Vesti
14.09.2023. 20:05
Svet
03.07.2024. 19:00
Đoko Kesić
Posle Dejtona
Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu
U modernoj Evropi postoje dve kolonije, kao relikt davnih kolonijalnih vremena.
Prva je Gibraltar, kolonija Ujedinjenog Kraljevstva.
Nalazi se na krajnjem jugu Pirinejskog poluostrva, veličine 6,8 kvadratnih kilometara, gde se danas nalazi vojna baza britanske ratne mornarice.
Druga kolonija je dejtonska Bosna i Hercegovina.
Razlika između ove dve teritorije je u tome što za Gibraltar znamo čija je kolonija.
Za BiH znamo da je kolonija, ali niko neće da prizna da je njegova kolonija. U javnosti, sledbeno zalaganju za uništavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, izgleda da je BiH prvenstveno kolonija Nemačke, Velike Britanije, ali iznad njih se nadvija duh SAD.
Mada Vašington, London ni Berlin dejtonsku skalameriju ne priznaju kao svoje kolonijalno čedo. Ali čvrsto brane interese Federacije, dejtonskog entiteta, protiv onog manjeg entiteta – Republike Srpske.
Ovih dana uveliko se spekuliše da je Evropskoj uniji dosta protektorata visokog predstavnika u BiH te da se uveliko razmišlja o ukidanju ili smanjenju ovlašćenja visokog predstavnika (OHR).
Mediji u okruženju, ali i u Evropi se ovih dana bave ovom temom, potencirajući nužnu reformu OHR-a, ili je u pitanju samo medijski manevar da se smanji nezadovoljstvo Srba u ovoj dejtonskoj tvorevini? Nepobitna je činjenica da na nedavno održanoj sednici Saveta za sprovođenje mira (PIK) nije bilo reči o tome, a izdato je i saopštenje u kojem se kritikuje Srpska: “Entiteti nisu potpisnici Opšteg okvirnog sporazuma za mir... entiteti nemaju nikakav vlastiti suverenitet, koji pripada samo BiH.”
Drugim rečima, PIK naglašava ispravnost odluke Kristijana Šmita da entiteti nisu vlasnici imovine i prostora na kojem vekovima bitišu, titular je BiH, ma šta to značilo.
Što reče jedan seljak iz Šipova, “zar ovaj orah koji je moj prađed posadio u našem dvorištu nije moj, nego je vlasništvo Sarajeva?”.
U pomenutim medijskim spekulacijama naglašava se nezadovoljstvo Brisela povodom vratolomne bravure Kristijana Šmita u izbornom zakonodavstvu BiH. Brisel je saopštio da “ovlašćenja visokog predstavnika treba koristiti samo kao krajnju meru protiv nepopravljivih nezakonitih radnji.
U Evropskoj komisiji se u poslednje vreme često pominje i ocena da nametanje zakona u “suverenoj” zemlji često uzrokuje krize u BiH, koja je dobila “početak pregovora o članstvu u EU”.
U Republici Srpskoj ubeđeni su da će doći do reforme OHR-a i smanjenja nadležnosti visokog predstavnika jer su ove institucije UN u BiH obavile svoj posao: uzeli su sva važna ovlašćenja Srpskoj koja joj pripadaju po Dejtonskom mirovnom sporazumu, ali nisu dirali ista ovlašćenja Federaciji, tako da je to završen posao.
U toj priči visoki predstavnik više nije ni potreban.
Profesor banjalučkog univerziteta dr Miloš Šolaja kaže da svet koji čuva i brani ovakvu BiH i ovakvog visokog predstavnika ima problem jer taj sistem više ne funkcioniše.
Sistem je feleričan jer je PIK, čije članice su nekad bile Rusija i još neke važne zemlje, pretvoren u neku vrstu nevladine organizacije, koja je sebi sama dala široka ovlašćenja sa ovakvim OHR-om.
“Sad su ustanovili da su sa svim tim ovlašćenjima zalutali, izgubili su put koji su zamislili. Sve je zapravo postalo besmisleno. U Savetu bezbednosti UN došlo je do raskola, Kina i Rusija ukazuju da OHR nesavesno i nezakonito brani interese samo jedne strane, a da sadašnji službenik UN Kristijan Šmit nije dobio mandat SB UN.
Pored toga, globalna kriza ulazi u neizvesnu završnicu, u kojoj dejtonska BiH nije ni vrh čiode globalnih interesa. U tim okolnostima sve je moguće jer i iz ’Vikiliksovih’ dokumenata vidi se da je Francuska pre 15 i više godina bila dobila zadatak da napravi okvir reformisanog protektorata nad BiH. Zbog toga verujem da su mediji u Federaciji u opravdanom strahu, da je Francuska u Briselu opet dobila zadatak da završi posao”, kaže profesor Šolaja.
On dodaje da su u Federaciji bošnjački funkcioneri pogrešno pročitali globalna politička kretanja pa se sad drže predratne i ratne retorike, od “ukidanja Srpske do ne znam ti čega”.
“Tako i priča o otcepljenju Srpske, u istom kontekstu, gubi realnost. Na tako nešto ne bi pristao Aleksandar Vučić jer bi saglasnost Srbije, potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma, sa otcepljenjem Srpske podrazumevala da KiM ima ista prava.
Milorad Dodik sad govori o samostalnoj Republici Srpskoj unutar BiH. Mislim da je za to kasno.
Bilo bi idealno kad bi oba entiteta krenula u novi život sa onim dejtonskim rešenjima koja su potpisana u Parizu decembra 1995. godine, a da se Ustavni sud oformi u skladu sa Ustavom BiH u kojem bi sudije birali predstavnici tri naroda, i da se odluke donose jednoglasno”, kaže profesor Šolaja.
Koliko su realna nadanja da se format OHR-a menja? Moguće da se menjaju ovlašćenja OHR-a, da se time političke tenzije unutar Bosne i Hercegovine smanje, uz određena ispravljanja ranijih grešaka visokih predstavnika. Međutim, kako sada stvari stoje, slabe su šanse.
Na Samitu o miru u Ukrajini, koji je nedavno održan u Švajcarskoj, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je da je glavni remetilac stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi Banjaluka, koja je ekspozitura Putinovog uticaja.
On je to ponovio i na sastanku PIK-a pre nekoliko dana: “Ne treba se igrati sa procesom menjanja nadležnosti OHR-a u BiH jer tako nešto traže i u moskovskim kancelarijama.”
Nešto slično je nedavno izjavio i gospodin Nermin Nikšić, premijer Federacije BiH, koji kaže: “Neke članice Evropske unije pokazuju neodlučnost i navodno pokazuju spremnost da se iniciraju određena ograničenja Dejtonom zagarantovanih i Bonskom konferencijom potvrđenih ovlašćenja.”
Prema pisanju sarajevskih medija, gospodin Nikšić ima informaciju da se o tome razgovaralo u sedištu Evropske unije. Navodno, tema te inicijative je da Dejtonski mirovni sporazum ne daje pravo visokom predstavniku takve intervencije, piše “Politika”.
Portal “Istraga” piše da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić inicirao novu inicijativu Francuske o promenama ingerencija OHR-a u BiH prilikom nedavne posete Francuskoj i da je Pariz posetio i Milorad Dodik, da su oni lobirali zatvaranje OHR-a.
Tom prilikom, navodi portal, Dodik je rekao da je Šmitova intervencija u izbornom zakonodavstvu “vratila BiH deceniju unazad”.
U političkoj Banjaluci saglasni su da se format OHR-a mora menjati jer praksa od 29 godina pokazuje da je ta politika neodrživa.
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, kaže da je realno očekivati smanjenje ovlašćenja OHR-a.
Marko Romić, član kabineta Milorada Dodika, poručio je da “BiH nema evropsku budućnost ukoliko se ona vezuje za produženje mandata OHR-a i ostanka stranih sudija u Ustavnom sudu BiH. Uostalom, takvo mišljenje je dala i Evropska komisija u Briselu”.
Damjan Škipina, poslanik u Parlamentu Srpske, dodaje da je zatvaranje OHR-a najvažniji preduslov za uspostavljanje funkcionalnog okvira za politički i državni opstanak BiH. On podseća da se to čita i kroz istoriju, koja dokazuje da su uzroke svih kriza i blokada u BiH činili strani faktori. Kad god su se stranci umešali, BiH je postajala sve nefunkcionalnija i nepodnošljivija za sve njene žitelje.
Predstavnici Hrvata, trećeg konstitutivnog naroda u BiH, takođe su za promenu formata ili čak i odlazak OHR-a iz dejtonske Bosne i Hercegovine. Međutim, oni su često menjali mišljenja i političke odrednice pod pritiskom Andreja Plenkovića.
Predsednik Hrvatske Milanović po ovim pitanjima radikalniji je od Milorada Dodika.
Ova hrvatska amplituda, sasvim je moguće, zaustaviće se konačno na strani promena jer je u opusu razbarušene i opasne pojave neovlašćenog visokog predstavnika Kristijana Šmita Hrvate u BiH stavljala na marginu, često ne pitajući ih za mišljenje.
Kad će i da li će se uopšte menjati uloga i nadležnost OHR-a u BiH? Visoki predstavnik je službenik UN. Njegov konačni izbor aminuje Savet bezbednosti Generalne skupštine UN.
Kristijan Šmit je izabran voljom prvenstveno SAD (u dosluhu sa Nemačkom) uz činodejstvo Velike Britanije i Francuske, bez saglasnosti Kine i Rusije. Međutim, i mimo ove “sekvence” visoki predstavnici u BiH od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma čerupali su Republiku Srpsku, uzimajući joj temeljne nadležnosti – od odbrane i nadležnosti kontrole državnih granica – često i uz saglasnost zvaničnika RS.
Šta se u slučaju mogućih promena da uraditi i da li će se uopšte raditi?
U svemu stoji ključna činjenica: u Bosni i Hercegovini za 29 godina protektorata “međunarodne zajednice” nije uspostavljen istinski mir među tri naroda.
Čak bi se sa sigurnošću moglo reći da je mržnja u BiH jedina biljka koja se redovno zaliva u svakom dvorištu. Ako je to tako, a jeste, onda taj opus “mira” koji kontroliše kolektivni Zapad, nekome odgovara.
Tu treba i tražiti odgovor na pitanje – šta će biti sutra?
Ovaj bosanski lonac je pred pucanjem. Dejtonska posla su polusagrađena BiH kuća, tako mirišu na američka posla koja podrazumevaju zapretanu ratnu vatru koja plane kad Vašingtonu zatreba.
U toj politici, svaka mala zemlja ima upotrebnu vrednost u zamršenoj američkoj kombinatorici. U ovoj raboti, mali narodi mogu da se nadaju samo novom stradanju.
Vesti
05.01.2022. 16:23
SAD uvele sankcije Dodiku
Komentari
