Vesti
24.03.2025. 16:10
Vesti
17.03.2026. 21:36
Marko R. Petrović
Analiza
Šta ako se rat vrati u Bosnu?
Usred geopolitičkih previranja na globalnom nivou deluje kao da je međunarodna zajednica opasno zanemarila region Zapadnog Balkana.
Uprkos decenijama angažovanja Zapada, međunarodnom nadzoru utvrđenom Dejtonskim sporazumom i procesu pristupanja Evropskoj uniji, situacija u Bosni i Hercegovini ostaje krhka. A sve to podstaklo je ljude iz nemačke "Kerber fondacije“ da u saradnji sa "Karnegi fondacijom“ urade svojevrsnu simulaciju, takozvanu Kerberovu političku igru, da bi procenili kako se nositi sa vojnom eskalacijom u BiH. Koje su političke opcije dostupne za obezbeđivanje bezbednosti i mira u zemlji i šire? Da li postojeći multilateralni formati i dalje mogu doprineti stabilnosti i upravljanju krizama? Kako bi mogla da izgleda podrška Zapadnom Balkanu? Kakvu ulogu spoljni akteri i dalje mogu da igraju? Kako upravljati unutrašnjim i spoljnim ometačima?
U tom kontekstu, Kerberova politička igra okupila je u Berlinu juna 2025. godine malu grupu visokorangiranih međunarodnih političara, vladinih zvaničnika i stručnjaka iz Francuske, Nemačke, Turske i Ujedinjenog Kraljevstva.
Ona se zasniva na ideji prevođenja verovatnih – ne nužno verovatnih – razvoja trenutnih pitanja spoljne i bezbednosne politike u budući scenario i teži da razvije dublje razumevanje interesa i političkih opcija različitih aktera. Zanimljivo je, na primer, da su oni tom prilikom kao deo mogućeg scenarija naveli i ukidanje američkih sankcija Miloradu Dodiku, što se i obistinilo četiri meseca kasnije.
Do kakvih su zaključaka došli? Pored ostalog, do toga da "unutrašnja trenja, kao i spoljni remetilački akteri kao što su Rusija, Srbija, Hrvatska i Mađarska ne samo da nastavljaju da potkopavaju državu, već i dovode u pitanje ulogu evropskih aktera u garantovanju mira“.
S obzirom na nasleđe njihovog prethodnog angažovanja i jasne strateške uloge, Francuska, Nemačka, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo, kako se navodi u izveštaju, moraju razviti kolektivnu strategiju kako bi sprečili veću nestabilnost i oblikovali buduće ishode u BiH. Jedna lekcija iz grešaka spoljnih aktera pre rata 1992–95. jeste da je potrebno više od reaktivnog upravljanja krizama. Situacija zahteva proaktivno, dugoročno angažovanje sa konstruktivnim lokalnim akterima. Kratkoročno upravljanje krizama i istraživanje rešenja za dugoročni, održivi mir moraju ići ruku-podruku. U BiH, kao i na Zapadnom Balkanu uopšte, evropski akteri i dalje imaju značajan uticaj i sveobuhvatan skup alata, ali njihovo stalno oklevanje da odlučno deluju rizikuje da protraće oba. Evo šta sve piše u izveštaju.
Sprečavanje zločina i sukoba: naučene lekcije?
Obnovljena vojna eskalacija u BiH ne bi bila samo lokalni neuspeh; to bi bio direktan test sposobnosti evropskih aktera da strateški deluju na svom kontinentu. Sa ratom koji besni u Ukrajini, transatlantskim jedinstvom pod pritiskom i kohezijom EU koja posustaje, BiH rizikuje da postane simbol evropske paralize. Ali to bi takođe moglo da bude prekretnica za obnovljeno evropsko liderstvo.
Izbegavanje ponavljanja bosanskog rata zahteva više od retoričke posvećenosti. Pre više od 30 godina su zakasneli i fragmentirani odgovori omogućili katastrofalan rat i zločine. Kredibilitet EU kao mirovnog projekta i bezbednosnog aktera bio je ozbiljno narušen. Danas je izbor jasan: voditi se jedinstvom i odlučnošću ili ponovo delovati prekasno sa premalo odlučnosti.
Kolaps institucija BiH ili pokušaj nasilnog otcepljenja Republike Srpske pokrenuli bi lančanu reakciju daleko izvan granica zemlje. To bi označilo neuspeh posleratne izgradnje mira, potencijalno bi oslobodilo etničko nasilje, primoralo na masovno raseljavanje i destabilizovalo Zapadni Balkan. Takođe bi stvorilo prostor za strane sile, posebno Rusiju, da prošire uticaj u regionu. Rezultat bi bio oštar udarac kredibilitetu EU kao garanta mira i reda.
Instrumenti EU za delovanje
EU nije nemoćna kada je u pitanju BIH, posebno ako bi Francuska i Nemačka zajednički preuzele vođstvo. Ona ima diplomatske, ekonomske i bezbednosne alate na raspolaganju. To uključuje izvršni mandat EUFOR-a, proces proširenja kao politički podsticaj, finansijski uticaj kroz pretpristupnu pomoć i investicione alate, uključujući Plan rasta EU za Zapadni Balkan, i restriktivne mere protiv destabilizujućih aktera.
Kancelarija visokog predstavnika za BiH, osnovana Dejtonskim sporazumom, mora biti osnažena ne samo kroz svoj mandat, već i uz podršku ključnih zemalja članica EU. Da bi bili efikasni, alati EU zahtevaju političku volju i koordinaciju.
Kada ne može da postigne potpuni konsenzus, koalicija voljnih trebalo bi da se pojača kako bi prekinula paralizu i efikasno upravljala krizom.
Sinhronizacija napora
Efikasno upravljanje krizama zavisi od pametnih partnerstava. Pored EU, Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje vitalni igrač sa svojom istorijskom ulogom, diplomatskim sposobnostima i vojnim sredstvima, a Turska je neophodna, ne samo kao članica NATO-a, već i kao regionalni akter sa dubokim vezama preko etničkih linija.
Čvrst stav Ankare protiv secesije Republike Srpske, njen doprinos EUFOR-u i njen angažman sa vlastima u Beogradu i Sarajevu čine je ključnom stabilizujućom silom.
EU, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo mogli bi da sinhronizuju svoje napore u odvraćanju, diplomatiji i planiranju nakon krize. Njihovi širi strateški interesi se već poklapaju kada je u pitanju regionalna stabilnost i sprečavanje rata. I produbljivanje koordinacije sa Sjedinjenim Državama i NATO-om bi dodatno pojačalo njihovu poruku da će pokušaji destabilizacije naići na čvrst i koordinisan odgovor.
Vođenje mira
Mir u BiH ne može biti nametnut spolja; mora se graditi iznutra. Državne institucije zemlje, uprkos tome što su oslabljene političkom fragmentacijom i stranim mešanjem, ostaju ključno sredstvo za suverenitet i mir. Jačanje ovih institucija tako što će ih učiniti funkcionalnijim, odgovornijim i inkluzivnijim zahteva posvećenost sva tri konstitutivna entiteta države. Susedne zemlje takođe moraju preuzeti odgovornost za regionalnu stabilnost. Hrvatska i Srbija treba da budu odgovorne za svaku podršku snagama u BiH koje bi da razore ovu državu.
Podsticaji su takođe važni: ubrzavanje napretka država Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u EU može nagraditi saradnju i regionalnu stabilnost.
BiH je test da li je Evropa učila iz prošlosti, kada su odlaganje i podele podstakli rat. Danas, samo brza, ujedinjena i regionalno utemeljena akcija može sprečiti povratak nasilju. Izazov nije samo sprečiti sukob, već i redefinisati ulogu Evrope kao garanta mira.
Preporuke za politiku
Evropa mora tretirati odbranu teritorijalnog integriteta BiH kao strateški imperativ. Suočeni sa secesionističkim pretnjama i rastućim tenzijama, svaki potez za prekrajanje granica mora biti čvrsto i odmah odbačen. Da bi bila spremna za bilo koji događaj, međunarodna zajednica mora učiniti svoje vojno prisustvo kredibilnijim. EUFOR treba proširiti, ojačati i dobiti jasniji, snažniji mandat.
Njegov operativni koncept i pravila angažovanja moraju mu omogućiti da odvrati i odgovori na organizovano nasilje obezbeđivanjem granica, zaštitom civila, zaustavljanjem toka oružja i održavanjem ustavnog poretka. Sposobniji EUFOR bi poslao odlučnu poruku da će Evropa delovati da spreči sukob, a ne samo da reaguje na njega. Proširivanje učešća kako bi se uključili transatlantski i globalni partneri ojačalo bi tu posvećenost.
Potvrdite Dejton, ali se pripremite za alternative
Dejtonski sporazum ostaje pravni temelj državnosti BiH. Njegovo održavanje kroz snažnu podršku Kancelariji visokog predstavnika i puno korišćenje bonskih ovlašćenja je neophodno. Ali Evropa se mora zaštititi od krize koja čini Dejton neefikasnim tako što će ostati fleksibilna u pogledu potencijalnih alternativa, ukoliko budu potrebne. Budući okviri moraju štititi suverenitet i teritorijalni integritet uz istovremeno smanjenje političke fragmentacije. Prilagođavanja Dejtonskom sporazumu mogu se nastaviti samo uz široki konsenzus unutar BiH i moraju se baviti etničkim ravnotežama i potencijalnim rizicima prelivanja.
Trajni mir mora doći iznutra. Lokalnim liderima, civilnom društvu i mrežama na nivou građana potrebna je podrška da vode pomirenju. Svaki budući mirovni proces mora smisleno uključiti žene, mlade, manjine i verske zajednice kako bi se izgradilo mirno i otporno društvo. Spoljne garancije moraju biti uravnotežene sa unutrašnjom podrškom.
Turska bi trebalo da produbi dvostruku ulogu posrednika i partnera u bezbednosti, koristeći sposobnost da dopre preko linija sukoba. Međutim, lokalni i regionalni akteri, posebno Hrvati i Srbi, mogu biti i remetioci i garanti. Bilo kakve akcije Evrope i njenih partnera moraju nagraditi njihovo konstruktivno ponašanje, ali ih i odvratiti od korišćenja taktike kvarenja.
Održati kredibilitet EU
Države članice moraju biti spremne da nametnu stvarne troškove kvariteljima unutar i van BiH. To znači obustavu sredstava i primenu političkog pritiska, kao i suočavanje sa neaktivnošću unutar EU. Francuska i Nemačka moraju predvoditi sa odlučnošću da postignu konsenzus. Politika proširenja treba da se koristi strateški: pristupanje zasnovano na zaslugama za Albaniju i Crnu Goru do 2030. godine bi pokazalo da članstvo u EU ostaje realan cilj. Ako se konsenzus unutar EU pokaže nemogućim, koalicije poput Kvinte ili E3 moraju se uključiti. Koordinisana akcija kroz koalicije je poželjnija od jedinstvene neaktivnosti.
Vesti
11.03.2025. 19:05
"Očuvanje Dejtonskog sporazuma je antikolonijalna borba"
Održavati SAD angažovanim – pod evropskim uslovima
Evropa mora da učvrsti učešće SAD u zajedničkoj, stabilizujućoj agendi. Ujedinjeno Kraljevstvo je u dobroj poziciji da služi kao most preko Atlantika. Najbolji način da se Vašington održi u skladu sa Evropom jeste da mu se predstavi ubedljiva evropska strategija potkrepljena kredibilnim sposobnostima. Bez toga, SAD mogu da skrenu ka odvojenom kursu, potkopavajući evropske prioritete i regionalnu stabilnost.
Rusko mešanje u BiH dezinformacijama, finansijskim uticajem i posrednicima mora se suočiti sa koherentnom kontrastrategijom. Veze Turske sa Moskvom treba strateški koristiti u tom pogledu. Evropa mora da investira u koordinisane strateške komunikacije kako bi se suprotstavila neprijateljskim porukama i angažovala dijasporske zajednice.
Platforme poput BBC-ja i alati javne diplomatije nisu periferni; oni su prva linija fronta u borbi za legitimitet i stabilnost.
Scenario: krhki mir razbijen
April – septembar 2027.
U aprilu 2027. godine, Đuro Macut pobeđuje na predsedničkim izborima u Srbiji protiv opozicionog kandidata Novaka Đokovića, a zatim imenuje odlazećeg predsednika Aleksandra Vučića za premijera. Video-snimci izborne prevare i kontroverznog imenovanja pokreću masovne proteste. Vučić krivi evropske aktere za pokušaj "obojene revolucije“. Da bi skrenuo pažnju, Vučić podstiče nacionalističko raspoloženje i poziva na provođenje deklaracije Svesrpske skupštine iz 2024. godine, što ugrožava teritorijalni integritet BiH.
U međuvremenu, novinari otkrivaju da je francuska firma "Eramet“ podmićivala Vučićeve saveznike kako bi obezbedila ugovore o rudarstvu litijuma u Srbiji. Zbog skandala francuski predsednik Eduar Filip, koji je podržao projekat garancijom od 300 miliona evra, pod pritiskom je.
U septembru, Vučić se sastaje sa predsednikom RS Miloradom Dodikom. Dodik najavljuje referendum o nezavisnosti za januar 2028. Navodno jača policijske snage RS uz podršku Srbije i Rusije. Trojno Predsedništvo BiH je paralizovano jer se srpska predstavnica Željka Cvijanović uzdržava od glasanja. Preostali hrvatski i bošnjački članovi Predsedništva koordiniraju sa visokim predstavnikom za BiH i stavljaju snage u stanje pripravnosti kako bi zaštitili suverenitet države.
Obavezuju se da će provesti nalog za hapšenje Dodika koji je izdat 2025. godine.
Državni sekretar SAD Marko Rubio poziva na stabilnost, ali specijalni izaslanik Ričard Grenel izražava podršku referendumu RS, dovodeći u sumnju stav Vašingtona.
Januar – februar 2028.
Referendum u RS donosi podršku većine nezavisnosti. Vlasti u Banjaluci preuzimaju kontrolu nad policijom i pravosuđem i proglašavaju visokog predstavnika personom non grata. Njene snage sprečavaju snage BiH i EUFOR-a da uđu na teritoriju RS, što dovodi do sukoba.
Prosrpske dezinformacije ciljaju legitimitet institucija BiH i akcije njenih partnera, uključujući dipfejk o tome kako turski vojnik EUFOR-a skrnavi pravoslavnu crkvu. Kao reakcija, izbija nasilje u RS i Srbiji. Širom Evrope, eskaliraju protesti bošnjačke i srpske dijaspore.
Rubio kritikuje neuspeh Evrope da deeskalira situaciju i dovodi u pitanje relevantnost Dejtonskog sporazuma. SAD odbijaju da pošalju padobrance da pojačaju EUFOR.
Hrvatska potvrđuje suverenitet BiH, ali naglašava da su prava hrvatske manjine ugrožena. Hrvatski lider u BiH Dragan Čović saziva Hrvatski narodni sabor u Mostaru, zahtevajući treći hrvatski entitet pod nazivom "Herceg-Bosna“.
U februaru se sastaju ministri spoljnih poslova EU. Mađarska blokira sankcije protiv RS i Srbije, uz podršku Austrije, Hrvatske i Slovačke.
Septembar – oktobar 2028.
Tokom posete Beogradu, Grenel krivi Evropu za krizu i predlaže labavu konfederaciju etničkih entiteta u BiH. Ubrzo SAD ukidaju sankcije Dodiku i drugim liderima RS.
U međuvremenu, Hrvatska pojačava podršku Hrvatima u BiH, uključujući i vojnu opremu i robu dvostruke namene. Hrvatski premijer Andrej Plenković poziva na reformu državnih struktura i izbornog zakona BiH koju predvodi EU, dok istovremeno osporava legitimitet Željka Komšića kao hrvatskog člana predsedništva zemlje. Kao reakciju, vlada u Sarajevu suspenduje hrvatske članove Predstavničkog doma koji podržavaju restrukturisanje države.
Do kraja septembra, RS proglašava potpunu secesiju. Sarajevske snage se mobilišu i pokreću vojnu kampanju. Napreduju kroz koridor Brčko, deleći RS na dva dela, presecajući njene linije prema Srbiji i Rusiji. Dodik beži u Budimpeštu, tvrdeći da mu je ugrožen život.
Do kraja oktobra, više od 1500 vojnika i 439 civila je mrtvo. EUFOR izveštava o 319 ranjenih i 21 ubijenom. Iako je policija RS oslabljena, radikalne milicije nastavljaju gerilske napade.
Razmatrajući scenario obeležen eskalacijom secesionističkih tenzija u BiH i rastućim spoljnim i unutrašnjim destruktivnim akcijama protiv suvereniteta države, timovi četiri zemlje definisali su interese svojih zemalja i formulisali političke opcije.
Francuska: (Nema) Više statusa kvo?
Francuski tim je eskalaciju u BiH posmatrao kao sukob sa širokim regionalnim i globalnim posledicama. Umesto izolovane krize, tim je ovo video kao deo šireg izazova koji predstavlja "revizionistički front“.
Francuski tim izložio je tri glavna cilja: obnova teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH, suzbijanje neprijateljstava i otvaranja puta ka održivom miru u regionu. Ključno pitanje za francuski tim bilo je pitanje efikasnosti i budućnosti Dejtonskog sporazuma.
Međutim, francuski tim nije predložio alternativni okvir, već je umesto toga pozvao na jačanje Saveta za sprovođenje mira koji je stvoren da nadgleda realizaciju Dejtonskog sporazuma.
Francuski tim pokazao je jasnu volju da rasporedi vojsku kako bi svoj stav učinio kredibilnim, npr. jačanjem EUFOR-a sa Francuskom, Nemačkom i Turskom na čelu.
Francuski tim tvrdio je da Francuska ne bi trebalo nužno da preuzme vodeću ulogu u upravljanju krizom i traženju rešenja, već da deluje u skladu sa partnerima. Razmatrane su mere protiv opstruktivnih članica EU kao što su Hrvatska i Mađarska, sa fokusom na ekonomski uticaj. Francuski tim video je EU kao važan deo rešavanja krize, ali je takođe nejedinstvo među članicama u ovoj situaciji video kao nepremostivi problem. Odabrao je različite formate kao što su koalicije voljnih, uključujući već testirane konstelacije kao što su E3 (Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo) i Kvinta (Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD) kako bi se postigao konsenzus i sprovele političke opcije.
Francuski tim naglasio je stratešku važnost pokretanja dijaloga sa SAD. Iako scenario pretpostavlja da se na Vašington ne može osloniti, svi napori treba da budu usmereni kako bi SAD bile sprečene da postanu destruktivna sila koja destabilizuje postojeće državne strukture ili produbljuje etničke dimenzije sukoba.
Francuski tim izrazio je zabrinutost zbog kredibiliteta francuskog stava koji potkopava njenu sposobnost da vrši uticaj u regionu. Da bi se rešio ovaj problem, preporučio je nezavisnu istragu o optužbama za korupciju protiv francuske kompanije "Eramet“ kako bi se demonstrirao kredibilitet i transparentnost, interno i eksterno. Francuska vlada morala bi da opravda javnosti sve mere, a posebno vojno učešće.
S obzirom na proteste dijasporskih zajednica u Francuskoj kao rezultat eskalacije u BiH, Francuska bi trebalo da sledi strategiju suprotstavljanja dezinformacijama na nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi pobedila u "bici narativa“.
Ovo bi uključivalo alate strateške komunikacije kao što je VIGINUM, državno telo za rešavanje stranih mreža uticaja.
Turska: lokalno vlasništvo, globalni izgledi
Razmatranja turskog tima polazila su od činjenice da se Turska identifikuje kao balkanska zemlja. Shodno tome, njen pristup se fokusirao na naglašavanje deeskalacije, delovanje kao medijatora i princip "lokalnog vlasništva“.
Poštovanje teritorijalnog integriteta bila je jasna crvena linija za turski tim. Shodno tome, ne bi priznao referendum RS. Turski tim predložio je da se ovaj stav jasno saopšti u bilateralnoj razmeni sa Hrvatskom i Srbijom.
Turski tim dao je prioritet sprečavanju dalje eskalacije i obuzdavanju krize kako bi se sprečio domino efekat širom regiona. Posebno je izrazio zabrinutost zbog ciljanja muslimanskih etničkih grupa u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, i pozicionirao je Tursku kao njihovog zaštitnika.
Na političkom nivou, turski tim je podržavao odredbe Dejtonskog sporazuma. To je podrazumevalo naglasak na ulozi Kancelarije visokog predstavnika za BiH i njenoj spremnosti da uključi upotrebu bonskih ovlašćenja kako bi se osigurala deeskalacija ako je potrebno. Na vojnom nivou, turski tim je rekao da Turska treba da poboljša svoju saradnju sa BiH i ojača svoj doprinos EUFOR-u. Turska bi trebalo da bude otvorena za preuzimanje vodeće vojne uloge kako bi se osigurala zaštita civila i krenulo ka deeskalaciji.
Međutim, turski tim bi preferirao zajednički pristup u bliskoj saradnji sa partnerima kao što su Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo. Turska treba da iskoristi priliku da produbi stratešku saradnju sa evropskim partnerima, a NATO nudi idealan i proveren okvir za povećanje vojnih kapaciteta u regionu i kretanje ka obuzdavanju. Pošto su SAD ključni stub Dejtonskog sporazuma, turski tim je naglasio potrebu za nastavkom angažovanja sa njima u vezi sa krizom.
Turski tim se takođe bavio pitanjem umešanosti Rusije u eskalaciju. Pošto je Turska jedina zemlja među učesnicima Kerberove političke igre koja "može redovno da razgovara sa Rusijom“, imala bi važnu ulogu u proceni stepena angažovanja Moskve i u ispitivanju faktora kao što je nezakonito finansiranje aktera u regionu.
Nemačka: pragmatično rešenje
Nemački tim prepoznao je da bi vojna eskalacija u BiH ozbiljno ograničila mogućnosti za rešavanje krize kroz ambiciozne, dugoročne inicijative. Međutim, istorija regiona pokazuje da mere kratkoročnog upravljanja krizama možda neće služiti održivom miru i pomirenju.
Nemačka bi trebalo da da prioritet izgradnji jedinstvenog i koherentnog stava svih relevantnih aktera. Da bi se održali zajednički napori, bilo bi od najveće važnosti da se Francuska drži "na pravom putu“ i da se obezbedi angažovanje SAD kao konstruktivnog aktera.
Nemački tim favorizovao je strategiju "bezbednost pre svega“ u kojoj bi EU morala da deluje kao poluga za okončanje neprijateljstava. Shodno tome, zalagao se za neposrednu obustavu finansijske podrške EU RS i Srbiji, uz uvođenje ograničenja putovanja.
Pored toga, EUFOR bi trebalo značajno ojačati. Povećanje nemačkog kontingenta na 1000 ljudi trebalo bi da bude usko koordinisano sa Francuskom i Turskom. Pojačane granične kontrole bile bi prioritet kako bi se sprečile isporuke oružja u BiH. Nemački tim dalje je predložio da EUFOR igra ključnu ulogu u borbi protiv dezinformacija razvojem strateških formata komunikacije.
Budućnost Dejtona bila je ključno i sporno pitanje za nemački tim. Teritorijalni integritet BiH, kao i sprečavanje defakto secesije RS, bili su osnovni principi nemačkog stava. Sa eskalacijom koja se odvija, Dejtonski sporazum bi bio jedini legitiman okvir uprkos njegovim nedostacima. Shodno tome, nemački tim je pozvao na jačanje podrške Kancelariji visokog predstavnika, Savetu za sprovođenje mira i državnim institucijama BiH. Međutim, s obzirom na deeskalaciju i prekid nasilja kao prioritet, nemački tim je bio otvoren za razgovor o alternativnim političkim strukturama, ukoliko one obezbede pouzdan put ka miru – uključujući uspostavljanje konfederacije.
Takođe je predložio dugoročno održavanje mirovne konferencije kako bi se razvio stabilan okvir zasnovan na regionalnom dijalogu umesto nastavka sa Dejtonom 2.0.
Nemački tim preferirao je pristup usmeren ka EU, ali je bio spreman da nastavi sa koalicijama voljnih, ukoliko bi unutrašnje blokade Austrije, Mađarske i/ili Slovačke ometale formulisanje koherentnog stanovišta. Nemački tim bio je spreman da nametne stroge mere Hrvatskoj kao odgovor na njenu destabilizujuću ulogu, uključujući upozorenja za putovanja i čak i isključenje iz šengenskog prostora. Ove mere bile bi uravnotežene kontinuiranom posvećenošću proširenju EU i regionalnoj stabilnosti.
To je uključivalo ispunjenje obećanja da će se Albanija i Crna Gora primiti u EU do 2029. godine kako bi se signaliziralo da regionalna stabilnost i proširenje ostaju nerazdvojni.
Ujedinjeno Kraljevstvo: istorija i politika
Britanski tim pristupio je scenariju sa snažnim osećajem istorijske odgovornosti, utemeljenim u ulozi Ujedinjenog Kraljevstva u oblikovanju Dejtonskog sporazuma. Centralni izazov bio bi u efikasnom usklađivanju trenutnog odgovora na krizu sa srednjoročnim i dugoročnim strateškim ciljevima. Britanski tim opredelio se za strategiju deeskalacije. Smatrao je da je sprečavanje pojave "drugog fronta“ u Evropi pored rata u Ukrajini i izbegavanje regionalnog prelivanja, posebno na Kosovu, od vitalnog značaja za evropsku bezbednost. Britanski tim naglasio je da pozive na prekid vatre mora potkrepiti pojačano vojno prisustvo. Međutim, bilo bi im draže da se izbegne direktno učešće NATO-a zbog direktnih implikacija po Ujedinjeno Kraljevstvo. Britanski tim nije pozvao na ponovno raspoređivanje britanskih trupa u EUFOR, iz kog se Ujedinjeno Kraljevstvo povuklo 2020. godine, već je umesto toga predložio povećanje broja britanskih trupa u KFOR-u kako bi se oslobodile trupe EU za jačanje EUFOR-a. Međutim, britanski tim je razmatrao da li bi EUFOR odgovarao svojoj nameni ili bi koalicija voljnih bila perspektivnija opcija, u kojoj bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo biti direktno uključeno, uključujući i raspoređivanje trupa ako je potrebno.
Za britanski tim, razvijanje razumevanja pristupa i interesa SAD bilo bi ključno. Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo bi da iskoristi poseban odnos sa Vašingtonom da podstakne konstruktivan stav SAD i da radi kao graditelj mostova između BiH i SAD.
Pored kratkoročnih napora, britanski tim rekao je da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da investira u dugoročnu političku stabilnost u BiH. Priznao je neophodnost i mogućnost ažuriranja Dejtonskog sporazuma. To bi zahtevalo odmak od načina razmišljanja iz 1990-ih i moralo bi da uključi i "lekove“ za prethodne greške.
Ujedinjeno Kraljevstvo moglo bi da igra važnu ulogu u šatl diplomatiji među akterima u regionu kako bi pomoglo u postizanju kompromisa. Saradnja sa EU na pružanju podsticaja za region i vršenje pritiska na Hrvatsku bila bi dva moguća puta za britanski uticaj.
Britanski tim bio je zabrinut zbog uticaja organizovanog kriminala koji dolazi sa Zapadnog Balkana i povećanja migracija u slučaju dalje destabilizacije. Još jedno područje zabrinutosti bilo je širenje dezinformacija mađarskog, ruskog i/ili srpskog porekla. Britanski tim predložio je proaktivno rešavanje ovih rizika posredstvom institucija kao što je BBC kako bi se britanskoj javnosti pružile pouzdane informacije i podigla svest o implikacijama po unutrašnju bezbednost.
Vesti
10.03.2025. 17:20
Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...
Svet
03.07.2024. 19:00
Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu
Vesti
09.05.2022. 09:15
"Stvaranje unitarne Bosne je nemoguće i nerealno"
Komentari
