Svet
09.06.2024. 23:29
Svet
14.06.2024. 15:15
Mihailo Paunović
Evropski parlament
Neka nova Evropa?
Evropa je u poslednjih pet godina bila izložena ozbiljnim izazovima koji su na test stavili pre svega njeno jedinstvo, a potom i funkcionalnost samog sistema.
Velika Britanija je izašla iz evropske porodice, pogodila ju je pandemija koronavirusa, započet je rat u Ukrajini, troškovi života su porasli... Ovako bismo, najkraće, mogli da sumiramo pomenuto vremensko razdoblje koje je za nama, a čije posledice i dalje osećamo.
Države Evropske unije su na ove izazove imale različite odgovore, a njihove reakcije odlazile su na sud njenih građana. Na osnovu tog suda, stotine miliona građana Evropske unije glasalo je na evropskim izborima na kojima se biralo 720 članova Evropskog parlamenta koji će u narednih pet godina krojiti budući program Evropske unije.
U skladu sa prethodno proživljenim, očekivano je bilo da ključne teme, o kojima se raspravljalo u kampanji, budu upravo bezbednost Evropske unije, rat u Ukrajini, migracije, klimatske promene, ali i životni standard. Ispostavilo se da su upravo na talasu ovih tema, koje među građanima EU izazivaju najveći strah, profitirale brojne partije krajnje desnice.
Ankete su bile u pravu, ali ne u onolikoj meri kako se predviđalo (očekivao se veći skok partija krajnje desnice).
POBEDNICI I GUBITNICI
Na izbore je izašlo 51 odsto birača širom država EU koji su svojim glasovima poručili da EU skreće desno, što je samo još jedna potvrda uspona desnog političkog krila koje se prostire širom sveta od Argentine, Indije, pa sve do Evrope.
Međutim, i pored toga što Evropa skreće desno, najjača partija je još uvek Evropska narodna stranka.
Prvoplasirana EPP imaće 184 poslanika. Na drugom mestu je Socijalističko-demokratska koalicija koja je osvojila 139 mesta, dok će političkoj grupi Obnovimo Evropu pripasti 80 mandata, a Zelenima 52. Upravo poslednje dve pomenute grupacije zabeležile su najznačajnije gubitke. Obnovimo Evropu je ranije imala 102 poslanika, dok su Zeleni imali 72.
Sa druge strane su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima pre svega u državama kao što su Francuska, Nemačka i Austrija. Tako će u novom sazivu Evropskog parlamenta grupa Identitet i demokratija, koja okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 72 poslanika, dok su ranije imali 69.
Kao što to obično biva, posle izbora govorimo o pobednicima i gubitnicima. Brojke kažu da francusko Nacionalno okupljanje, Evropska narodna partija i italijanska premijerka Đorđa Meloni svakako mogu da budu zadovoljni, za razliku od Zelenih u Austriji i Nemačkoj, grupe Obnovimo Evropu i Socijaldemokrata u Nemačkoj.
Dok je Đorđa Meloni učvrstila svoju ulogu, Makron i Šolc ove izbore, verovatno, žele što pre da zaborave. Predsednik Francuske doživeo je ubedljiv poraz od Marin le Pen, dok je partija nemačkog kancelara podelila drugo mesto sa krajnjom desnicom AFD.
Dobri rezultati desnice ne znači da je ona apsolutni pobednik ovih izbora. Njen uspeh je ovako dramatično predstavljen pre svega zbog lošeg rezultata partija iza kojih stoje Makron i Šolc koji se smatraju trenutnim liderima Evropske unije.
O tome govore ocene brojnih političkih analitičara koji su se bavili rezultatima nedavno održanih evropskih izbora. Njihov stav je uglavnom jedinstven i govori o tome da će se jačanje desnice unutar Nemačke i Francuske, kao dve najjače sile EU, odraziti mnogo više na njihovu unutrašnju scenu nego što će to uticati na sam Brisel.
Uostalom, tome upravo svedočimo.
KOCKA JE BAČENA
Nakon što je Emanuel Makron, predsednik Francuske, doživeo težak poraz od Marin le Pen, čija je stranka osvojila 17 odsto više glasova od Makronove, usledio je pravi šok.
Čim su objavljeni preliminarni rezultati, predsednik Francuske raspustio je skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore.
Dok je Evropa sa velikim znakom pitanja dočekala Makronovu odluku, on ju je opisao kao “ozbiljnu i tešku“, ali da ne može da se pomiri sa činjenicom da “stranke krajnje desnice napreduju svuda na kontinentu“.
“Francuskoj je potrebna jasna većina da bi funkcionisala mirno i usklađeno. Razumeo sam vašu poruku i vaše preokupacije, i to neće ostati bez odgovora“, poručio je Makron.
Le Penova je pozdravila Makronovu odluku uz poruku ‒ “Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverenje na nadolazećim nacionalnim izborima“.
Tako će Francuzi pored predstojećih Olimpijskih igara imati još jednu bitnu preokupaciju – izbore u svojoj državi.
Makron je rekao da će izbori za Narodnu skupštinu biti održani 30. juna, dok će drugi krug glasanja biti 7. jula.
Vanredni parlamentarni izbori pokazaće da li su analitičari bili u pravu kada su evropske izbore opisivali kao referendum za Makronovu vlast, koju su obeležili brojni problemi počevši od migracije, kriminala i inflacije. Ukoliko su rezultati evropskih izbora jedino merilo, na šta se Makron, očigledno, ne kladi, onda je poruka jasna.
Zbog toga još više iznenađuje Makronova odluka za vanredne parlamentarne izbore.
Koja je uloga Evropskog parlamenta
Izbori za Evropski parlament važni su pre svega jer glasovi Evropljana oblikuju pravac u kom će se EU kretati u narednih pet godina. Evropski parlament je uz Evropski savet i Evropsku komisiju jedna od tri ključne institucije Evropske unije. Parlament deli zakonodavnu vlast sa Savetom, usvajajući nove propise i direktive koje predlaže Komisija.Uloga Evropskog parlamenta je, pre svega, u tome da predstavlja interese građana EU, usvajajući zakone koji utiču na zemlje, kompanije, ali i na pojedince u različitim oblastima kao što su migracije, vladavina prava, socijalna politika, životna sredina, bezbednost, privreda… Takođe, odobrava višegodišnji budžet EU i razmatra način na koji se novac troši i oblikuje izvršnu vlast, birajući predsednika Komisije i odobravajući Kolegijum komesara.
Šta se iza nje krije? Pitanje je koje mnoge zanima, ali koje nije ostalo bez odgovora.
Analitičari su prethodnih dana iznosili razne teorije među kojima su dve najpopularnije. Prva je da se Makron odlučio na ovu rizičnu igru jer razmišlja dugoročno. Prema ovoj teoriji, predsednik Francuske računa da će ekstremna desnica dobiti poziciju premijera, ali da će se u očima francuskog naroda pokazati nesposobnim da vlada. Ukoliko se Makronova teorija ispostavi kao tačna, 2027. kada Francuskoj svakako sleduju predsednički izbori Makron bi raspisao nove vanredne parlamentarne izbore iz kojih računa da izađe kao apsolutni pobednik.
Druga škola mišljenja smatra da Makron raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora računa pre svega na apstinente i sve one francuske birače koji nisu nedavno izašli na glasanje.
Francuski predsednik se oslanja na istoriju i na ranije situacije kada je ostajao sam sa Marin le Pen u drugom krugu i kada su građani Francuske iz straha od toga da krajnja desnica dođe na vlast ipak birali njega.
S druge strane, tek održani evropski izbori predstavljaće vetar u leđa Marin le Pen koja ne samo što je izašla kao apsolutni pobednik, već su joj tu pobedu doneli pre svega mladi, na čije glasove, u tolikoj meri, ranije nije mogla da računa.
Ono na šta Marin le Pen, verovatno, računa, a što su evropski izbori možda potvrdili, jeste da je Makron na sebe navukao veliki bes građana zbog toga što je prošle godine “izgurao“ penzionu reformu zbog koje su Francuzi mesecima protestovali. Da li će mu se ova reforma obiti o glavu saznaćemo za manje od mesec dana.
Svet
08.06.2024. 20:00
Makronovo krunisanje
POLITIČKI ZEMLJOTRESI
Francuska nije jedina koja je pretrpela velike političke potrese nakon održanih izbora za Evropski parlament.
Belgijska vlada je pala, a Aleksander de Kro naveo je da je “signal birača bio jasan“ nakon što je njegova partija zabeležila loš rezultat na evropskim izborima.
“Uveren sam da nam je brzo potrebna nova vlada sa punim ovlašćenjima“, istakao je on.
Flamanske nacionalističke partije dominirale su na izborima u Belgiji, a liberalna stranka premijera Aleksandera de Kroa doživela je težak poraz.
Burno je bilo i u Španiji gde je ministarka rada Jolanda Dijaz objavila da se povlači sa mesta lidera levičarske koalicije Sumar nakon što je partija osvojila 6,3 odsto glasova.
Izbori su održani, a prvi zadatak za nove evroposlanike biće da izaberu šefa Evropske komisije.
Ursula fon der Lajen najbliža je tome da obezbedi drugi mandat i, kako stvari stoje, svaki drugi scenario bio bi pravo iznenađenje.
Za sve važne odluke će i ovog puta biti potrebna koalicija pošto nijedna pojedinačna grupa nema većinu u Evropskom parlamentu.
Upitana da li bi razmotrila približavanje strankama sa desne strane političkog spektra, na primer u Italiji, Fon der Lajenova je odgovorila da je početni fokus bio na širim političkim grupama, a ne na nacionalnim.
Dok se reizbor Fon der Lajenove očekuje, izvesno je da će Šarl Mišel i Žozep Borelj biti zamenjeni.
GDE JE TU SRBIJA?
Građani Srbije na ovim izborima nisu mogli da glasaju, ali bi političke posledice ipak mogli da osete.
O rezultatima izbora oglasio se Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, istakavši da su se “velike stvari izdešavale“ pre svega u Francuskoj i Nemačkoj, i naglasio da se plaši da je bio u pravu za sve što je govorio i da nam predstoji “teško vreme i veliko breme“.
Srbija bi posledice ovih izbora mogla da oseća pre svega zbog načina na koji su francuski građani glasali. Odlaskom Angele Merkel, predsednik Francuske se pozicionirao kao jedan od najvećih saveznika Beograda i kao zapadnoevropski lider na čiju podršku Vučić može da računa, o čemu svedoči i nedavni susret dva predsednika, ali je pitanje da li će odnosi sa Parizom ostati isti ukoliko dođe do promene vlasti.
Takođe, ono što Srbiju takođe treba da brine jeste odnos desnice i njenih predstavnika prema politici proširenja Evropske unije prema kojoj su otvoreno skeptični. Pozicija Srbije, kada je reč o njenom putu ka EU, sa novim sazivom Evropskog parlamenta verovatno se neće promeniti, što građane neće mnogo iznenaditi.
Svet
09.06.2024. 20:58
Izbori za Evropski parlament: Izašlo 51 odsto birača
Komentari
