Svet
28.02.2025. 21:45
Svet
23.04.2025. 18:15
Boško Vukčević
Nova vlada Nemačke
Izlazak iz recesije ili sunovrat NAJVEĆE EVROPSKE EKONOMIJE
Nova nemačka vlada na čijem čelu će kao kancelar biti lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc trebalo bi da bude izabrana 6. maja, objavio je Rojters, pozivajući se na izvor iz ove stranke.
Kako je izvor istakao, o datumu kada će Merc biti izglasan za kancelara, dogovorile su se CDU i njihovi partneri iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), nakon što su dve stranke postigle sporazum o formiranju nove nemačke vlade koja će upravljati zemljom u narednom mandatu, odnosno, u naredne četiri godine.
Budući kancelar Merc kaže da ovaj sporazum šalje "jasan i snažan signal“ Nemcima i Evropskoj uniji da će dobiti "snažnu vladu sposobnu da deluje“.
Nemačka je već bila u recesiji i pre ekonomskih turbulencija u svetu izazvanih carinama američkog predsednika Donalda Trampa.
"Ključna poruka Donaldu Trampu je da se Nemačka vratila na pravi put“, rekao je 69-godišnji Merc.
Poručio je i da će jačati odbranu i oživeti ekonomsku konkurentnost.
On i njegovi koalicioni partneri su, inače, pod snažnim pritiskom da stanu na kraj političkom vakuumu otkako su njegovi demohrišćani pobedili na saveznim izborima u februaru.
Uz taj pritisak, najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) prestigla demohrišćane u popularnosti.
Najavljujući dogovor o pravljenju nove vlade, Merc je obećao da će reformisati i stabilizovati Nemačku, a glavna pažnja biće usmerena na migraciju, ekonomiju i odbranu.
"Evropa može da se osloni na Nemačku“, rekao je Merc, obećavajući "snažan plan da se naša zemlja ponovo dovede u prvi plan“.
Svet
23.02.2025. 20:25
Merc želi da što pre formira vladu
Koalicioni partneri su u martu već počeli neke reforme usvojivši propise o znatnim ulaganjima u vojsku i infrastrukturu zemlje koja je u sve lošijem stanju.
Prema sporazumu o formiranju vlade, glavne mere biće kontrola i u velikoj meri okončanje neregularnih migracija i uspostavljanje granične kontrole.
U nedavnom izveštaju parlamentu, komesar nemačkih oružanih snaga istakao je dramatičnu situaciju u mnogim vojskama sveta, od nedostatka municije i manjka broja vojnika do propalih kasarni.
Drugi značajan deo koalicionog sporazuma je povećanje izdataka za odbranu i jačanje vojske.
Iako neće biti regrutacije, Merc je rekao da koalicija teži da sledi "švedski model“ dobrovoljnog služenja vojnog roka.
"Nadamo se da ćemo sa dovoljno dobrovoljaca moći da postignemo i proširenje Bundesvera“, rekao je on, a obećao je i "sveobuhvatnu podršku“ Ukrajini.
Iako CDU i SPD nisu izašle sa personalnim rešenjima, odnosno imenima budućih ministara i sa podatkom ko će voditi koji resor, "Politiko“ je ipak, na osnovu dogovora o novoj nemačkoj vladi koji su postigli CDU u SPD, objavio da će ministarstva spoljnih poslova i ekonomije predvoditi konzervativni ministri iz CDU-a, dok će njihovi koalicioni partneri iz SPD-a preuzeti resore finansija i odbrane.
"Politiko“ je naveo i da će u novoj nemačkoj vladi Hrišćansko-socijalna unija (CSU), sestrinska stranka CDU-a i njihov dugogodišnji koalicioni partner, predvoditi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ovaj portal podvukao je da će sigurno doći do promene u Ministarstvu spoljnih poslova i da će dosadašnju ministarku Analenu Berbok, iz stranke Zelenih, koja uprkos dobrom izbornom rezultatu neće biti deo vladajuće koalicije, najverovatnije zameniti Johan Vadeful iz CDU-a, koji, kako prenosi "Politiko“, ima dugogodišnje dobre veze sa Briselom i Vašingtonom.
"Osim Vadefula, ovaj resor mogao bi da preuzme i bivši lider CDU-a Armin Lašet ili Jens Špan koji je dobro povezan sa američkim republikancima, iako nije iskusan diplomata“, naglašava "Politiko“.
Briselski list i portal naveo je i da se očekuje da će Boris Pistorijus iz SPD-a, koji se u anketama konstantno rangira kao jedan od najpopularnijih političara u Nemačkoj, nastaviti da obavlja funkciju ministra odbrane, na koju je imenovan godinu dana nakon početka rata u Ukrajini, u februaru 2022. godine.
Kada je reč o Ministarstvu finansija, prenosi "Politiko“, glavni kandidati za ovo mesto su Lars Klingbajl, koji je bio jedan od glavnih pregovarača SPD-a u koalicionim pregovorima, i Jerg Kukis, dugogodišnji savetnik bivšeg kancelara Olafa Šolca.
Karsten Lineman, jedan od najbližih saradnika i saveznika budućeg kancelara Fridriha Merca, najverovatnije će preuzeti Ministarstvo ekonomije, a očekuje se i da će bivši ministar saobraćaja iz CSU-a Aleksander Dobrind postati novi ministar unutrašnjih poslova, navodi briselski portal.
Inače, na saveznim parlamentarnim izborima održanim 26. februara konzervativna alijansa CDU/CSU odnela je pobedu, mada nije osvojila dovoljno glasova da bi mogla samostalno da formira vladu.
Izuzetan uspeh na izborima ostvarila je i krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), ali su konzervativci iz CDU/CSU odbili mogućnost da sa ovom krajnje desničarskom strankom formiraju vladu, pa je koalicioni sporazum postignut sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke, SPD.
I agencija Rojters objavila je spisak mogućih kandidata za neke od ključnih ministarskih mesta u Berlinu.
Kao i "Politiko“, Rojters takođe navodi da će na mesto ministra spoljnih poslova najverovatnije doći Johan Vadeful, poslanik CDU-a.
Rojters ga predstavlja kao veterana i zamenika lidera parlamentarne grupe koji se fokusira na spoljnu i odbrambenu politiku.
"Vadeful ima dugogodišnje veze sa Vašingtonom i Briselom i smatra se najverovatnijim izborom za čelnog čoveka u ministarstvu spoljnih poslova“, naglasio je Rojters.
Podvukao je da bi njegovo imenovanje, u budućoj vladi u kojoj će dominirati muškarci, označilo povratak na konvencionalniji stil diplomatije nakon mandata odlazeće ministarke inostranih poslova Analene Berbok koja se zalagala za feminističku spoljnu politiku.
Svet
27.02.2025. 02:50
Istorijski rast plata u Nemačkoj
Inače, nedavno se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao sa Vadefulom o čemu je obavestio javnost putem naloga na Instagramu.
Kako je naveo, razgovarali su "o situaciji u regionu Zapadnog Balkana, izazovima sa kojima se suočavamo, kao i o aktuelnim političkim i bezbednosnim dešavanjima u Evropi i svetu“.
"Posebnu pažnju posvetili smo brojnim potencijalima za otvaranje novog poglavlja u odnosima između Srbije i Nemačke, koji igraju važnu ulogu ne samo u sferi bilateralne saradnje, već i u kontekstu ukupnih odnosa u regionu i šire“, naveo je Vučić tom prilikom.
Dodao je da je od najvećeg značaja intenziviranje diplomatskih napora i realno shvatanje promena koje se dešavaju na globalnom nivou.
"Posebno sam naglasio da Srbija pridaje veliki značaj jačanju odnosa sa Nemačkom, naročito u oblastima ekonomije, ulaganja, energetike i novih tehnologija i izrazio spremnost i posvećenost Srbije radu na zajedničkim projektima od kapitalnog značaja, ne samo za našu zemlju i Nemačku, već i za Evropu u celini“, zaključio je tada Vučić.
Kao jedan od kandidata za mesto ministra spoljnih poslova pominje se i Armin Lašet, bivši lider CDU-a i premijer zapadne države Severna Rajna-Vestfalija.
"Ostao je aktivan na međunarodnim forumima i smatra se da traži ulogu na visokom nivou sa inostranstvom. Njegovo imenovanje na mesto ministra spoljnih poslova predstavljalo bi nešto poput političkog povratka nakon istorijskog gubitka njegove stranke na izborima 2021. godine, kada je Lašet bio njen kandidat za kancelara“, ističe Rojters.
Još jedan kandidat za mesto šefa diplomatije Nemačke je Jens Špan, trenutno zamenik vođe parlamentarne grupe CDU.
Iako, kako navodi agencija, Špan nije stručnjak za spoljnu politiku, njegove čvrste veze sa Amerikom i mreža kontakata sa značajnim osobama u političkom životu Sjedinjenih Američkih Država, a posebno veze i kontakti sa republikancima i predstavnicima nove američke administracije smatraju se za prednost i mogući tas na vagi prilikom izbora šefa diplomatije.
"Špan je prošle godine prisustvovao Nacionalnoj konvenciji republikanaca i pominje se kao nekonvencionalnija opcija s obzirom na Mercovu potrebu da uspostavi veze sa Trampovom administracijom“, ističe Rojters.
Ova agencija navodi da će na mestu ministra odbrane gotovo sigurno ostati Boris Pistorijus, koji se konstantno rangira kao jedan od najpopularnijih nemačkih političara.
"Kancelar SPD-a Olaf Šolc izabrao je Pistorijusa za svog ministra odbrane skoro godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Pistorijus je tada viđen kao neobičan izbor pošto nije imao iskustva u nacionalnom rukovođenju. Ali od tada je zaslužio poštovanje i divljenje političara sa obe strane političkog spektra kod kuće, kao i mnogih kolega iz NATO-a u inostranstvu. Pistorijus, koji ima relativno zaštitnički stav prema Ukrajini i pokušao je da modernizuje nemačke oružane snage kako bi ih učinio "sposobnim za rat“, rekao je da "želi da zadrži posao“, podseća i navodi agencija Rojters.
Kao novog ministra finansija agencija navodi Larsa Klingbajla trenutnog ko-lidera SPD-a.
Klingbajl se smatra jednim od najdisciplinovanijih komunikatora stranke i ključnom figurom u njenom vođenju kroz tranzicioni period u koji je stranka ušla nakon ostavke Olafa Šolca na mesto kancelara.
"Mnogi Klingbajla već vide kao budućeg ministra finansija što je izuzetno važan i moćan resor“, objašnjava sagovornik Rojtersa podvlačeći da je Klingbajl preuzeo vodeću ulogu za svoju stranku tokom koalicionih pregovora.
"Iako nema tehnokratske veštine drugih kandidata za tu funkciju, njegovo imenovanje bi SPD-u dalo uticaj i kontrolu nad novčanikom baš kao što je zemlja spremna da oslobodi stotine milijardi evra nove potrošnje za odbranu i infrastrukturu“, ističe Rojters.
Biznis
10.04.2025. 14:45
Berlin ograničava olakšice za radnike sa Zapadnog Balkana
Kao još jedan mogući ministar finansija pominje se Jerg Kukijes, dugogodišnji Šolcov blizak saveznik i savetnik.
"Kukijes je preuzeo mesto privremenog ministra finansija nakon što se Šolcova trostranačka koalicija raspala u novembru prošle godine“, navodi Rojters.
Ova agencija Kukijesa opisuje kao iskusnog tehnokratu i bivšeg izvršnog direktora Goldman Saksa.
"On će biti izbor za ministra finansija ako se SPD odluči za kontinuitet i dokazane rezultate“, smatra Rojters.
Još jedno važno ministarsko mesto je Ministarstvo privrede gde Rojters, prema njihovim saznanjima, vidi Kristena Linemana, političkog šefa CDU-a i jednog od Mercovih najbližih saradnika.
"Lineman je uveliko zaslužan za oblikovanje ekonomske agende CDU poslednjih godina“, ističe Rojters.
Dodaje da je Lineman ekonomista po obrazovanju.
"Izgradio je svoj profil kao šampion deregulacije, fiskalne discipline i reformi na strani ponude, označavajući jasno odstupanje od pristupa odlazećeg ministra ekonomije Roberta Habeka iz Zelenih, koji se zalagao za dekarbonizaciju i industrijsku transformaciju koju vodi država“, podvlači Rojters.
Kao možda najsigurniji izbor Rojters na mestu ministra unutrašnjih poslova vidi Aleksandera Dobrinda iz CSU-a, sestrinske stranke CDU-a i dugogodišnjeg koalicionog partnera Hrišćansko-demokratske unije.
"Dobrind je dugi niz godina jedna od najznačajnijih osoba u CSU-u i bivši ministar saobraćaja. Poznat je po svojoj oštroj retorici o migracijama i policiji, što ga čini dobrim za sprovođenje Mercovog obećanog suzbijanja migracija. Njegovo vođstvo verovatno bi donelo populistički ton u ministarstvu“, zaključuje Rojters.
Stabilnost, litijum, Kosovo, demokratija
Novonastala geopolitička situacija i tektonske promene koje su usledile povratkom Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država, a pogotovo uvođenjem carina na robu i proizvode iz celog sveta, učiniće da Zapadni Balkan, a samim tim i Srbija neće biti među prioritetnim pitanjima kojima će se baviti nova nemačka vlada na čelu sa Fridrihom Mercom.
"Balkan nije među glavnim brigama Berlina. I nova nemačka vlada tražiće od Beograda stabilnost pre demokratije“, piše "Dojče vele“ pozivajući se na analitičare i poznavaoce prilika.
"Srbija neće biti među prioritetima iduće nemačke vlade. Berlin će, kao i do sada, zanimati stabilnost, litijum i pitanje Kosova – a ne demokratija“, smatraju sagovornici "Dojče velea“.
Aktuelni bunt u Srbiji dospeva na stranice nemačke štampe, ali u političkom Berlinu o tome govore samo uobičajeni sumnjivci, poslanici koji se inače bave regionom.
Kako je nedavno pisao DW, oni mahom osuđuju napade na studente i pružaju im podršku, s izuzetkom predstavnika desničarske Alternative za Nemačku koji misle da niko sa strane ne treba da se meša.
Poslednjih godina apeli parlamentaraca, civilnog društva, pa i rezolucija Evropskog parlamenta o navodno pokradenim izborima u Srbiji, nisu ništa promenili u odnosu vlade u Berlinu prema vlastima u Beogradu.
Nešto se čulo tek ove sedmice kad je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova o krizi u Srbiji objavilo – jedan tvit. Tu piše da se "aktivisti suočavaju sa napadima i klevetničkim kampanjama“ i poručuje da u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU "mediji i političari treba da se ponašaju odgovorno“ i da podržavaju vladavinu prava i ljudska prava.
Srpsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe.
Teško je očekivati da bi vlasti Fridriha Merca pravile veliki zaokret ili zaoštrile kritiku prema Srbiji.
Poslanik Demohrišćana Peter Bajer nedavno je za DW rekao da ih u Srbiji zanimaju "stabilnost i demokratija“, te da to zanima i nemačke investitore.
"Ako bi Srbija izgubila ravnotežu, ako bi u toj zemlji umesto političke stabilnosti zavladala politička nestabilnost, to bi onda imalo posledice za čitav region“, rekao je.
Stabilnost i demokratija? Jasno je, kažu naši sagovornici, da Berlin u toj podeli karata prednost daje – stabilnosti.
"Znam neke ljude u CDU-u koji gaje kritički pogled na Aleksandra Vučića, ali većina će slediti političku liniju koja se nametne s vrha, kao i obično u životu“, kaže novinar Martens.
"Dakle, ako Merc i njegovi spoljnopolitički savetnici ne promene kurs, onda ostaje sve po starom.“
Vesti
15.02.2025. 13:24
"Nemačka neće prihvatiti da treća strana interveniše u njenoj demokratiji"
Svet
11.10.2024. 04:25
Čega se najviše PLAŠE NEMCI
Komentari
