Muti ostaje ključna u EU

Imali su komplikovan odnos, ali je ipak bila "njegova devojčica". Helmutu Kolu nije se dopadalo što se Angela Merkel pobunila oko spornih donacija CDU i što je bez ustezanja rekla za svog političkog oca da je naneo štetu stranci. Bila je vesnik kraja Kolove ere. I to po principu zar i ti, sine Brute? Po prirodi stvari nasledila je od njega čelnu poziciju u stranci i ključno mesto u državi.

Helmut joj to nikada nije oprostio. Bio je čovek koji ništa ne zaboravlja.

Uprkos tome, Angela mu nije uskratila zahvalnost ističući da joj je on "promenio život" ulogom koju je odigrao u ujedinjenju Nemačke. Ta hladna racionalnost i gvozdeni stav uzdigao je Merkelovu do najmoćnije političarke Evrope.

Zaslužila je poštovanje Nemaca, stranačkih kolega i svetskih političara, a kad je bilo potrebno, znala je da prizna grešku. Zato je najava o njenom povlačenju, nakon loših izbornih rezultata od oktobra prošle godine, pokrenula lavinu pitanja: ko će je naslediti u stranci posle isteka mandata 2021. godine, ko će zauzeti njeno mesto na kancelarskoj poziciji i kako će uopšte opstati projekat Evropske unije kada je ona ta koja je Evropu držala pod kontrolom?

"Došlo je vreme da saopštim važnu odluku. Neću se kandidovati za predsednika CDU na narednoj skupštini stranke u decembru. Ovaj četvrti mandat na čelu nemačke vlade je poslednji put da sam kancelarka. Neću se kandidovati za kancelarku na izborima 2021, kao ni za poslaničko mesto u Bundestagu. Takođe, ne planiram da obavljam nikakve političke funkcije", izjavila je svojevremeno Merkelova.

Međutim, sve više je skeptika koji sumnjaju u to da će se Angela na kraju zaista odreći pozicije u Evropi koju je godinama brižljivo i nemački temeljno gradila. Takođe, sve manje je onih koji veruju da je Emanuel Makron njena dostojna zamena iako se on svojski trudi da se nametne kao lider u Uniji. U prilog tome govore i njihovi sve jači međusobni disonantni politički tonovi i to najviše oko Bregzita, energetike, migrantske politike i ekologije. Ako je kancelarka nekada i smatrala da Makron može biti njen naslednik, sasvim sigurno je promenila stav u proteklih nekoliko meseci. Svoju pažnju usmerila je na izbore u Evropskom parlamentu i glasanje za novo rukovodstvo i šefa Evropske komisije koje se očekuje krajem godine.

I to u tolikoj meri da su pojedini mediji počeli da spekulišu da će Angela da se kandiduje. Iako je to naravno daleko od realnosti, dobro upućeni tvrde da kancelarka ipak ima ozbiljnu strategiju. I to iz senke. Naime, kancelarka preko svog kandidata planira da vuče poluge izvršne vlasti EU kako bi Berlin zadržao poziciju najjačeg uporišta Evropske unije.

Podrška na odloženo

Reč je o Manfredu Veberu kojeg je kancelarka podržala kao kandidata za novog šefa Komisije. Ona je istakla da lidera hrišćanskih demokrata vidi kao novog predsednika Komisije nakon evropskih izbora u maju.

"Veber ima šanse da postane predsednik Komisije. Moramo ga podržati svim srcem - naglasila je nedavno na konvenciji omladinske organizacije CDU/CSU u gradu Kilu na severu Nemačke, pozivajući na jedinstvo unutar konzervativnog bloka:

"Ovo je opet naš cilj. Od Valtera Halštajna nismo imali predsednika Komisije", naglasila je kancelarka misleći na političara CDU koji je 1958. postao šef Evropske ekonomske zajednice, inače preteče EU.

Kada je Veber najavio svoju kandidaturu ispred Evropske narodne stranke (EPP) prošlog septembra, Merkelova ga je podržala s manje entuzijazma, rekavši da će vreme pokazati da li će se pojaviti još kandidata EPP i da, kada je reč o "Veberovom cilju da postane predsednik Evropske komisije", postoji još mnogo koraka da bi se tamo stiglo. U međuvremenu je očigledno promenila mišljenje, a Veber se, pored levičara iz Holandije Fransa Timermansa, istakao kao jedan od dvojice najjačih kandidata za Junkerovu funkciju.

Jake šanse na evropskim izborima ima blok EPP koji je najbolje prošao na prethodnom glasanju za Evropski parlament 2014. Ipak, Veber je relativno nepoznat nemačkoj javnosti, s obzirom na to da je više radio u EP i da se manje bavio unutrašnjim pitanjima. Nekoliko konzervativaca preferiralo je druge kandidate, između ostalog, bivšeg finskog premijera Aleksandra Stuba, koji tečno govori engleski, francuski i nemački jezik. Za razliku od njega, Veber slabo govori francuski i ima jak, ali nesavršen engleski, što je velika mana za birokratiju Brisela u kojoj je zaposleno čak 32.000 državnih službenika. Međutim, on blisko sarađuje sa Angelinim hrišćanskim demokratama i preuzeo je predsedavanje grupom EPP u Evropskom parlamentu 2014. godine. Od tada je dobio pohvale za svoj umereni pristup u "teškim vremenima" i dobro predvođenje nemačkih konzervativaca u EU.

Ono što se Merkelovoj dopalo je njegov izrazito proevropski stav, ali i izvesna distanciranost oko ključnih pitanja, čime je zadobio i njeno poverenje i poverenje članova CSU. Takvim pristupom pokušao je da zadrži podršku mađarske stranke Fides u EPP. Ali nedavni komentari da ne želi da se osloni na glasove Fidesovih političara da bi postao predsednik Komisije podstakli su mađarskog premijera Viktora Orbana da povuče podršku svoje stranke.

"Mađarskog premijera birao je mađarski narod. Veber je rekao da ne želi da bude predsednik Komisije uz glasove Mađara", izjavio je Orban na konferenciji za novinare sa austrijskim vicekancelarom Hajnc-Kristijanom Štraheom. Neimenovani evropski zvaničnici su ranije najavili da će predsednik Evropskog saveta Donald Tusk pozvati lidere na samit 28. maja i da će tada zatražiti mandat za pregovore sa Parlamentom o nasledniku Žan-Kloda Junkera.

Mnogi evroparlamentarci sumnjaju da je imenovanje Nemaca na čelo Evropske komisije dobra ideja, jer strahuju da bi Nemačka, kao najveća članica EU, mogla da bude previše dominantna. Nemac nije bio na čelu Komisije još od Halštajna 1967. Neizvesno je, naime, kako će populistička koaliciona vlada u Italiji reagovati na nemačkog kandidata, jer Pokret za pet zvezdica i krajnje desničarska Severna liga okrivljuju Nemačku i Merkelovu za sve probleme u EU.

Drugi problem je taj što i Merkelova i Makron nisu ljubitelji sistema izbora predsednika za EK. To znači da nominacija Vebera ne znači nužno da će ga podržati partije srodne ideološke orijentacije, kao što je, recimo, slučaj sa republikancima i demokratama u SAD. Malo je verovatno da će EPP osvojiti dovoljnu podršku da nastavi sa centrističkom koalicijom sa Progresivnim savezom socijalista i demokrata. Čak i ako uspeju u tome, nemačke socijaldemokrate u Evropskom parlamentu rekle su da neće podržati Vebera za predsednika Komisije, a njemu će biti potrebno i odobrenje Evropskog saveta - lidera 27 država članica i Velike Britanije.

Međutim, Veberova kampanja tek počinje, a teško i da će Merkelova odustati od svojih namera...

Dragoceno umetničko delo

Kancelarka još uvek uživa veliko poverenje kako u EU, tako i u zemlji. Prema nedavnom istraživanju, čak dve trećine nemačkih birača volelo bi da vidi Merkelovu na mestu kancelarke do kraja jeseni 2021. godine, navodi se u anketi koju je sproveo Institut "Forsa". Glasači svih političkih partija u Nemačkoj, osim populističke Alternative za Nemačku (AfD), žele da Merkelova ostane na vlasti, a samo 29 odsto svih ispitanika u anketi tražilo je da ranije podnese ostavku. Merkelova je kancelarka već 13 godina, a njena popularnost je konstantno rasla. Čak 67 odsto Nemaca veruje da bi ona trebalo da ostane na dužnosti do kraja mandata, u poređenju sa 55 procenata onih koji su tako mislili 2018. Njenu karijeru najbolje ocenjuju pristalice CDU i glasači Zelene stranke (80 odsto podrške). Među pristalicama nemačkih socijaldemokrata (SPD), Hrišćanske socijalne unije (CSU), tradicionalnih glasača Slobodne demokratske partije (FDP), pa čak i nemačke Die Linke (Left Parti), takođe ima veliku podršku.

I u EU mnogi smatraju da bi njeno povlačenje bilo veliki gubitak za Savez. Tako i aktuelni predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker navodi da je Merkelova "potpuno i dragoceno umetničko delo" koje bi bilo dobro u Briselu.

"Angela je visoko kvalifikovana za najbolji posao u EU", naveo je Junker u izjavi za nemački "Funke Madia Group".

Foto: Printscreen Youtube

Na pitanje da li bi mogao da zamisli da kancelarka preuzme kancelariju EU nakon završetka mandata 2021. godine, Junker je rekao da "nije mogao da zamisli Merkelovu "kako nestaje u vazduhu".

"Ona nije samo osoba za poštovanje, već i potpuno i dragoceno umetničko delo", naglasio je bivši luskemburški premijer koji će odstupiti s dužnosti šefa izvršne vlasti EU 31. oktobra nakon jednog mandata. On je inače imenovan na tu funkciju 2014. godine, nakon što ga je grupacija u Evropskom parlamentu koja uključuje njene konzervativce (CDU/CSU) i Evropsku narodnu stranku (EPP) nominovala za tu poziciju i osvojila najveći deo glasova na parlamentarnim izborima.

Na kraju ispada da Merkelova odavno kuje dugoročnu strategiju kako "zavladati" i opstati u Evropskoj uniji, jer naivno je zaključiti da "Helmutova devojčica" odluke donosi na prečac. Posebno kada je u pitanju izborna podrška figurama koje se potom, eto, baš nekako nađu u samom vrhu evropske politike. Zato je velika prednost imati je kao političkog mecenu.