obnove američko prisustvo“, ističe Obradović.
Kaže i da je Kina svesna da su njeni susedi stvorili preduslove da u slučaju izbijanja oružanog konflikta dođe do internacionalizacije sukoba, a što im nikako ne ide u prilog.
“Zato stalno slušamo poruke kineske diplomatije da su Tajvan i Južno kinesko more unutrašnje pitanje Pekinga. Ovakva argumentacija podseća na obraćanje Vladimira Putina od 26. februara 2022. kada je kazao da niko ne sme da se meša kako ne bi snosio posledice koje istorija ne pamti“, podvlači Obradović.
Naglašava i da je otvaranje novih američkih vojnih baza Kina nazvala “sebičnošću Filipina“.
“Osnov za ove okršaje u ’sivoj zoni’ treba tražiti u potrebi za uspostavljanje ’tampon zona’, energentima i prirodnim bogatstvima. U igri su stotine triliona tona nafte i prirodnog gasa. Svi ovi motivi poklapaju se sa kineskim strateškim interesima koji za cilj imaju dosezanje statusa regionalnog hegemona. Ukoliko analiziramo dosadašnje okršaje, videćemo da strane izbegavaju upotrebu smrtonosne sile. Okršaji se odvijaju sprečavanjem pristupa odnosno plovidbe, napadima vodenim topovima i vojnim laserima“, objašnjava Obradović.
Ističe i da Kina pažljivo vaga da ne pređe granicu i sukob pretvori u otvoreni oružani konflikt.
“Ovo su takozvani indirektni metodi kada rojevi brodova kineske pomorske milicije opkole plovila i na taj način im presecaju putanju. Oštećenja od napada vodenih topova često izazivaju kvarove na plovilima. Na meti se često nalaze ribarski i komercijalni brodovi čime se izaziva poremećaj globalnih lanaca snabdevanja. Logika Pekinga leži u tome da proširenjem ekskluzivne ekonomske zone svoje susede učini neatraktivnim za globalne lance snabdevanja. Usled nepredvidljive politike kompanije sele svoju proizvodnju iz Kine u okolni Vijetnam, Filipine, Indoneziju, Maleziju. Kriza u Južnom kineskom moru, naročito u delu koji vodi ka Malaka moreuzu, može izazvati ozbiljne poremećaje u globalnom snabdevanju. Kroz sporne teritorije prolazi trilion dolara svake godine“, ističe Obradović.
Kaže i da Kina nastoji da testira američku posvećenost i spremnost trudeći se uvek da ne pređe granicu izbijanja konflikta.
“U ovom trenutku napad na Tajvan ili Filipine bi predstavljao multinacionalni sukob sa bar četiri uključene države. Peking se vodi računicom da će njegovi susedi odabrati dugoročnu deeskalaciju tenzija, a što će imati posledicu odustajanje od partnerstava sa Amerikom koje Peking želi da pokaže kao opterećujuća i nepotrebna. Ulazak u potpuno saglasje sa kineskim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima predstavlja se kao odgovorno i miroljubivo kretanje u odnosu na krize i tenzije koje stvaraju odnosi sa Amerikom“, kaže Obradović.
Ipak, dodaje da su male indopacifičke države svesne da bi njihov položaj bio veoma pogoršan u slučaju da odustanu od aranžmana sa Amerikom.
“Kineska narodna armija još nije spremna da vodi složene ratne operacije. Iz tog razloga se pribegava hibridnim dejstvima koja obuhvataju zastrašivanje, nagrizanje i provokacije kako bi se neoružanim sredstvima ostvarili ciljevi. U tu svrhu Kina vodi hibridna dejstva medijskim operacijama, posledica je bio protest Filipinaca protiv novih američkih baza 2023. godine. Diplomatija je veoma važna komponenta. Razne globalne inicijative imaju ulogu pridobijanja međunarodne zajednice, koje se nazivaju ’prijatelji globalnog razvoja’. Ne treba potcenjivati kineske informativne akcije s ciljem menjanja stavova javnog mnjenja susednih država“, zaključuje Obradović.
Svet
09.01.2024. 12:10
Kakav je to satelit Kina lansirala u svemir
Komentari
