Vesti
24.05.2022. 07:05
Svet
01.06.2022. 18:10
Marko R. Petrović
Neka se spreme...
Ko je sledeći kome Amerika uvodi sankcije?
Nije prošlo ni dva meseca od kako je američka administracija objavila poslednji spisak sankcionisanih pojedinaca sa Zapadnog Balkana, a već se spekuliše ko bi se mogao naći na novoj listi osoba kojima bi, na primer, bila blokirana imovina koju imaju u SAD, ako je imaju, i kojima bi bilo onemogućeno da na bilo koji način sarađuju sa američkim državljanima.
Ovog puta fokus bi, ako gledamo globalna dešavanja, mogao da bude na osobama koje imaju bilo kakve veze sa Rusijom – ekonomske, političke, vojne – ili od svega pomalo.
Kriterijumi po kojima se američki Trezor vodi kada sastavlja liste nepodobnih uglavnom se odnose na pitanja korupcije. U ovom slučaju, međutim, moguće je da će pažnja biti posvećena i "destabilizaciji regiona“, što je termin koji pre svega definiše mogući negativan uticaj koji bi preko pojedinaca mogla na region da ima Rusija.
Licitirati imenima ljudi koji bi se mogli naći na meti američkih sankcija, naravno, nije ni pametno ni moralno. Sagovornici "Ekspresa“, međutim, slažu se da je, ako se u obzir uzmu kriterijumi kojima se Amerika vodi, "izbor veliki“.
Prema mišljenju nekadašnjeg ambasadora Srbije u Vašingtonu Ivana Vujačića, opcija da se sankcionišu ljudi koji održavaju veze sa Moskvom, ili imaju poslove na teritoriji Rusije, uvek postoji.
"Ne mora, međutim, da znači da je rat u Ukrajini sada nekakav poseban okidač za to da se ti ljudi nađu na meti. Osnova je da u svemu ima neke vrste korupcije. A mi ne znamo u šta je sve američka administracija stekla uvid. Možemo samo da nagađamo o tome, a ja ipak ne bih to da radim. Pretpostavljam da je to nešto što se prati godinama i da nije vezano samo za ovaj trenutak“, kaže Vujačić za "Ekspres“.
Sa njim se slaže i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose i dodaje da mu "prvi na pamet padaju“ ljudi koji imaju ili su imali veze sa energetskim sektorom, ali i sa bankama i transakcijama u vezi sa prodajom zemljišta.
"Tu mislim, pre svega, na one koji su stvorili potpunu zavisnost Srbije od ruskih energenata – gasa i nafte. To su oni koji nisu ni razmatrali mogućnost diverzifikacije kada je reč o nabavci energenata, a kamoli da su dopuštali mogućnost snabdevanja tečnim prirodnim gasom, na čemu se tek sada radi i što bi trebalo da bude omogućeno izgradnjom terminala u grčkoj luci Adrijanopolis“, kaže Janjić za "Ekspres“ i ponavlja da samo veze sa Rusijom obično nisu dovoljne za sankcionisanje ukoliko nisu prisutni i elementi korupcije.
Biznis
31.05.2022. 09:33
EU uvodi šesti paket sankcija Rusiji. Šta to znači?
A ljudi koji su zaslužni za tu energetsku zavisnost od Rusije, kako kaže, danas uglavnom nisu više na državnim funkcijama. Nekadašnji ministri i drugi nekadašnji članovi izvršne vlasti u međuvremenu su, dodaje, postali eksperti, a neki od njih su našli uhlebljenje i u upravnim i nadzornim odborima ruskih energetskih kompanija i banaka koje jesu ili su bile prisutne u Srbiji.
Biće, kako kaže, zanimljivo videti i da li će se pod embargom naći osobe za koje se može pretpostaviti da su iz Srbije izvlačile novac preko "Agrokora“ i Sberbanke koja je postala vlasnik propalog hrvatskog koncerna.
"Ne verujem da će Sjedinjene Države sada ići na sankcionisanje velikog broja pojedinaca. Biće ovo ’žuti karton’, gde će pažljivo birati ljude kako bi se poslala jasna poruka, a ona se tiče pre svega jasnog opredeljenja Beograda u pogledu uvođenja sankcija Rusiji“, kaže Janjić.
Drugo, prema njegovim rečima, treba očekivati i sankcije za one koji su bili ili su povezani sa onima koji se već nalaze pod američkim embargom – poput kosovskih biznismena Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića.
"Mnoga imena nisu ranije saopštavana jer se čekalo da Beograd reaguje, da učini nešto sa tim ljudima. Međutim, kako reakcije nije bilo, treba očekivati američki odgovor“, kaže Janjić.
Život
12.05.2022. 07:10
Igranje moćnih zvano ljudska prava
On, takođe, primećuje još jednu zanimljivu stvar, a to je da se među onima koji bi potencijalno mogli da se nađu na udaru američkih sankcija ima ljudi koji su dosta dugo prisutni u političkom i ekonomskom životu Srbije, "a što je još zanimljivije, mnogi od njih su već svoje gazde ranije prodavali – od Miloševića do Đinđića“.
Politički akteri iz regiona Zapadnog Balkana su, inače, poslednji put bili u fokusu američke administracije sredinom aprila. SAD su tada odlučile da prošire listu osoba kojima uvode sankcije "zbog korupcije koja destabilizujuće deluje na demokratski razvoj regiona“.
Državni sekretar Entoni Blinken rekao je tada da SAD i njihovi partneri, pre svega Velika Britanija, te osobe smatraju odgovornim za pretnje stabilnosti regiona, njegovom napretku i evropskim integracijama.
Zakon po kojem SAD uvode ove sankcije na snazi je još od 2001. godine, a predsednik Džo Bajden je proširio kriterijume za njihovo uvođenje pojedincima i kompanijama sa Zapadnog Balkana juna prošle godine. Tada je ocenjeno da korupcija podriva ekonomski rast, potpomaže organizovani kriminal i urušava poverenje u demokratske procese.
"Ovo otvara vrata našim strateškim protivnicima da urušavaju demokratiju, zaustave napredak ka stvaranju efikasne i odgovorne državne uprave i sputavaju region Zapadnog Balkana u postizanju pune integracije u transatlantske institucije. To omogućava pojedincima da zloupotrebe slabu vladavinu prava i profitiraju na sistemskoj korupciji, a nauštrb običnih građana“, navodi se u Bajdenovoj prošlogodišnjoj izjavi.
Vesti
05.01.2022. 18:55
Dodik: "Sankcije je izlobiralo nekoliko američkih službenika"
Na spisku se od aprila nalaze lica poput bivšeg premijera Severne Makedonije Nikole Gruevskog, ali i nekadašnji visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marović. Pored toga, pod sankcijama se našao i Milorad Dodik, ali ovog puta Velike Britanije.
Velika Britanija uvela je sankcije članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović zbog pokušaja da naruše legitimitet i funkcionalnost države BiH.
Britanske sankcije znače da Dodik i Cvijanović neće moći da putuju u Ujedinjeno Kraljevstvo niti da koriste ili pristupe bilo kojoj imovini koju eventualno poseduju u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Dodik je odranije na "crnoj listi“ SAD. Amerika je prošle godine objavila proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i lider vladajuće Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Sankcije su tada uvedene i Alternativnoj televiziji iz Banjaluke zbog povezanosti s Miloradom Dodikom.
Vesti
06.01.2022. 13:34
Dodik nakon sankcija SAD: "Metar našeg sela, Amerika cela" (VIDEO)
Gruevski je u septembru 2020. godine osuđen u odsustvu na godinu i po zatvora zbog nasilja nad političkim protivnicima. Pravosnažno je osuđen na dve godine zatvora u slučaju nezakonite kupovine luksuznog "mercedesa“, a u novembru 2018. godine je pobegao u Mađarsku, gde je brzo dobio politički azil.
Pored Gruevskog, sankcionisan je i bivši šef makedonske Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne poslove (UBK) Sašo Mijalkov, koji je u februaru 2021. godine osuđen na 12 godina zatvora u predmetu "Target-Tvrđava“ koji se odnosi na masovno nezakonito prisluškivanje više od 20.000 građana.
Svetozar Marović, nekadašnji visoki funkcioner DPS-a i poslednji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 2016. godine osuđen je zbog višemilionskih malverzacija u Budvi dok je njegova partija bila na vlasti. Marović je uhapšen u decembru 2015. godine, a samo godinu dana kasnije pušten je iz pritvora nakon priznanja krivice. Ubrzo je utočište našao u Beogradu, gde se i danas nalazi.
Komentari
