Jedan anonimni cinik je napisao da „novac ne može da kupi sreću, ali može da je iznajmi“. Pablo Pikaso je poželeo da „živi kao siromah sa dosta para“ (i to mu se ostvarilo). Fransoaz Sagan, francuska spisateljica i autorka kultnog romana „Dobar dan tugo“ koji je prodat u više od pet miliona primeraka, takođe je, valjda iz sopstvenog iskustva, spoznala da novac ne kupuje sreću, ali da bi „radije plakala u luksuznom automobilu nego u autobusu…“
Ovih nekoliko citata o novcu, sreći, ispunjenim i neispunjenim željama, prizvani su povodom objave razvoda 27-godišnjeg braka između 65-godišnjeg Amerikanca i 56-godišnje Amerikanke, koji je dobio globalni publicitet. Njihova imena su Bil i Melinda Gejts.
Ne treba da budete poznavalac informatičke revolucije niti da čitate američki nedeljnik „Forbs“ koji je već decenijama pedantni hroničar globalnih tajkuna: siguran sam da znate da je reč o dvoje ljudi koji su među najbogatijima na svetu.
U klub razvedenih milijardera kao novi članovi ušli su 3. maja, obelodanivši to, u skladu sa „duhom vremena“, posredstvom društvene mreže Tviter. Razlaz posle bezmalo tri decenije braka obrazložili su obostranim uverenjem da „u sledećoj fazi svojih života ne mogu više da napreduju kao par“ i konstatacijom da je „njihov bračni sklad nepopravljivo narušen“.
Svakako ne zbog novca, ne njegove oskudice koja u životima običnih smrtnika znači da kad beda uđe na vrata, ljubav izlazi kroz prozor. Novca imaju nepristojno mnogo: Bil Gejts je u momentu objave razvoda prema „Forbsu“ bio težak 131 milijardu dolara (Blumbergov indeks milijardera navodi cifru od 146 milijardi), što je skoro trogodišnji BDP – zbir svega što se proizvede i kroz usluge razmeni – naše Srbije i više nego što je BDP dve trećine zemalja sveta.
On je najbogatiji čovek planete postao kad je imao samo 31 godinu, i tu titulu je nosio punih 16. Posrećilo mu se što je na vreme napustio studije na elitnom Harvardu i sa ortakom Polom Alenom u sopstvenoj garaži – što je bila moda tog vremena – osnovao kompaniju pod imenom „Majkrosoft“, koja će dugo dominirati u digitalnoj tranziciji naše civilizacije.
Bil i Melinda su se upoznali 1987, kada se ona sa diplomom kompjuterskih nauka i ekonomije, u „Majkrosoftu“ zaposlila kao menadžer proizvodnje. Njihove romansirane biografije kažu da su jedno drugom odmah zapeli za oko. On je međutim bio neodlučan: pitao ju je da li bi izašla s njim – za dve nedelje. „Nemam pojma gde ću biti za dve nedelje“, navodno mu je odgovorila, uz primedbu da taj poziv „nije dovoljno spontan“. Razišli su se da bi je on pozvao već iste večeri s predlogom da izađu odmah i pitanjem da li je to za nju „dovoljno spontano“.
Pokazalo se da jeste – zabavljali su se sedam godina, a njihovo venčanje 1. januara 1994. na Havajima bilo je medijski spektakl. Brak im je uglavnom bio pošteđen iskušenja koja neizbežno donose bogatstvo i slava. Bio je toliko postojan – ili se tako bar činilo – da je novinarka „Fajnenšel tajmsa“ Lusi Kelavej 2015. u svojoj kolumni napisala da je „brak Gejtsovih tako čvrst da bi njihov razvod svet učinio manje predvidljivim“.
Danas se na tu „čvrstinu“ gleda iz nešto drugačije perspektive koja potvrđuje staro pravilo da ništa nije onakvo kako izgleda na prvi pogled. Brak im je, kako otkriva „Njujork tajms“, u nekoliko prilika bio na ivici kolapsa. Respektabilni „Volstrit džornal“ objavio je ovih dana da je Melinda brakorazvodne konsultacije sa advokatima započela još 2019, a da je povod bilo Bilovo druženje sa diskreditovanim finansijerom i kasnije osuđenim pedofilom Džefrijem Epstajnom (u zatvoru je izvršio samoubistvo, a neke činjenice sugerišu da je reč o ubistvu).
Tu i druge krize su međutim uspevali da prebrode, a odgovor na pitanje „zašto baš sada“ po svoj prilici je i u činjenici da je njihovo treće, najmlađe dete (imaju dve ćerke i sina), ćerka Fibi Adel, upravo postala punoletna, što proceduru razvoda znatno pojednostavljuje.
Svetski događaj
Kako god bilo, ovaj razvod smatra se značajnim svetskim događajem iz važnog razloga: Gejtsovi su najveći globalni filantropi – njihova „Bil i Melinda Gejts fondacija“, osnovana 2000, najveća je svetska zadužbina sa fondom od 50 milijardi dolara i godišnjim grantovima od pet milijardi. Između ostalog, važan je akter u organizovanju zdravstvenih sistema zemalja u razvoju, pre svega onim sa afričkog kontinenta. Fondacija koja ima 1.600 zaposlenih i kancelarije u 135 zemalja dala je i značajan podsticaj formiranju Kovaks inicijative u okviru Svetske zdravstvene organizacije koja vakcine za kovid 19 treba da učini pristupačnim i siromašnim zemljama.
Prema brakorazvodnom sporazumu, koji tek treba da bude overen u sudu, Gejtsovi će nastaviti da zajednički predsedavaju Fondaciji, a kako će podeliti lično bogatstvo tek će se videti. Za početak, „da joj se nađe“, Melindi je stavljeno na raspolaganje dve milijarde dolara u akcijama „Majkrosofta“. Treba imati u vidu da se u ovom razvodu primenjuju zakoni države Vašington u kojoj žive, a koji predviđaju da se imovina stečena u braku deli na ravne časti. U ovom momentu nije poznato da li su Gejtsovi potpisali neki predbračni ugovor, što je praksa među bogatašima, kojim se utvrđuje brakorazvodna podela novca i materijalnih dobara.
Imaće šta da se deli: Bil Gejts je najveći pojedinačni akcionar „Majkrosofta“ (u kome je sa čelne menadžerske funkcije otišao još pre dve decenije, dok je upravni odbor korporacije napustio prošle godine). Može se očekivati da tu neće biti sporenja: koliko god da joj pripadne, Melinda Frenč Gejts (ovo „Frenč“ je njeno devojačko prezime koje koristi od objave razvoda) sigurno neće živeti u oskudici – niti će Bil Gejts osiromašiti, koliko god da udeli svojoj dojučerašnjoj životnoj saputnici. Uostalom, o kakvom bogatstvu se radi, pokazuje računica „Biznis insajdera“ po kojoj ako bi Bil trošio milion dolara dnevno, trebalo bi mu oko 400 godina da sve potroši.
Kažu međutim da je umeren u trošenju: luksuzi koje je sebi priuštio su privatni mlaznjak, kuća na obali jezera Vašington na periferiji Sijetla od 6.000 kvadrata koja danas košta 127 miliona dolara. Kuća ima garažu za 23 automobila, dvoranu za 200 zvanica, šest kuhinja, 23 kupatila, kućni bioskop za 20 gledalaca, biblioteku od 200 kvadrata u kojoj je i jedan rukopis Leonarda da Vinčija koji je plaćen 31 milion dolara, plažu s peskom uvezenim sa Kariba… Gejts je dosta svog novca i unosno investirao – u hotelski lanac „Four sizons“, u Kanadsku nacionalnu železnicu, u „Auto nejšn“ – najveći američki lanac salona automobila – a pored toga je, sa oko hiljadu kvadratnih kilometara u svom vlasništvu – i najveći američki zemljoposednik.
Razvodi među ultrabogatašima kao što su Gejtsovi nisu inače retkost ni u Americi ni u svetu. Sličan bračni potres imao je u januaru 2019. Džef Bezos, danas najbogatiji čovek sveta, takođe Amerikanac i takođe, kao i Gejts, ultrauspešan preduzetnik kompjuterske, odnosno internet revolucije. Razlog za razvod (posle 25 godina braka sa Mekenzi Skot) u njegovom slučaju bilo je otkriće tabloida „Nešenel inkvajer“ da je gazda „Amazona“ u ljubavnoj vezi sa jednom TV voditeljkom. U ovom slučaju, bogatstvo za deobu bilo je slično: oko 139 milijardi, od čega je sada već bivša gospođa Mekenzi dobila 38 milijardi u akcijama „Amazona“ (čija je vrednost u međuvremenu narasla na 58 milijardi) – i time postala treća najbogatija žena sveta.
Razvod braka nije stran ni još jednom milijarderu iz Silicijumske doline, Ilonu Masku, koji je svetu dao dosad najuspešniji automobil na električni pogon, „teslu“, i koji ima velike planove da čoveka u dogledno vreme pošalje na Mars. Drugi po procenjenom bogatstvu – 170 milijardi dolara – razvodio se tri puta (dva puta sa istom ženom, glumicom Talulom Rajli, sa kojom ima petoro dece – blizance i trojke, svi dečaci). Trenutno je neoženjen, ali ima bebu u vezi sa kanadskom umetnicom Kler Buše, poznatijom po nadimku Grajms. Maska brakorazvodni sporazumi nisu osiromašili, ali su se bivše supruge obogatile, ne doduše milijardama; bile su zadovoljne i milionima.
Bivša supruga još bogatija
U ovoj priči su i Sergej Brin, koosnivač „Gugla“, i njegova supruga En Vojčicki, koji su se razveli 2015, posle osam godina u braku. Njihov sporazum o podeli imovine nije obelodanjen, ali je on i posle razvoda sa saldom od oko 100 milijardi dolara zadržao mesto u prvoj ligi svetskih milijardera.
Ima i primera veoma stabilnih brakova među milijarderima. Osnivač „Epla“, kompanije koja je savetu dala „ajfon“, posle mnogo inkarnacija i dalje nedostižni „pametni“ telefon, bio je 20 godina, sve do prerane smrti, u braku sa istom ženom, Loren Pauel Džobs. Ona danas raspolaže sa oko 20 milijardi dolara i veoma je aktivna u filantropiji.
Meksički biznismen Karlos Slim, koji je u nekoliko navrata bio na samom vrhu „Forbsove” liste milijardera, bio je sa istom ženom 32 godine, sve dok ona nije preminula 1999. Primer bračne postojanosti (ali ne i vernosti) je i partner u „Bil i Melinda Gejts fondaciji“, čuveni američki investitor i milijarder Voren Bafet, koji je sa istom ženom živeo 52 godine, da bi se potom venčao sa konobaricom sa kojom je otvoreno družbovao dok mu je supruga bila živa.
Londonski „Fajnenšel tajms“ u analizi bračnih (ne)prilika milijardera predočava da ih je više u stabilnim brakovima nego onih koji, baš zbog svojih milijardi, mogu sebi da među lepoticama odaberu novu suprugu – i da isplate staru.
Što ste bogatiji, to su vam šanse da se razvedete veće, zaključak je istraživanja koje su naručile Federalne rezerve, američka centralna banka. Nedeljnik „Tajm“ je pak ovim povodom objavio podatke koji govore da je poslednjih godina stopa razvoda u Americi u opadanju, sa jednim značajnim izuzetkom: ona se povećava među parovima koji su prešli svoju pedeset petu – u koje spadaju Bil i Melinda Gejts. Za ovo se navodi i jedan važan razlog: finansijska stabilnost tih parova, koji su nesumnjivo savladali dosta životnih prepreka i koji najčešće nemaju finansijskih prinuda da ostanu zajedno, pogotovo zato što su mladalačka ljubav, romantika, strast i emotivna intimnost u tim godinama samo uspomena. Na delu je, naravno, i „sindrom praznog gnezda“: deca su stasala i odselila se.
U odjecima i reagovanjima na razvod Gejtsovih i u publicitetu koji je dobila njihova nesumnjivo važna fondacija postavljeno je međutim i jedno suštinsko pitanje: zašto velike probleme sa kojima se suočava čovečanstvo kroz svoje fondacije rešava neizabrana milijarderska elita, a ne demokratske institucije? Vidljivo je naime da bi milijarderi kao spasioci globalne sirotinje da menjaju svet, ali ne i sistem koji im je omogućio da postanu to što jesu.
