U fokusu

Odlazak visokog predstavnika za BiH: Šta je Šmit ostavio

Kristijan Šmit 15.5.2026. EPA — Izvor: ANSA / FABIO CIMAGLIA

U intervjuu za BBC na srpskom septembra 2022. godine, Kristijan Šmit je rekao da mu je želja da bude poslednji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu. Da se ta njegova želja, ako je bila iskrena, obistinila, to bi značilo da je uspešno realizovan program "5+2“, odnosno da je Bosna, konačno, postala funkcionalna država. Drugim rečima, to bi značilo da je posao koji je trebalo da uradi, iako je postavljen bez "amina“ Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kristijan Šmit uspešno uradio.

To, međutim, nije slučaj. Odlazeći visoki predstavnik, koji je odluku o povlačenju objavio u ponedeljak, gotovo ničim nije doprineo da program "5+2“, koji predstavlja skup uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi bila ukinuta Kancelarija visokog predstavnika, bude ispunjen. A on podrazumeva rešavanje pitanja državne i vojne imovine, pitanje Distrikta Brčko, fiskalnu održivost i vladavinu prava, kao i dodatna dva koja se odnose na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i pozitivnu procenu PIC-a (Peace Implementation Council – Savet za implementaciju mira) o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini.

Ne može mu se, doduše, sporiti da je bio prilično efikasan u izazivanju dodatnih tenzija, naročito u odnosima sa političkim rukovodstvom Republike Srpske.

Nije Kristijan Šmit po svojoj (ne)uspešnosti mnogo drugačiji od prethodnih visokih predstavnika, koji su za razliku od njega ipak imali mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija jer, i više od tri decenije po završetku građanskog rata, Bosna teško da može da opstane bez pomoći sa strane – političke, ekonomske – dok istovremeno nisu iskorenjene ni međunacionalne tenzije.

Pitanja koja se sada nameću su brojna – od toga ko će da nasledi Šmita, da li je njegov odlazak istovremeno i kraj Kancelarije visokog predstavnika, pa do onog ključnog – kako će se sada stvari u Bosni i Hercegovini odvijati.

Prema nekim tumačenjima na Zapadu, ostavka Kristijana Šmita stvara opasan vakuum i neizvesnost za Bosnu i Hercegovinu, rizikujući povećanu nestabilnost i jačanje nacionalističkih i secesionističkih napora.

Kako odlazi međunarodni zvaničnik koji nije imao i unisonu podršku međunarodne zajednice (otvoreno protiv njega bile su Rusija, Kina, a od dolaska Donalda Trampa na vlast i Sjedinjene Države, dok ga je bezrezervno podržavala samo Nemačka i donekle Velika Britanija), budućnost zavisi od toga da li će Kancelarija visokog predstavnika biti ukinuta ili zamenjena novim, verovatno drugačije usmerenim, međunarodnim predstavnikom.

Šmitova ostavka dolazi u osetljivom trenutku i potencijalno može negativno da utiče na napredak u evropskim i evroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine.

Mnogo šta će, međutim, zavisiti i od toga šta će Šmit još da uradi kao neko ko se nalazi na poziciji visokog predstavnika, dok ne dobije naslednika ili OHR ne bude ukinut, za šta se zalažu Rusija i Kina. Naime, Šmit je u obraćanju pred Savetom bezbednosti, gde je, po svemu sudeći, podnosio izveštaj poslednji put u svojstvu visokog predstavnika, podsetio da je njegova uloga bila ključna u donošenju izmena Izbornog zakona kako bi se, kaže, "obezbedili pošteniji izbori“, ali je dodao i da pitanje državne imovine ostaje "kamen spoticanja za ekonomski razvoj“.

Istovremeno, Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata i čovek kojeg je Šmit praktično "smakao“ sa mesta predsednika Republike Srpske, zapretio je da će Republika Srpska "odmah proglasiti nezavisnost“ ukoliko Šmit nametne zakon o državnoj imovini.

Takva reakcija lidera SNSD-a dodatno je motivisana apelom potpredsednika RS Ćamila Durakovića, koji je od Šmita zatražio da pre odlaska sa funkcije iskoristi "bonska ovlašćenja“ i proglasi taj zakon na nivou države.

Sam Šmit je pred Savetom bezbednosti upozorio na moguće uništenje multietničke države nakon što je, kako je rekao, bio primoran da podnese ostavku posle političkog sukoba sa SAD.

On je upozorio i na "krhkost Bosne i Hercegovine“, stavivši do znanja da veruje da bi funkcija Visokog predstavnika trebalo da bude zadržana, dodajući da će ostati na njoj dok ne bude imenovan njegov naslednik.

Dok po jednima, pre svega unutar Evropske unije, uloga OHR-a ostaje neophodna za stabilnost, prema mišljenju, pre svega Moskve, Pekinga, ali donekle i Vašingtona, njegova uloga je prevaziđena. Debate o njegovom zatvaranju ili preseljenju će se stoga nastaviti, sa mogućnošću novog izaslanika sa drugačijim "tonom“ ili "mehanizmom pritiska“.

Tako je i poslednja sednica Saveta bezbednosti UN ponovo ogolila podele među stalnim članicama ovog tela. Zamenica ruskog ambasadora Ana Jevstignjejeva ponovila je da Moskva Šmita ne priznaje, optužila OHR za destabilizaciju zemlje i zatražila njegovo hitno zatvaranje.

Kineski predstavnik Geng Šuang, iako je ovoga puta dozvolio Šmitovo obraćanje, zadržao je kritičan ton prema "stranom uplitanju“, pozivajući da domaći lideri preuzmu punu odgovornost.

Nasuprot njima, predstavnici Velike Britanije i većine članica Evropske unije pružili su podršku Šmitu, ističući da je OHR i dalje neophodan mehanizam za očuvanje mira i sprečavanje destruktivnih politika.

Posebnu pažnju privuklo je izlaganje predstavnice Sjedinjenih Američkih Država pri UN, Tami Brus, koja je precizirala viziju Vašingtona za naredni period. Ona je naglasila da uloga novog visokog predstavnika neće biti samo puko održavanje postojećeg stanja, već "postepeno prebacivanje odgovornosti na lokalne lidere“. Brus je bila direktna u poruci da domaći političari moraju preuzeti ključnu ulogu u donošenju odluka, umesto oslanjanja na intervencije međunarodne zajednice.

Šta ako se rat vrati u Bosnu?

Analiza

Vesti 17.03.2026. 21:36

Šta ako se rat vrati u Bosnu?

Tranzicija će testirati jedinstvo zvaničnika SAD i EU, koji bi mogli biti primorani da biraju između jače intervencije ili davanja veće moći lokalnim, često nacionalističkim političarima.

Šmit odlazi nakon burnog mandata tokom kojeg su ga kritikovali srpsko rukovodstvo zbog pitanja legitimiteta i bošnjačke/građanske stranke zbog favorizovanja hrvatskih nacionalista, ostavljajući ga sa ograničenom lokalnom podrškom do kraja.

Politički sukob koji je, kako je rekao, imao sa SAD očigledno je komplikovan komercijalnim interesima firme povezane sa Donaldom Trampom Mlađim koja želi da investira u region.

Nemački kancelar Fridrih Merc, koji je već u sukobu sa Trampom oko rata u Iranu i smanjenja broja američkih trupa stacioniranih u Nemačkoj, nije uspeo da zaštiti Šmita od pritiska SAD.

Uloga visokog predstavnika UN ustanovljena je kao deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine kojim je okončan trogodišnji etnički rat u kojem je ubijeno više od 100.000 ljudi. Dobio je široka ovlašćenja za tumačenje sporazuma, uključujući izmene zakona, ali podleže odlukama multinacionalnog Upravnog odbora od 55 članova.

Šmit je bio visoki predstavnik pet godina. Sa bivšim predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom bio je u gotovo konstantnom sukobu.

Govoreći pre nekoliko meseci za "Ekspres“ o tome zašto EU prelazi preko činjenice da Šmit nije legalno postavljen, Nenad Kecmanović je za "Ekspres“ rekao: "Principijelno, sve što radi visoki predstavnik koji nije legalno izabran, nelegalno je. On je uradio mnogo, i to isključivo protiv Srpske i predsjednika Dodika. Upregao je i vazalni neustavni Sud BiH, koji je preko CIK-a prekinuo mandat predsjednika. Kolektivni Zapad, uključiv i genseka Ujedinjenih nacija Gutereša, prelazi preko svega toga u arogantnom očekivanju da će Srpska to prihvatiti, čak uz preporuku da je najvažnije da održimo ’mir i stabilnost’. Potcijenili su spremnost Srba da uzvrate i uvalili su čitavu BiH u nemir i nestabilnost. Najmanja cijena da se situacija smiri biće odlazak Šmita i poništenje svega što je do sada počinio. Šmitova pozicija slična je poziciji Zelenskog. Ni on ne vidi da u završnici njega nema.“

Dodik je pre nedelju dana prisustvovao paradi povodom Dana pobede u Moskvi 9. maja. Do prošle godine bio je i predmet američkih sankcija, ali su one, nakon promene koja nije bila koordinisana sa EU, ukinute, što je signaliziralo promenu američkog pristupa Zapadnom Balkanu.

Šmit je delovao protiv Dodika nakon što je Narodna skupština Republike Srpske glasala da ignoriše odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.

Šmit je rekao Savetu bezbednosti: "Uporno poricanje multietničkog karaktera entiteta, posebno unutar Republike Srpske, evoluiralo je u sistematsko isključivanje.“ Rekao je i da je "duboko zabrinjavajuće što su se ponovo pojavili narativi koji prikazuju Bosnu i Hercegovinu kao pozornicu za takozvani sukob civilizacija“, i izdvojio je Dodika zbog korišćenja eksplicitno secesionističkih termina.

Dodik je pozdravio Šmitovu ostavku u nedelju: "On napušta Bosnu i Hercegovinu na isti način na koji je i došao: bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez podrške međunarodnog prava.“

Diplomate se plaše da će SAD pozvati ili na ukidanje funkcije visokog predstavnika ili na imenovanje njihovog preferiranog izbora.

Velika Britanija je u utorak ponovila svoju "podršku potpuno ovlašćenom visokom predstavniku kao temelju civilne implementacije Dejtona“ i rekla da budućnost Bosne i Hercegovine "ne može biti talac politike razdora“.

Šmitova ostavka dolazi u kontekstu toga što je američka firma AAFS Infrastructure and Energy dobila ugovor vredan 1,5 milijardi dolara (1,1 milijardu funti) za izgradnju cevovoda od hrvatske obale do Bosne kroz koji bi tekao američki tečni prirodni gas (LNG).

Kompanija je osnovana u novembru prošle godine, a na čelu su lični advokat Donalda Trampa, Džesi Binal, i Džo Flin, brat Trampovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost u Trampovom prvom mandatu, Majkla Flina, koji je podneo ostavku zbog neovlašćenih razgovora sa ruskim zvaničnicima o ukidanju američkih sankcija.

Ugovor je dodeljen bez tendera nakon odobrenja bosanskog parlamenta i EU ga je kritikovala kao moguće ugrožavanje plana Bosne da se pridruži Uniji.

EU i bivša Bajdenova administracija pozvali su Bosnu da okonča svoju zavisnost od ruskih energenata koji se isporučuju preko Srbije kroz produžetak cevovoda iz Turske, Turski tok. Ali način na koji je ugovor AAFS dodeljen i podrška Dodika za cevovod pokrenuli su pitanja o umešanosti Trampovih saveznika.

Prema njegovom unosu u američki lobistički registar, dužnosti Majkla Flina uključuju povezivanje Dodika sa "donosiocima odluka i uticajnim ličnostima u Vašingtonu“. Gold institut za međunarodnu strategiju, kojim upravlja Flin, takođe je najavio planove da bude domaćin Evropskog ekonomskog i bezbednosnog samita krajem maja u Banjaluci.

U aprilu je Donald Tramp Mlađi, koji vodi porodično poslovno carstvo, posetio Banjaluku, izgleda tražeći investicione mogućnosti u regionu bogatom kritičnim mineralima.

Binal je rekao da je cevovod "prioritet“ za Trampovu administraciju. Upitan o intervenciji EU, rekao je: "AAFS nikada neće izgubiti iz vida ono što je zaista važno u ovom projektu: obezbeđivanje energetske bezbednosti i podsticanje ekonomskog razvoja za narod Bosne i Hercegovine. Posvećeni smo tesnoj saradnji sa svim relevantnim vlastima kako bismo razvili infrastrukturu potrebnu da bi se ova vizija ostvarila.“

NENAD KECMANOVIĆ: "Kriza je uvod u rasplet, koji se u Bosni čeka tri decenije"